Народна скупштина

СТРАНА 1154

ираво не илати удовицп или деци његовој. Да ли би било право да такав услов иостоји иа да неко може постатн ннжнњер, свештеник и т. д ? За цело не би, н онда впко не бн учпо, ннтн би имао рачуна да учн кад се даље његов рад не може да расиореди, него да буде нрост најамннк н ирост слуга. Ја иостављам ннтање на ир. г. марку н то лако једно интање за које ће он снгурно знатн, као што н ја зиам, зна се нотнуно да је пре неколнко година, нре 16 — 20 год. један свешгеник имао 10 — 15 села, дакле толнко да је једва могао да стнгне да их онслужи, а манасгнрн, као ш>о је Студеинца, која је имала 20 села, нмалн сч н више, н сад како бп то бнло кад бп такав пои умро, п онај којн хоћедадође на његово место он мора с поиаднјом да се погађа плн код ње да служи, као што један апотекар мора да служи какву аиотекарнцу. Ја бпх се запптао да лп би ма која граиа школоваиих људп нмала снаге и воље п нмала куражи, да се школују, као што се школују апотекари ? — Сигурно не бих ин ја као земљорадиик тако уиражњавао моју земљорадњу. Овде се брапн Једна грана да не пропадне. Та грана не може остатн у оваквом стању, кад се друштво умножава. Каквп су разлози моглн да нас руководе да укинемо сеоске дућане, кад су и онн билн оспгуранп законом ? — Наступила је ногреба да се то закратн и они су закраћени. Тако и овдс настпила је потреба да се ове радње, које су здрављу иотребне, умножг, у колико се друштво умножава, у колнко се разие болести разннм утнцацајнма распростиру на друштво, у голнко дакле треба да се распростпру п они који те лекове ираве, ако не равиоправпо а оно бар прнвндио. Дакле нз свију овнх разлога, ја се не могу сложпти стнм, да закои санптетскп у оном делу, где се говори о аиогекама, остане онакав какав је, н не само ја, иего свн, држим, бранпће гледиште одборске већнне. То ћу мнтљење бранпти тнм пре, што у саветској мањпни вндим једно лнце, а то је Др. Докпћа, коме внше верујем у оној гранп коју је он изучавао, него оннма другпма који то ннсу изучавалн, за тнм у одбору, којн је овај нројекат разгледао, внднм трн доктора : Дннпћа, Вукчевнћа н Нешнћа. дакле људп у овоме стручни, којпма у овом случају треба веровати. Овди је лако одговорнтн. Ствар се чисто тпче науке, ннје то као један нредмет земљорадње да ја начпннм друкчнје иа да конкуришем. Ја држим да не треба дозволнтп да се подгне довољан број апотека јер оставптн као што је до сада значп, оставнти да н даље лече врачаре, бабе н циганкг, ч да овн дапашњн апотекари раде шта хоће. Ја п нодатакл нмам, н ја ћу ноштедетн овде лпчностн, а ко оће да се уверн о томе шта раде апотекари, нека отпде у санитегско оделење миннстарства Јнутр. дела. Из овпх мојнх разлога ја бих замолно Скунштнну, да ове пзмене п допуне но одлуцч одборске већние нримн, а у толпко нре треба да нх нримп, што то гледншге заступају људи којн су докторн, који виде и знају како се натеже кад се оставе анотеке само на поједниа лнца, и како се у опште практнкује радња апотекарска кад иема ннкакве конкуренцнје. На пример, оде једав доктор у Драгачево и сигурно неко има да га контролише за онаЈ лек који он иродаје, илн рецимо, кад некн човек дођс пз Драгачева у Чачак, да кунн иеки лек, он мора платнтн колико се од њега тражн, — н шта му остаје да чннн ако га добро ошншају. Дал да нде кметовнма да га тужи, од тога пикакво вајде пеће имаги. Да је овај продлог врло добар, уIврђује ме п то што чнм је предлог поднесен Скунштпни, видео сам у Београду Једиу груну анотекара пз Србије. То мување, то трчањс утврђује ме, да онн самн зпају да имају нска преимућства, што други школованп л.уди немају, па се бојс да нм се та ирепмућства не одузму, па с гога всле да иробамо да се браппмо, па ако прођосмо, — ирођосмо, а ако не прођемо п право је да нам се одузме једна иривплсгија. Па оснону свега овога што сам казао ја бих аамолио Скунштчну да усвоји мшиљење одборске већпие. Тома Јоваловић 1' 1'апко Тајснћ донол.по је обанс<1но н дао разло1а Скуинпини да је повсћање аиотока кријна ногрсба за народ. Из говора пон Марка Истровића даје се

