Народна скупштина

95 САСТАНАК шпмо државни камнта.1, а сви ћете признатн, да је ла&ше контролнсатн једну добро урс^епу радњу, него .111 неколпко радњн разбаианмх на иеколнко места. Ако МНС.1НМ0, дц ће држава моћн пнак да врши тај надзор, онда ће је тај надзор скуно кошгати, а међугим то нећо донећн корнсти иародном здрављу, Другн јс разлог, да се овај пррдлог не нрнми тај, што се узајамном кчннуренцнјом д(1Води у питање солидан оистанак свију тих радњн, а менн се чини, да свака, иа и апотекарска радња, кад дође у нитање њен оистанак, она ће нзгубнги из внда обзирс савесности н дужносгп, који пма но нроииспма законским да вршп у својој радњи, и онда отуда ко ће да страда него народно здравље. И с тога гледншта, не само да не би учинилн корнстн иароду, него бп ншли на иут, да се све корпстн доведу у нитање; јер ми впдимо у обнчном трговачком свету, где год се сукобљава јака утакмица у радњп, ту немпновно нзазнвају се вештине п ујдурме на штету ногрошача, те да се свака радња у утакмнцп одржп. Та угакмица у обнчинм животнпм налцрнпцама може се дозволнтп у корнст јевтннијег намнрнвања иотрошача са тим нотребама; но овдеје држава све го такснрала, н сва је добиг у овој радњи само од тога, ако буде довољно услова у потрошку, којн су кадрн на свесном иуту одржатп ове радње. Из наведеиог јасно је, да је овде утакмица штетна и са тпх разлога не бнх ннкако могао дозволнти ту утаимицу у радњама, које онорављају изгубљено иародно здравље. Можда је тежња предлагача паемеипта, да створе ирнлнке за наше мла1>е фармацентете, да и онн себн могу наћн рада н иачпна жпвота отварањем анотекарске радње. Алн ирп дубљој оценн овог питања и самп нашн синовп, којн на оваким непрактпчннм основнла тражо себн пута н начпна, да своју радњу унражњавају, отварањем чешћих анотека, опн сами н нехотнчцо па овакпм основнма, утврћујући своје радње, ноткопавају ссби будућност, јер кад сведеио анотекарске радње на незпатан број нотрошача, мн ћемо гада довестп у пптање опстанак апотеко, п онда не само да нпсмо створнлп услове за сигуран опстанак у гии радњама пашнх млађпх фармацената, него смо тнме дсвелн сасвим у ннтање њнхову будућпост са овако слабнм будућим основима за те радње. Да бих утврдпо ово прнмером, ја ћу вам навести апотеку на Убу. Та апотека доведена је бнла у ннгање само за то, што Обреновац поред своје апотеке има и свог нскусног лекара, и што је у Лазаревцу био један анотекар, која је на некакав начин привукао тамошњу публпку чнје Је погребе лекарске намирнво из своје личне апотеке. И да он ннје премештен на Уб, а за њим и његова иацијентска публнка, анотека бн се убска морала затворнти, јер су њени потрошачн развуклн се бнли у Лазаревац п Обреновац. Дакле кад п овако може доћп у питање онстанак анотека, иод овако повољннјнм за њих условима, онда још нре морају.доћн у шнање, кад свадемо анотеке на тако неки број потрошача. Исто тако, шго се тпче н овпх повластнца фамилнјама аиотекарскпм, менн се чинн, да овако како су сведене но иредлогу, самим тим опсчанак апотека доводн се у пнтање; а доводптн нх у иигање данас, кад мислнмо, да пх предамо у руке нашнм синовпма, ја мпслпм, да им никаку услугу тиме не чнннмо. Јер ја нез нам какав ће го рачунскн човек бити онај, који уложн до 5—600 дуката свога капмала п можда 1000 из туђег у један еспап, којн ннје тако курентан да га може свако куиити, н шта ће бити са тим еспапом кад дође на јавну лнцитацију услед његове смргн. Менн сс чнин да овпм самим нресецамо сваку будућност оннма, које мнслимо да помогнемо овнм предлогом, јер један млад човек, којп унесе о —бООдук. својег н 1000 дук. т\ђег каингала, на с.утра умре, па његова радња дође на добош, како скоро овај закон тражн, ја вас нпгам, да ли је онда снасен капнхал његов н тућ који је у гу радњу унесен, јер сви морате признати, да аиотека нпје таква ридња, коју свако може куиоватн и са њом радптн, но ће бити изложена милостн можда само једиог за 10 мигућег н иравног куица, иа је лако онда иогодиги, каке ће судбе 1у

