Народна скупштина

95 САСТАНАК —

да један лекар може да иродаје лекове пошто хоће, где један кмет неана ни шта иродаје лекар. Аиотеке се подпжу где има окружне власти илн среске власти, н умножавањем аиотека мн ћемо још учинити и то, да се унншти погрешно веровање у народу да га лече бајалице, каргаре п траваре. Истина тога нема баш тако много, али ја знам да има места у којима се много верује у бајање. Сем тога овпм умножавањем аиогека, народ ће доћц до уверења, да му не требају редеитн од иоиова, којп нраве пеке заннсе п чптају молнтве ио кућама. Ја нећу да нменујем личностп, н ја пемам ништа иротнв молитава, али многн нопови не употребљују 1јх исгннски као што треба, него нросто нз шпекулацнЈе. Има један случај у селу Јарушпцама, један се нона изнео на глас, којп ђаволе књигом Јури. Кад очита молитву, он велн, нема ђавола. У Државном Савету, већина је бпла да се овај нредлог одбади. А у мањини је човек коме морамо веровати да се боље разуме, а то је Др. Докнћ, који застуиа мншљењо да овај иредлог треба да се ирими. И кад г. Докић велп, да оваЈ предлог треба иримитп, ја не знам како г. К. Јуришићи М. Петровнћ могу ре!>и да ће штетно дејствовати на народ. Наводи се н као разлог да овај иредлог треба одбацнтн за/го што је н влада намерна ноднетп нзмене о целокуином уређењу саннтетске струке, н ја мислим да ми с овнм нредлогом треба да се задовољимо и ако ће се доцннје иоднети измеие којим ће се регулисати и ова сгвар, алн оиет треба да нрнмимо овај нредлог, јер је он корисннјн у интересу народа, него да остане ово стање што данас иостоји. Марко Петровић — Мало час г. Ранко Тајсић рече како је неједнака цена лекова између, Београда и Чачк^, а међутим но закону о Фармакопеји то не сме бити. Сам г. Тајсић признаје да то не долази због удаљености места, него због оскудице контроле. Кад држава не може данас да врши контролу, кад постоји закон да само на 500 0 душа може се установитн апотека, и кад их је само и због тога мање и по томе лакше ик контролисати, мени, се чини да ће још мање контроле бити, кад се дозволи да се у сваком ћорбуџаку установи апотека, у ко јима ће се продавати све друго, а не оно што треба за народње здравље, као што то има и данас по иашим апотекама, само да се одржати могу; и с тога сам још више убеђен да ће умножавање апотека битн штетна а то одборска већина и предлаже. Установљавање апотека не може се доводити у сравнење ни са парохијама и дућанима сеоским, како је сравнењо изволео учинити г. Тајсић, јер они апсолутно ничег сличног иемају, Даиле ни тај разлог није ме могао разуверити, да је предлог одборске већине користан, а предлог мањине штетан. Менн се се чини, да овакиим законом, не ндемо да одржамо п очајамо апотеке; а све оно, што не иде на очајање једне устанопе, тим самим се подрива те, и доводи у питање опстанак те установе А кад доведемо у питање опстанак једне потребе народње и његовог здравља, мени се чини, да тим опет и нехотично уводимо картаре и врачаре; да нам лече болест народа; — и ми, дакле тиме нећемо имати оне користи, коју очекујемо од ове установе. Г. Тома вели: „у Врањи има 1 1000 душа, и не може да има две апотеке. Но ја мислим, да је то с тога. што људи не налазе никаква рачуна, да на 11000 душа пране две апотеке." што већ и по садашњем закону може бити, онда не знам, ко ће и каког рачуна имати да отвара аиотеке на 3.0 00 душа, осим у цељи швиндловања. Дакле и тај разлог не говори никако у одбрану њихових разлога. Г. Ратарац учинио је један незгодан . излет, кад је каиао, да попови неће давати више заиисе ако буде више апотека; мени се чнни да попови у Србијн, нису ни до сад давали те записе, и он је то могао видеги само у Зворнику или Соколу, гди оџе врше верске обреде, али никако у србији гдн српски свештеник врши обреде хришћанског православља. Међутим, кад је то напоменуо, да и тога има он је као Србин, и као богосав дужан био да именује те људе, те да се од њих очисти ред свештенички и ср. наука христова, јер оне гоиорећи о

