Народна скупштина

СТРАНА 1116

Ђока Брачинац — Ја држим, господо, да ми овај закон о шумама доносимо у цељи да станемо на пут сатирању шума. Ми знамо, господо, да је постојао један закон о шумама од 3 3-ће године, али и тај је закон више понуњаван расписима појединпх мивистара. Усвојнти мишљење одборске мањине, значи да хоћемо и даље да идемо истим путем, којпм смо и до сада ишли. Ми смо наше лепе шуме данас дотерали готово до ничега, али није ни чудо што смо дотле дотерали, кад се само сетимо, како су код нас дељене утрине и шуме, — бар мени је то врло добро познато из краја, где ја живим. Тамо се баш није мпого гледало на сиротињу, него је се давало по 5 — 6 хектара утрине или шумског земљишта ономе, који је могао да испече јагње кмету илн да му изради опанке. Таквим људнма кмет је издвајао по парче земље, и та одвојена земљишта нису добила ни законо решење о праву својине. У мом крају има тако звана шума ( ,Буковик. и Кмет да неколицини њих по 4 — 5 хектара земље у тој шуми, а дође једаи газда па покупује све од свију њих и направи имање од 2 5 хект. шуме, па онда јогп нешто сам приграби од општинске шуме, и онда не знам нам се ни шта је општинско, а шта је појединих људи. Одборска већина, пратећи тај развој догађаја, она је иа основу тога дошла до мишлења, да чл. 7 0 укине. Ја мислпм да то одборско мншљење треба усвојити и да не треба више о томе да говоримо. Сваки, који има мање земље, он ће да запне више да ради, јер ја знам внше слу!ајева. да људи, који имају 10 п внше хект. земље седе внше у каФани, него што раде с.воју земљу. Наравно. кад се земља не обделава не може ни донети користи. Ја сам за то да сви прнхватимо мишљење одборске већине, јер само тако стаћемо на пут досадашњем сатирању на тих општинских и државних шума. Божа Кунатровић — Ја бих молио господу да прочитају овај члан 70, па ће видети да се неће моћи грабити за општинско земљиште, као што је до сад било. До сада су давалн земљиште само кметови, али сад прво кмет треба да да мишлење, па после треба да взађе општински шумар и он мигпљење кмета да усвоји, и онда треба то министар да одобри и тек се онда даје земљиште. Дакле не стоји то, да ће се грабити, као што је до сад било. Ја мислим, господо, да ми нп можемо бити напреднији него влада, и она је зацело знала шта је радила, кад је овај члан унела. Министар привреде К. Таушановић — И по догадашњем закону нису давали земљишта само кметови, него су они чинили предлог среској полицијској власти, а среска полиц. власт чинила је предлог министру, да он одобри. Господо, ја имам то искуство да се сиротип.а жали да нема земље, али ја не могу да донесем решење да јој се земљиште да. јер не могу да натерам кметопе да они учине тај предлог, а исто тако не могу да станем на пут да не деле земљу између себе и одборника. То је Факт, господо. Има врло много случајева, да су људи имућни међу собом делили и пљачкали општинске земл.е, а врло је мало случајева да су земл>1> давате сиротињи. На основу тога нскуства и ја сам мишљења да останемо при овоме као што је г. известилац прочитао; а ако баш буде тако сиромашних људи да номају земљишта, даћо им се да за динар-два обрађују општинско земљиште. Главно је, господо, да треба да престане једном те деоба општинског земљишта и да се једном стане на пут тим злоупотребама општинских иласти, Тривун Милојевић — Молим вас, господо, у чл. 7 0 пројекта владиног кажс со да општииске и сеоске шуме и шумска земљшпта не могу се делити крчиги и п.пхоио земл>иште употребл,авати па што друго сем на производн.у дрнета а само у оним општинама и селима у којима се налааи земл>е под шумом, која би се могла обрађиоати кпо н.ина или виноград, а у селу или општипи има л.уди, који г.у осиромашили или осталн без баштине или нису ништа ни имали, или коЈи су у аадрузи посгали оскудни у аемл.и, а добри су радници министар иринреде може на предлог општино и но саслушаљу окружпо шумске управе одобрити да им се уступи од општинског или с.еоског шумског аемљишта јодан ианестан простор.