— 15 МАРТА СТРАНА 1153

на добошу бнти та радња. Ту не може бити слободне куиовине и продаје са свим ирнродно, јер намнрннце аиогекарске не може сваки нродаватн, па нема рачуна нн да ту радњу закупп онај, који нема нрава нн снособпостп да њоме ради, Мп видимо како пролазе друге намирнпце н друге радње на добош н где нма н може бити утакмице у куповини, а како лп ће да буде са аногекарскпм радн.ама кад оне дођу на добош са свпм је лако ироценнтн. Дакле, да би сиасли људе, који даиас упражњавају т« радње од гог искушења, да иотиснутн ударцима у^акмице пе морају се служити недозвољенпм иутевпма н начинпма, да нод тнм уаарцима угакмице одрже своје радње а на нпчту здравља народног ја мислнм да ова.ј иредлог ие треба иримптн. Ја вас молнм да овај предлог и мишљење одборске већнне одбацте, а нримнте иредлог члана одборске мањине, је{< у њему пма више јемства за будућност оних, који данас упражн.авсју ову радњу, а биће више јемсгва за њнхов онС1анак н оннх који ће у будуће уиражиаватп те аиотекарске радње, јер мн смо пх оспгурали кад су оне бнле у рукама странаца, а даиас, кад хоћемо да нх дамо у руке наших спнова, мп доводпмо у иигање опстатак њпхов. Народно стање нз дапа у дан онада. Он се ограипчава у свему но нуждн, па ће се н у овом иогрошку ограннчавати до крајњих гранпца, а то све не говорн укорист поднесеног нредлога, него протнв њега, за то држпм да га не греба нн нрпмнтн. Ранко Б. Тајсић — Прсдлог овај којн је данас на дневном реду, н којн се сада претрзса, пнје иова ствар. Он није тек ове год. поднесеп, него још ире 3—4 год. Иредлог овај, којнм се траже пзмене у закоиу саинтегском а нарочиго у оном делу њоговом где се говори о апотекама даиасје нужан да се нримн. Разлозн због којих се траже пзмене н донуне у овом закону садрже ово троје : прво што је монопол иа апотекама такав, какав ни једна грана чнновника нема за себе да после смрти своје оставн на својпм столнцама спнове и удовнце своје са насљадним иравама на месга н установу. Други је разлог што је неједнака цена лековима а то долази отуда, што на впше места, где је једна аиотека сасма огишло дотле да нема контроле никакве да га контролише илн да му конкурише. Ту је вслнка разлика пзмеђу, рецнмо, рецеиата чачанске аиотеке нли ма које друге. Ја мислим да та разлика не долазн од транспоргован.а, од нлаћања кпрнЈе, јер апотекарски есиаин нису тако тешкн, да се услед илаћања кирнје може подићи цена толико, иего та разлпка долази усљед тога што иема конкуреиције, што нема Јаке контроле и Ш10 се народ осшвља иа мплосг и немилосг једиог човека апотекага. И трећи је разлог већа иогрошња. У иоследње време народ угпцајем школа и других иросве^них усгаиова, оставља угљевље н гатања бабска, а тражн лекара, 1ражп од њега иомоћ. Доктор му је ие може даги само његовим куцањем и гледањем док га не уиуш н у анотеку за лекове. Кад та три разлога човек сгави иреда се, иикад ие може иристати уз Ј )азлоге одвојеиог мншљења н да се иродужи мислнма мог иошгованог иредговорника, и аиотекари су људи школованн. Нп један аготекар, како се мени чнин 11 како Ја знам, ннје могао да свриш аиотекарски курс у Београду, него је морао ићп иреко да тај курс сврши и добпје диплому. разуме се да онн тамо иоједу своју очевииу или ако су државин питомцн, онн коштају као и нитомци других струка, као ирофесорн, лекарн, ннжињери и т. д. Иретставите кад су тн људи школовани, на нађу да овамо иема места за њпх да могу жпветн. Шта нм остаје ? Остаје им да се ногоде са каквом удовпцом, којаје добила диплому иаједиу грану науке, на једаи услов за здравље људско, и њој стоји иа вољи даги му апогеку по условпма за њега новољнам 11.111 недаги. Да лн бп бпло право и умесио нза друге граие државнпх иослова даги иод моноиол. На ир. докгорску, инжињереку, ирофесорску н т. д. Рецпмо кад умре доктор илн инжињер, да онда тај посао не можс нико другп упражњаватп док му се педа дозвола п исилати прескупо удовпци, или да мора чекаги докон, док се умрлог син не врати са школовања илн се за то