њима, баца љагу на цео ред свештенички у Србији што он није ничим заслужио. Шго се тиче тога, да наука хришћанска признаје моћ изгнање нечистих духова, бар њему није било то непознато; али кад већ осећа у томе оскудицу знања и.ш налази и задовољства да се са тим пошали на овако светом и важном месту ја ћу да му то објаспим. Оскудица мирне савести, узнемирено душевно стање човеково, изазива душевну револуцију у човековом организму; и повраћај мирие савести. може да повраги мир душевни и наука хришћанска то оснива на признању својих грехова н кајању за њих, а измирити се тнм путом са својом савешћу, по свакој науци значи повратити души спокојство и тиме удалиги узроке који су прави.ш револуцију у духовној страни човековој И целокупан рад свештенички, дакле и молитве њихове, своди се на то, да људе одврате од грешења, и кад погреше изведу их на пут кајања и умирења савести, што је све алегориски представљено као пзгонење нечистих духова. Мени се дакле чини, да је он као богослов требао да буде са овим мишљењем упознат и да неналази у томе разлога за неку пошалицу овде на јавном и овако важном месту, и с тога бих га молно да поштоди од исмевања појмове хришћ. науке, јер у њему је опа требала да има свога поборника, а не противника. нарочито, кад он спада у ред људи, који су штудирали те науке. Алекса Ратарад — Нека ме поп Марко разуме онако. као што су ме и другн разумели. .Та нисам казао, да мо.штве свештеничке, молнтве из науке хришћанске, које онн за успокојење душе чнтају, штетно дејствују на народ. Ја само констатујем, да има много свештеннка, који те молитве врше у шпекулацији — то нека добро зна поп Марко да му ог.о у брк кажем — и ја сам именовао један такав случај, гди је један поп, некн Домаио шћ из Јарушпца, то чинио. Он чига — чита, и од једном тек рекне: ено пајурих ђавола. Ово ја наломињем у корист науке Христове, а нећу тим да теретим све свештенике; јер доиста има људи, који не врше ту Христову науку, као што јо Христос прнповедао и учио да треба његови сљедбеници да раде. Витомир Младеновић — Господо, признато је, да јо она земља сретнија, која има више ученнх људи, особито, ако су тп људи стручњацн у извесним струкама. Полазећи с тог гледишта, мени се чинн, да ће бити корисно, н по нашу земљу, а по интересе свакога, а нарочито по интерес народног здравља, да п ми створимо прилнке, да што више пмамо стручних апотекара, који се сматрају да стоје у истом рангу, као и лекари Ако смо против апотекара, да нх има мањи број; н ако хоћемо да одржпмо старо стањо да дсца тих људи имају исто право, које су њпховн прађедопн пмалн, опда јо то средњевековно стање; н ја се чудим; да може неко тражнтп да то остане. Шта ми данас радпмо? Ми непрестано ^шаљсмо лекаре да изучавају лекарске науке, те да нх што више имамо, јер су нам потребни у иитересу народног здравља па је потреба н за више апотекара. Те према томе, ја мислим: не нзношење ннкаквпх других раслога, сем овога довољан су разлог, да треба да имамо и више апотекара, јер где ће ти људи, који толико година нзу* чавају ту струку; где ће, велим да примењују и разрађују своју науку. Поред тога налазим, да је за свако место корисннје, да има не само такве људе, који ће му даватн лекове, но и људе, који ће га одвикавати од празновернца и заблуда, које му здрављу шкоде. Кад хоћемо једну ствар да оценимо, је лн добра илн рђава, ја мислим да ће те признатн, да то морамо поверити стручним људима зналцима, који до сигница зпају такве ствари, о којнма решавају. Шта више, овде видимо, да су свн стручњаци, сви подписницн на овом предлогу — лекари. Говорити против стручњака — ја нс могу, а не можете ни вн, ако хоћете, да признате право науци, право оним људн.ма, који се одају на ге науке. Поред осталпх разлога. то би била два врло јака разлога да ми треба ову ствар да прнмнмо онако, како су се стручњаци изразилн. Хвала г. Рапку, штр је он као сељак узео у заштнту ге стручњаке и поменуо одличног лекара др. Докића, који је одвојио мишљење у Држ. Савету. Дакле, кад је стручњак у Са