Таква одредба законска неопходно је потребна, јер господо, нма толико села у којима је пре 20 година било 7 0 пореских глава, а сад има 3 50 пореских глава. Ону земл>у што се већ обделава вн не можете раширити, и кад се у.множи житељи у једном, онда се мора и земљиште шумско давати за обрађивање њива ливада и винограда, а често пута то и само земљиште тражи. Ча прилику код пас у мом селу и околини има 3 000 ланаца шуме, и у тих 3 000 ланаца могу посигурно казати 1000 ланаца шуме су врло добри за зарат, бол.а него за шуму, а међутим других 2000 ланаца врло су погодни за шуму, јер је осигурана јаким потоцима, п не треба ту шуму сећи. С тога ја мислим да треба да усвојимо чл. 7 0 по пројекту владином, кбји далеко бол>и од одборског мишлења. Мидош Богдановић — Г. министар одступајући од свога предлога и потпомажући мишљење одборско велн, да се може гати сиротињи земљиште и под кирију, које ће да правн своју кућу. Он мора да је зида а не може је зидати на земљпшту, на коме плаћа кирнју. Ја, господо, мислим, да се овим просто отима >д сељака, његова текопина. коју су сачували дедови његови 'М спахија, и не да тп је праунуцима да ужива ,1у на њој право. Свет се, господо, умножава и овај члан и пре је у закону поотојао па треба и сад да постоји, и примењује се тек у крајвој нужди. Има, господо, села, која су имала 10 ланаца ораће 1емље, па у току времена, усљед намножавања, село се рашнрило и има преко 5 0 ланаца ораће земље. Дакле господо, то [еодољива потреба изпскује. Нико ту пе тражи да зида двјкатшце, него да се у крајњој нужди да парче земље да може да живи. Па, господо, тако исто н општинске утрине око рела \ају се сиромашним људима и добрнм радницима, па често пута аш и богатијим, ако задруга велика порасте, и даје се ономе члапу, који нема земље за обрађивање. Ја, господо, држпм, да ћемо врло рђаво учинитн, ако овако остане као што одбор нредааже, Минист. привреде К. Таушановић — Г. Милош Богдановнћ, нао ,је у ватру , н опст су му нзлетеле речп, које ннсу одмереие. Држава нн од кога не огнма , она гледа да се ограннчн да се зна што чнје , па што је нриватно , нрнватно, што општпнско, општпнско, што је државно, државно, што је манастпрско, манастнрско,јер држава до данас стекла горко нскуство. Вн знаге, господо, да до дапас државне шуме, државна имања толпко су сатрвена да је отуда попустнла плодност земље, п богаство земље у опште. Држава не сме тежитн томе, да она само нма нмања а да не гледа на породнце, чак ираво је н да нх и нема. Алн, господо , кад би наши грађанп бплн голнко разумнп, да оиу земљу што захвате да ограђују рацнонално, на нека пм је п богом нросто, али, господо, ако је шума, он узме секиру, н нсече дрво за дрветом, а ако поље половпну ограђује , а иоловпна стоји нуста н одиа, госнодо, треба, да се запнтамо, да лп је корнсннје да држава групише га своја иман.а , н онпма који немају да даје ио јефтиннју цеиу, да ограђују та земљишта. Донста господо, да иије у закону овога члаиа бпло о давању општпнскнх и државних имања, не бп се наше задруге цеиале , као што је то до сад било, не би тога било , иа чим се ко од задругара иозавади, онда днгне прње н ево тн га код општнне , да му да земљу за обграђнвање а да је остао у задузп он би на земљишту задруге иоднгао ку|1у. Али данас тога нема , свакн је иочео па своју ])уку да вуче, н ако би уснојнли предлог Милоша Богдаиови11а , то би значило да и дал.е потиомажемо то цепан>е н распнање задруге п сатпрање државннх нмања. С тога ја вас молпм да остаие овако , као што одбор, нредлаже. Вића Радовановић — Ово је господо, онај члан закона, који је у старом закону бно , и којн је све онштнаеке шуме уиронастио н раснарчао, да регко која онштнна н нма шуме. Знајући како со ностунало, зиајући како се на основу овога члапа растурнле н делнло шуме и на рачуи, да со снротињи ноделн по некн део шуме, а у стварн нспадало у корист бо! гатнјих, и богатијн људи градили аабране, Мн смо паншлн да | јо то штетно п да томе станемо па нут , мп смо избрисали