Народна скупштина

СТРАНА 1134

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Исти гласи : ПРЕДЛОГ министра финансије Народној Скупштини Буџетом за 1890 годину одрсђево је бнло: На редовне и иомажуће носаче ири царвнарницама 30.000 двнара. На водвозне, вутне и селидбене трошкове чнновнвка н и служитеља целе финансијскс струке 15.000 двн. На канцеларијске трогакове целе финанцијске струке во 50.000 дин. Ова трн кредита ноказала се у току године као недовољви те је савет мвннстарски био иринуђен одобритн, да се привремено нз државне готовнне нодмире потребе до краја годвне. Кредвт на носаче иовишен је за 13.356 75 динара за то, што је царинарннци београдској бвла ведовољна одређена сума па тој партијн, те јој је још оволнко накнадно одобрено да не би застајао иосао. Ну све издатке на носаче царинарннце накнађују државн, јер то урачунавају прн екснедпцнјама и предају као свој приход, На подвозне н службене трошкове чиновннка и служитеља целе фннанснјске струке бпло је портебно повнсити кредпт још са 4.000 дпв. Ноглавпто за то, што су многн порезницн поразмештанн усљед смањеног бројн чиновннка а и укинутих начелстава, Међутим н сама статистика показује да је на те потребе обично трошеио око 2О.ОО0 динара годншње. Најзад на трошкове око катастарског нремерпвања ннје бпла у буџету предвпђена ннкаква сума, те министарски савет морао је одобрити на ту погребу у овој годинп 20.000 динара. Еанцеларпјски трошковн фпнанцијске струке увек су претуривалп суму од 50.000 дпнара на и ове годнне није брло могуће с њом изаћн на крај. Овн су трошкови знатно увећзнн у овој годнни нарочито тнме, што су штамнанн многп иорескн формулари и то у великнм колнчинама те је само државна штампарнја нотраживала око 4.000 дннара, што јој се мора нлатити, да би нмала средства за даљи рад. С тога Је мпнпстарски савет бно принуђен новиснтн тај креднт са 25.000 динара. Усљед свега наведеног част мн је замолити Народно Нредставннштво да нзволн решити : Одобрава се мииистру фннансија, да може норед буџетских кредпта разходовати у овој годннн још и ове суме : Дни. 1:'35б'7& на редовне и помажуће носаче; Дин. 4.000 на нодвозие, иутие и селндбене трогакове чнновника н служитеља финансијских; Дин. 40.000 на канцеларијске потребе целе финанснјске счруке; н Днн. 20.000 на трошкове око катастарског нремернвања у овој години. МИНИСТАР фиИАНОИЈА Др. М. В. Вујић. Секретар чита: У ИМЕ ЉЕГОВОГВЕЛИЧАНСТВА АЛЕКСАНДРА I по милости божјој и вољи народно) Краља Србије МИ НРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ Иа предлог Нап.ег мннистра фннанснја а по саслугаању миннстарског савета, решилн смо и решавамо :

„Одобрава се мннистру фннанснја, да може Народној Скупштинн, која је сазвана за 1890 годину, ноднетн предлог, да се ,у овој 1890 години ставе у расход а на терет државне готовине, — суме, које су утрошене нреко буџетом одобрених кредига, и то: а. По нартији редовннх пеиредвиђених нотреба 100.000 динара; б. Пенсионовање и стављање на расноложење саветника, мннистра н посланнка 20.000 динара; в. На ненсиоиовање цнвплпих чиновника 80.000 дин.; г. На перподске новишице илата, професора и телеграфиста, кач и авансовање другпх чиновника 8.000 динара; Наш министар финансија нека овај указ изврши. 29 новембра 1890 год. у Београду. Јов. Ристић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Министар финанције Др. М. В. Вујић Исти гласи: ПРЕДЛОГ министра финансије Народној Скуцштини Буџетом за ову годину изволело је Народно Представнишгво прогалога сазнва одобрнтн да се може утрошити : 1., На редовне неиредвиђене нотребе 100.000 динара ; 2., На ненсноновања и с ављање на расноложење саветннка, миннстра н носланнка 30.000 динара ; 3., На пенсионовање чиновника цнвилних 50.000 дин ; 4., На иериодске новишице плата професора н телеграфиста, као и авансовење чиновника осталих струка 15.000 динара ; Но овн кредити показалн су се недовољни, те је министарски савет био нринуђен одобравати привремене нздатке нз државне готовине, а да се првој Скунгатинн поднесе предлог за одобрење пакиадннх крздита. Тако је креднт на редовне ненредвиђеие потребе морао биги новећан са 155.000 динара нз узрока, гато су многе судије касационог и аиелацноног, као и нрвостененнх судова усљед вршења уставних прописа стављенн влади на расположење, а за ту иотребу у буџету није било нарочитог кредма Ну свн онн доцннје су иенсиоиисани, да би мање издатака бнло, и да им се не би рачунало време у годнне службе, док су на расноложењу. Усљед гога олакшана је ова нартнја са 36.000 динара онтерећена је нартнја на нензионовање чнновника у тек. годинн. Према томе нужно је, да се креднт на редовне непредвиђене потребе за ову годину повећа са 100.000 дин. Исти Ј9 узрок био и код новећања креднта на иенсноновање и стављање на расположење државних саветника, у суми у 20.000 дин. Креднт на нензионовање цивнлннх чиновника увећан је решењем миннстарског савета са 50.000 динара, ире пензионовања суднја на расположењу. Увећање тога креднта изазвано је поглавито тнме, гаго су многн чиновници стављени у нензију усљед смањеннх буџетских иозиција. Ну стављањем у иеиснју н суднја та нартија онтерећена је до краја гек. године са 190.000 дниара. Кад се нак на олакшицу тога ставн 60.000 днн. уштеђених на пенсијама ио буџету (нрема буџетској иримедби), онда не достајс иоред буџегског креднта још 80.000 днн. Креднт не нернодске иовншице плата: нрофесора и телеграфнсга, као н на аванаовање цивнлних чнновиика н осталих струка, морао је бити новишен са 8.000 дииара за то, што је само за нериодске новишнце нлата требало ставнтн у