Народна скупштина

СТРАНА 1127

стајем; да ставимо на крају: „ и које Ке он дужан бити давати ароизвођачама такође бесалатно«. Јер ја, као минисгар, нпсам властан да дајем некоме што бесплатно, из државних добара. И ако вн кажете у наредите да снротињи бесплатно дајем, ја ћу у име /ржаие давати, али кад се иишта о томе овде не веди, нити ми се пак што наређује, онда не могу давати пикоме ништа бесплатно. Вића Радовановић. — Ако је г. министру погребпоодобрење скупштинско, да даје бесплатно, оида ја пристајем да му дамо то овлаш1)вње, али никако да не даје томе Фабриканту или „монополисти в како га ја разјмем. Он долази у Србију где налази згоднију природу и остале прилике, да пропзводи јевтиипје коконе и њега се неће тицати, колико ће паш ироизвођач њему дати, јер ће он да производи свилену бубу поред њих, јер нма дудова лишћа бесплатно, имаће рачуна да подигие радионице и шупе, а сем тога наћи ће јевтине и наднице. Он ће имати нзвесну количину кокона, производиће их сам и не мора да чека произвођача, да их од њега купује. Таким се начипом не може да подигне пропзводња Ако се хоће да даје произвођавима бесплатно, онда нека се кажо овде у овоме члану; „свима произвођачима свилених буба државава даје бесплатно лишће из државних дудара.» Министар иривреде К. Таушановић — Ја хоћу да свратим пажњу на ово, ла наш произвођач пије извежбан и опде је овај став ушао нарочито аато, да би концесионар, као човек вешт у тим стварима могао да бнра лишће помоћу нарочиго извежааних људи и да га даје произвођачима и у томе да упознаје и саме произвођаче, те да н они знају да разликују, које лишће бол.е хранн б/бе. Дакле, кад би овоме члану додали онај додатак који сам мало пре предложио а то је: да ће он бнти дужап давати произвођачима дудово лишће бесплатио, — опда ће бити довољна гаранција, да он то лишће доиста даје бесплатно. (Одобравање-) Према томе тај би члан гласио овако; повластичару ће сс уступити бесплатно дудов лист са дудова на државним добрнма. где дудова има и које ће дужан бити давати иро^звођачим^ бесалатно". Љуба Јоксимовић — Ја сам противан и тој иамени, „који ће бити дужан да произвођачима даје гакође бесплатно"; јер ко ће њега да контролише; да ли ће он да даје бесплатио или не. Најбоље би било, да се овај члан избрише. А што се г. министар брани да он не може никоме ништа давати бесплатно из држ»нних добара па он неће никоме да даје бесплатно да сече дудове, него само да бере лпшће, које би н иначе опало и онај чувар, који би чувао те дудове могао би да се вежба и сам у томе, да то лишће одабира, а тако исто могу се и други научити да то раде, па неће бпти иужно, да се то право да само томе повластучару. За то сам, дакле, да се овај члан са свим избрише. Милош Богдановић — Устао сам да ироговорим иеколико речи у нрилог говору Виће Радоваиовића. Ако хоћемо, да н наше ироизвођаче иомогнемо, да ие зависе од иовластичара, ја мислим, да треба овај члан овако да измеиимо, да се ироизвођачима усгуин бесилатно лнст са дудова на државним добрнма, где дудова нма а не новластичару. А што се тиче онога уиуства, које г. министар иомену, ево о томе се говорн у чл. 10. Члап 10 гласи: новластичар је обвезан нронзвођачнма наганм давати беснлатно ноуке о рационалном гајењу свилобуба н дудова. Дакле, госиодо, ја држпм, да треба члан 6. нзменнти н казати иросто: нроизвођачнма устуннће се лист са државних дудова, где дудова има. Министар привреде К Таушановић — Ја нристајем на ту измеиу. Коста Борисављевић — Ја одустајем од мог нредлога. Известидац — Ја нримам нзмену, коју иредлаже г. Богдановпћ. Потпредседник — Ја ћу ставнтн па решење чл. 6 нзмењен но нредлогу г. М. Богдановпћа. Нредлог гласн: »произвођачнма устуииће се бесплагно дудов лпст са дудова на државннм добрнма, где дудова нма." Ко је за то, да се нрнми

