Народна скупштина

СТРАНА И6Ј

новппка заједио. Они немају где у једној среској кући да стаиују п да раде своје иосао, него морају да траже друге куће те за то срез плаћа. Док овамо у Орашју сгоји бив. среска каицеларија иразиа где би могао да стаие сав нерсопал срески п нстражнога судије. С тога мислнм, да бн могао да буде размештај чиновнпка н да се се нагомплавају на једно место. У срезу смедеревском имаде 4 писара а пстражнн судпја нма 2 инсара н 4 иактнканата, а у срезу јасенпчкол иоред персонала среског нмаде још 2 писара истражнога еудије п практнканата који у срезу које код истражпог суднје пмале 7. Тај је број нерсонала тако нагомплан ио овпм срескпм каицеларпјама да немају већ где да раде. Тај је број чиновнпка гако је смешгеи у тескобној згради да иросто ие може да ради. Ја сам мојнм очнма вндео, да за једнпм столом седи судпја а до њега ипсари псиитуЈу тропцу ио кривпчним делима. Да лн се разумеју оии шго говоре, ја не знам, али да не могу усиешио иослове да раде то је факт ? Ми илаћало зграду овамо у Паланци, а оии у Смедереву, а међутим згрлда која кошга 17.000 дук. цес. стојп иразпа. Ми, не тражимо ии 10 иара новог оптерећења буџета, него тражимо иросто да се одреди други расноред чииовипка, да рецимо један ипсар вршп дужиост канетана да му се додаду још 2 писара н 2 — 3 ирактнкаита. Дакле да једаи буде у Орашју а други да остане тамо где је. Ви зиате, госиодо, да је иосао у том крају врло велики, да има врло миого исслова односно иореских нредмета и код пзвршнпх власти. И Бооград тражи једно оделење због врло увелнчаинх послова. Из истог узрока н овј предлог је логелао. Овај иредлог ие треба цеинти, са оне страие са које се може цеиитп иредлог иоиа Марка, јер за премештање среске каицеларије у срез, треба илатптп за иове чиновннке. Међутнм овде иостојн 31 чпновиик н њих само треба боље распоредитн. Зато мнслим да овај иредлог треба усвојиги. Вића Радовановић — Ја нисам потппсан иа овом предлогу, алп п ако нисам потнисаи, устао сам оиег да кажем иеколнко речи н да овај иредлог иотпомогнем. Ја сам лањске годиие кад смо решавали о админпстратнвној ноделн земље, бно сам у иачелу нротпван малпм срезовима, и сваком ирилнком, где год се мали срез тражио, наиадао сам. Али н ако хоћу овде да браиим овај срез ие може мп се ннкако нребацнтн, што сам лањске годиие ианадао иа мале срезовс. Врло је леио мој друг Ратарац казао, овде се од државе не тражи никакав нов нздатак. Буџегски расход који се даје иа срез јасенички , постојаће нсто толпки као и до сад, н ако се срез орашки обнови. Овпм нредлогом иишта се ие тражи више, иего да се оиај нстп иерсонал боље расноредн, а тиме ће бити уштеде н мање трошка па народинм леђнма. У ОрашЈу иостоји зграда у које иема ии у 11аланци ии у Смедереву. У Иаланци мп кубуримо, немамо где да сместнмо каицеларију нс-ражног судије, п за то што је чниовништво ирсгриеио у малој зградн, иарод кад дође иослом, п ако му је блнзу да за даи може да оде и да дође оиет ие може да сврши свој посао, јер због малог простора каицеларнје не могу људи ип да дођу лако на ред да уђу у уђу у каицеларију и врло чесго остају и сугра даи да свршс свој носао. Међутим, кад би се канцеларпја разместпла па впше соба и иоделила у више оделења, што свс може да буде у Орашју, оида би пословп ншли бржо. Дакло не стоје исти разлозп за обнављање овога среза, који стоје за срез иодгорски. Тамо се тражп иов срез, онај срез који је постојао, а среска каицеларија за тај срсз не може се подмиритп са пстим чииовипштвом које иостоји, док овде ова два сре.»а могу иодмиритн нотребу п трећег среза, а међутпм народ бн се у псто времо отресао нлаћања квЈртприне за страћаре у Пнланцп као канцеларнје истражиог судпје н друго каицеларијс. У нитересу народа и његове штедње требало би оиај ире 1,лог усвојити а н са раилога што се пн за једиу нару иеће држаниа каса оитеретити.

