Народна скупштина

СТРАНА 1126

да сирогнне извозе из земље, а да их у својој отаџбини не прерађује, да су баш због тога морали да иропадну. Усљед тога, ја мислим, да предлог г. Љубе Новаковића да се наша свпла прерађује у здмљи, вије нпшга чудно, јер неки кажу: мп не можемо да подигнемо фабрпка — разуме се, ја овде мислпм о људима, којн замншљају закве енглеске фабрнке. наравно датоније могуће. Мн немамо милијуна, да поднгнемо велнке фабрике, али на сваки начин овај се господин овде, обвезује, да нодигне фабрпку за испредање свнле. Сад, чпм он то буде урадио — разуме се. не мора то битн фабрнка у велпко — онда бн могао да радн на ткању и фарбању свнле. Он бп, дакле почео са малим, ра^уме се, није Бог нп свет створио од једанпут, а нп Енглезн нпсу створилн своје велпке фабрнке од један иуг. Кад бн он с почетка иотиуно ирерађивао свнлу у нашој земљи створпла би се могућност, да се кокони внше троше, а с тнм и могућност, да се више н ироизводе. Међутнм, ја мислим, да мн пмамо право да то тражпмо од Еразма Марија с тога, што му дајемо две сгвари: не само повластнцу него н монопол. Ви знаге да моноиоли данас ностоје због финансискпх неприлика на д^ван и со, на стварп, које се непрестано трошо, а које се не ирерађују, а ми овде дајемо моноиол искључиво право на купован.е Саа, кад му то дајемо, разуме се, да би он гребао да пристане, да иочне да иодпже фабрику, а ако му не достане мехурака, онда пх он може куповатп и са сране, п с тога бих се ја радовао п иристао да иримимо мишљење г. Љубе Новаковића, ако бн то било могуће. Министар привреде К. С. Таушановић — Вп сге, госиодо, чули разлоге иредлагача г. уБ. Новаковића, г. Ђ. Анђелковића, чулн сте мене а п г. пзвесгноца, изволте сад ову ствар решити, како хоћете. Калазите ли да је овај лредлог користан, ви га иримнте; налазпте лн да је не корнстаи, вн га одбадите н прнмпте предлог г. Љ. Новаковпћа, — ја иемам нншта нротив тога. Само морам да замерпм г. уБ. Новаковићу, што нпје прилпком првог читања, кад је била начелиа дебага говорио о корнсности и.1и о некорнсности ове иовластпце. Што се мсне тиче, ја мпслпм да свака пронзводња, која не може лако да се подпгие, а да не може да се лако подпгие, то Је факт, јер сам ја ову повластицу нудио једном свилајинчаипну, је^,ном човеку сиромаху, но ои ннје могао да нађе нн 10.000 дин. за кауцпју, морасе подићн нутем оваквпх иовластнца. Овај човек, разуме се, пиајућп своје корнсти у овом иодузећу, сгараће се да ову врсту ироизводње наше нодигне. А сваком ономе, који хоће неку иронзводњу да иодигне од 30 на 50, ја нрнстајем да дам концесиЈу, јер сама држава не може учпнитн оно, што ои може. Исто тако нмам да прнметпм г. Љ. Новаковићу, ма да томе ннје сад месго да говорпм, да цене чаурама нису мале. Те цене постоје на свпма светским пијацама, Држава мацарска нодигла је фабрику такву, н она но ову цеиу куиује коконе. Ја мнслим да је ово најјачн доказ да је ово гачно рађеио п да се воднло рачуиа о томе, како ће се цеие одређнвагн. На ирвом чнтању ја сам казао: да 12 — 15 кгр. чаура дају 1 кгр. свиле, но, ако је свила скунља, скуиље су и коконе. Дакле, кажем вам: налазите ли да ову повластпцу не треба усвојити, вн је слободно одбацпте, ја немам ништа иротнв тога. Љуба Новаковић Г. министар замера ми што писам у иачеиу гонорио против оне повластицо а ја сам мало иро казао да нисам био онде, кад се вод ма дебата у начелу 'а да сам био ту, ја би тада гонорио нрогииу оие понластице, јер налазим да иоиластица, оиакна какна се даје 10разму Марију, доноси нрло мало корисги за произнођача и упраоо јо монопол, који не греба дозиолиги. Потпредседник — Иретрсс је овршоп. Приступићо со рсп)еи.у овога чл. 1,, код кога има продложена измепа г. Л>убо Нопакоиића, која иам јо иовиата, Опа јо досга нолика и мпслим да јо по греба читаги, а ако сго вољни можсмо Јо и читати. (Но троба). Дакле ио јо за иамену г. Л»убо Нонакоиића иока седи, ко је противап иока устане (Воћипа устала). — Воћинц јо