ч .1. 6 са изменом, коју иредлаже г. Мплош Богдановић нека нзволи седетп? (Свп седе). — Објављујем, да је Скупгатина усвојнла чл. 6 са нзменом, коју је нредложпо г. М. Богдановнћ. Известилац ирочита чл. 7. Потпредседник — Прима лн Скупгатина? прочитани члан? (Прнма). Известилац прочпта чл. 8. Милош Ј. Богдановић — У овом члаиу вели се: за . реме чрајања ове повластнце неће се дозволити иикоме, да 1?)нује у земљи чауре сем повластнчару. Ја мислнм, госнодо, да је ово један од најважнијих члаиова, на који треба да обратимо пажн.у. Ја - нслим, госнодо, да ако остане оваква редакција овога члаиа, то бн бнло иа гатегу нашпх ироизво1>ача, јер кад се иовластпчару даје искључиво ираво да куиује чауре, оида се закраћује иашнм произвођачима, да могу иродавиги чауре н ио скупљу цев;, коју нуде други трговци са етраие. Уашто да буде обнезан иаш иронзвођач, да даје чауре новластпчару за мању цену, кад нма трговца којп нуде већу цепу. Ја мпслнм, да бп требало у овај члан унетн п то, да ако мрпизвођачп имају већу цену, него гато иовластичар даје, да могу продатп п другом свплене чауре. Потпредседник — Нретрсе је свршеп. Стављам на решење чл 8. Ко је за то, да се тај члан прнми иека седн, а ко је нрогив, нека устапе? (Сви седе). Известилад нрочнта члан 9. Потпредседник — Прнма лн Скуиштнна чл. 9? (Прима). Известилац ирочпта члан 10. Потпредседник — Прпма ли Скупштина члан 10? (Прима). Известилац ирочнта чл. 11. Потпредседник — Прпма ли Скупгагииа прочитани члан? (Прнма). Известилац ирочита члан 12. Потпредседник — Прпма ли Скуигатнна ирочитанн ч\ан? (Прпма). Известилац ирочнта члаи 13. Коста Јуришић — Госнодо, ово је један од иајважннјих чланова у овој новластнци. Ако буде удегаен као гато треба, онда може н бпти и неке корпстп од ове повластице за нагае пронзвођаче; ако буде удегаеи незгодио, онда ће бнти впгае штете за пропзвођача п повластичару стајаће на расиоложењу, да ексилоатнгае наше произвођаче како му се свнди. За то бнх рад бно да чујем какве су цене бнле до сад, у каквом су односу цене чаура стајале насирам ннјачних цена у Лијону и Марсељу; да лн је тај однос цена који је важпо ири слободиој нродаји да лн је тај однос задржат и сад ири одређивању ових цеиа. Јер но овој новластици дате су велнка права повластпчару; н за то све он нлаћа симо 3 иаре од сваког кплограма кокона н да ли то по овој таксацнји ннје тако удешено да то не буде иа гатету ироизвођача. У кратко, да ли су овде загатићенн довољно интереси нронзвођачевн. За то бих молио, да ми се каже, какве су цене нагаим чаурама бнле нри слободиој нродајн. Министар правде — Дене кокона варпрају сваке годнне н не може се бага нозптивно рећн какве су цеие нрошлих годпиа биле. Али само могу вам ово са снгурношћу тврдити, да су ценс кокона но овој таблици скуиље, него што су биле за последњих 10 година. Цене нашнх чаура за последњнх година, биле су јефтииије за то, што није било ку паца ; и оно што је ироизвођено ннје иродано. Дакле, госиодо, ие трсба се ту ни због чега бо.јати; ове су цеие много веће од цеиа за иоследњнх 10 годииа. Михаило Веселиновић — Ја сам н иа ирвом читању казао, да најмања цена за кплогр. кокона греба да буде 2 дннара, а не оставптн тако, ди цена може бпти до 2 динара, јер поред тога још вад узмсмо у обзир п иекакву другу класу шкарт, да може новластичар куноватн у пола ове цене н према свима другпм иравима, који се дају овом повластичару, учиннћемо, да ће он нотпуно иостићи своју цељ, а нашу нроиз-