Јоксим Павловић — Тешко би било бранити у данашње иреме према нашим Фипанцијск-им приликама једпу нову установу која би тражила нову нончану жртву. Али с друге стране врло је лако бранити установе, које еу пре '20 год. заведене, па пре две-трн године у цнтересу некаквих уображених разлога штедње укинути. Посао у срезу јасеннчком веома је велики, а да је пелпки то сге могли чути и из говора г. министра, да тамо леже пресуде од 18 58 год. неизнршепе. Ја вас питам хоће лн држапа да буде тиранип поједннцима, да се пресуде код в.1асти не извршују и друго ако хоКе да буде тираиин према иојединцима, хоће ли да брани свој иптерес, јер она има у том крају вересије преко '/ 2 милнјуна динара. У оваквом стању данао не може се потражити рачуп од старнх кметова а не може се наплатити порезна вересија. Господо, срез орашки то је био један срез врло издашње руке. Тај срез платио је 1 6 до 1 7.000 дук. за своју среску канцеларију. Он је дао на друмове 3 0.000 дин. и га сума новаца пропала му је код државне власти. Срез орашки, то је господо онај срез, у коме су пређашње владавине нанлазнло на највећу опозицнју н кад се воља тога парода у минулом времену није могла скрхатн, онда је ;;логласни капетан МаџаревиН казао : ја вас не могу победити, али ја могу учнннти да немате среза, и з'>иља то је и учињено после избора 1886 год. Нчкаква штедња није учињена шго је овај срез укинут, јер овај срез нпје придат другом срезу, него је раздељен ме1)у оближња два. И ако тражите каква акта, онда морате ићн у другу канцоларију у Орашје и чиновннк док пронађе та акта, врло много времена треба, а и кад се пронађу, једва дођу на ред да се изврше. У том срезу пре је било 4 — 5 чнновника, а у другом 5. међутим сад има 15 чиновннка у јасеничком срезу у Паланци и онда се народ сасвим нраведно пнта: гди је та штедња и зашто се троши толики новац и кад у место 10 чиновнпка раде 16, за што да чекамо по 2 — 3 године док пресуда дођо на ред; и занста го није оправдано. За то н ја држнм да је сасвим умесно да се чиновницн разделе и из једиог н из другог среза и да се образује срез као што је и пре био, а тнме ће се учинити олакшица у вршењу посла а и олакшица народу. Ја сам нмао истнна прнлнке да впдим да иачелник ради но 8 сати дпевно, па опет не може да посвршава сав посао и људн морају да се задрже по 2 — 3 дана, а често пута дешава се и ово да онај чннооник, који је радио на извесном послу у канцеларији отиде у срез и често пута човек који дође посла ради у канцеларију, мора да се врати натраг кући само за то, што је срескн чнновнпк огишао у срез, и народ тако дапгуби а и трпн многе шгете због тога. Кад се узму све те , околностн у обзнр, а нарочито још и то што су нека г.г. носланици поднели пред»ог да се један срез у округу иишком укнне са свпм има онравдапих разлога да се васпостави срез орашки. Тома Бојичић — У одбору ја сам одвојио мишљење и код овога среза, за то што сам сгекао уверење да овако велики срез шго даље остане, сие ће већма затрпаннји посдови битн а то ће Оити на штету народа. То сам имао на уму и код среза цодгорског, за го сам био мишљења да се оп повратн као што је и био а тога сам мишљења и за овај срез. Тривун Милојевић. — Ја знам какво јо среће био сроз п дгорски да ћо тако проћи н предлог о обновљењу овога среза орашког. Ја држим да је се Скупштина огрешпла о срез подгорски и да бар не треба сад овдо да се огрешн. Од тога шго нсма сроске канцоларнјо у срезу подгорском нмају -аснб само механције, што људи морају долазнти у Ваљево и задржавати се ио 2 — 3 дапа. У колнко нма разлога да со задовољи нарОд среза подгорског, у толнко вшпе има овдо, јер као што смо чулн, аашто јо укнпут сроз орашки? Нп зашга друго, него за то што је он бнрао опозицнопаро у Скупштнни 1 886 год. Тај јо иарод казнио каношн Маџаровнћ и данао но новтатиги тпј ороз,' ан.1411 н дал.о оставитп ту ноправду коЈа му је учпњоиа од капогапа, а сада то нсто п Скупштнна чннн, н хоће да га казни. 11 <>1> од тога стоЈи н раздог да аа обнанљан.о гога сроза не троба никаквнх пових иадитака, Јор пма донол>ио чнповпика у те дво с|)оско канцоларпјо п само их треба боље расноредитн. 11 неусиојнмо лн оваЈ предлог, то би апачнло да мн само остављамо