устала и по томе је одбачена измена г. Л>убе Новаковића код члаиа 1. Сад ко је за чл. 1, како је извеотилац прочитао, тај нека седи, ко је противан нека устане ? (Већина седи). — Објавл>ујем да је Скуиштина усвојила чл. 1 како је на првом читању усвојен Известилац чита чл. 2. Потпредседник — Прима лп Скупштина члан 2? (Прима). Известилац чита чл. 3. Потпредседник — Прима ли Скупштипа прочитани члан? (Прима). Известилац чита чл. 4. Подпредседник — Прима ли Скупштина прочитани члан ? (Прима) Известилац чита чл. 5. Потпредседник — Прима лп Скупштина прочитани члан? (Прима). Известилац чита чл. 6. Овде има један додатак од одбора к^ји гласи: Он је дужан подићи најмање једну угледну снидару у којој ће сам гајити свилобубе и овај посао дужан је израдити најдаље друге год, од кад ону повластицу добије. Коста Борисављевић — Поред оволиких повластица, које дајемо овим пројектом овом повластичару, ја мислим да је и сувише да му се још усгупа и државно добро, а нарочито дудовииа државном добру. Вама је познато да се оваква државна добра налазе нарочито у малим варошима на којима постојо дудови и да је ту већином сиротиња. Ја мислим да је боље ову повластицу уступити сиротињи и да она скида дудово лишће са ових дудова, него дозволнти то једноме странцу. Ако је вољна Скупштина да му се ова пов.)астица не одобри, то би молио 10 посланика да ме потпомогну (Потпомажу га) Министар привреде Коста Таушановић — Па он у тој цељи и тражи дудово лншће, да би га могао дати произвођачима са којима стоји у непосредној вези, да га употребе, јер ће он на свима местима где има дудова подићи сушаро и ту ће ои ово издавање лишћа отворити. Дакле, да не би држави пало на памет, да продаје дудово лишће, ои хоће да подигне једну радионицу и све го издаваће једино пронзвођачима а поред тога учиниће п поделу рада. Ту ће он да употреби опе извежбане људе, који ће да беру лишће дудозо а да га издају људима зарад изране свиленнх буба, јер сваки лист није добар за израну тих буба. Ранко Петровић — Као год што сам за то, да се са доброшлицом поздрави сваки покушај, којим се покреће у напред наша привреда, с друге стране противан сам уступању државних добара једном странцу и но дам ни једнога места да он расп^лаже њиме, како хеће. Ако он хоће ова добра да употреби у смисгу помагања самога рада, онда он то може добити и без повластице, министар га може на то овластити. Ја мислим, да у корист нашег сиромашног света, који ће се свиларством бавити, не треба му дати да он располаже и са државним добрпма како хоћо. Ја со дакле потпуно слажем са предлолом Косте Ворисављевића. Милош Богдановић — Све што сам чуо од министра излази ништа друго, него да наши људи буду надничари овога повластпчара и да им он одређује награду по колико он хоће. Кад би овде стојало, да повластичар направи радионицама шупе и сме потребно за гајење свилене бубе, и да им даје овај повластилар упуства, па онда од њнх чауре да прекупљује ја бнх опда разумео, да то иде у приход произиођача, али овако ће му они бити иадпичари, и према овоме са свим је умесан. предлог Косго Борисављевића. Љуба Јоксимовић — Ја сам устао да потпомогпем предлог Косто Ворисаиљепића Г. мипистар вели: да се овим баш идо иа то да нначо потпомогно снротињу и да дударе треба дати иоиластичару бесплатно; а ја велим: да бн бољо било да брап.е лишћа из државиих добара дамо снротнњи, јер нема тога Фабриканта, који би хтео нешто да даје бесплатно а да со но корнсги, Министар привреде К. Таушановић — Да би ооигурали го, да он мора данатн произво!)ачима босплатио , ја нри-