известп, да је ои некако илашљив, одпосно надзора, л,а ће бити велики грошак. Ја мнслнм да та бојазап ни.је основана. Кад у вароши постојп једна аиотека, н ако поред ње буде још једпа, опа је надлежна ко.јн буде одређел да нрегледа једну апотеку, неће му бнти бог зна шта да ревидпра и другу апотеку. Ја сам нстнна млад да познајем све сапптетске законе, алп пз онога што сам чуо н вндео у самој мојој варошп, могу рећи да је досадањи сапитетскп зак. односно анотека, врло пеиодесан. Ми смо пре две годипе нмали у Врањн 9.200 стаповника, 64.0ОО у старом округу са атаром до Цеиа, багаљон војске у истој варошн, н иоред свега тога мн нпсмо моглн добитп п другу анотеку поред једне која постоји, него смо к даље остављенн на милост п немнлост једпог апотекара. Више нута жалилн смо се код г. мппистра како тај аиотекар као млад човек, за 7 — 8 годнна од како је у Врањи, гледа миого на своје ужпвање, н хоће да се доста паплатп за свој рад, а међутпм нема ко да му конкурпше интн да га коитролише. Ја сам имао ирплпке да видим како јс прошао један лекар, којн се усудно да га контролише. Менп је нознато да је један лекар, којп се усудпо да коитролпше тог апотекара, врло рђаво ирошао. Па сад да п даље оставимо такве моноиолпсане радње над народннм жпвотом, Данас Врања већ има 11.000 житеља, п ниак не можемо добптп још једну апотеку. Онај један што је остао, оде у 11 сахатп да руча, н хоће да се тачно капцеларнскн влада, н тек у 2 сахата отвара анотску н ако чекају по неколнко људн пред апотеком за лек. Но шга ће јадан свег, ои мора да трпн, јер од Врање до Лесковца в.ма 14 сахагн, и да нде само за лек ннје му могуће, н кора да иадне иа милосг п немилосг тог једног апотекара. 11а н ако што паплатп кного, не смеш нп да тражнш равпдпрање преко сапитета. Оп паплаћује колико хоће. Међутим ако буде још једиа нлп још два аиогеке, оида ће свакн сгојатп иред вратима, н најљубазннје дочекиваће сваког, јер грбух хоће леба, а неће нн сметн ннког да уцењује, јер пма ко да га контролпше. Ирема овоме ја сам за то да овај памет одпадпе од народа, јер гу је господо у иптању жнвот и тпме се нпје шалнтн. Зар је то нраво, госиодо, да у једпој вароши 11.000 становннка, стреин више од једног анотекара но од властн. С тога ја молнм Скуиштипу, да усвојн мншљење одборске већнпе, јер то лежп у интересу чашем да имамо што вншс апотека. Алекса Ратарац — И ја сам потинсан на том предлогу. И ако нисам лекар, н ако нпсам у тој струци толико познат, н ако су на овом иредлогу потписанн лекари ннсу прнсутнн, којн бп па свакп начнн моглн пзнети јаче разлоге но нгго ја могу; ипак ја ћу нзпетп моје мншљење како ја смаграм овај предлог, н квко сам га ја ироценно кад сам га нотинсао. Прво сам нмао на уму данашње бакалнпце, које у мпогнм местима где нема апогека, продају многе ствари иод пменом лекова, које штетно дејствују на здравље народно, и ако су заброњене те стварн, оиет бакалнице врше нродају њих, а то ће потврдпти многа г. г. носланпци, којима је та ствар позната, из таквпх бакалпица долази тровање н нобацнвање деце п томе подобно. Таквн се случајевн дешавају због недовољног конгролпсања. То је што сс тнче бакалница. Друго, госиодо, познато је да и самн докторн продају лекове, и ја всрујем г. Марку Иегровнћу, да један лекар иродајом лекова могао је довести у нитање онстанак апотеке убске. Мснн је познат један слнчан случај. У срезу леиеничком, лекар сам нродаје лекове, н продајо их ио такси, како их он умо да такснра, н нико га нв контролнше колпко леково нап аћује, а да лп су нстписки лековн, то се још мзн»0 зиа. Баш такве нојаве треба да иас нобуде да овај нредлог усвоЈнмо, јср умпожавањом апотека, сгвара се копкуренција — утакмица, а гдо год јо утакмпца, ту јо мпого рчсчпшћеинје ИОЉО, онда се лекови добијају н бољн н но јевтннијој^ цени. Кад у једној наиошн постоје две апотске, одмах ћо ту један ипотекар коитролнсатп другога и водигп рачун шта ћо даватп п ношто 1|0 давати. Осим тога у свнма тпм мостпми, где год се подижу ано'1окс, ту нма властн која од својо стрине можо да пршп контролу. Ји могу да верујвм да у рудиичком округу