Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА Г Л*ГР ГЈ1К1 ЦКНА ЈЕ ЛИСТУ': ' ' ' јТ^тЈУ^ пв Г^ИТ ЗА С рвију 6 днм. мкскчпо претплату прина ® дв > 1шаш )Т шпч ° Л ЈВДП0ГА 0*10 дип. краљевско-српска државна штамиарија ЗА 0ТРАПВ звиљк ПОШТАПОКОГ савкза 15 ДИП. месвчпо УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровић, Доврослав Ружић, Љуб, П. Ћ и р и ћ. Б РОЈ 126 ПОНЕДЕЉАК 15 АПРИЛА 1891 ГОДИНА I

96 САСТАНА^ 16 мартп 1891 год» у Веограду ПРЕДСВДАОАО НРЕДСЕДНИК Димитрије Катиб СЕКРЕТАР ЈБуб. П. Иири^ (наставак)

(Завон о трошариви: Ј. Авакуиовнћ) Али на сваки начин не може се порицатн оно мншљење које ја браним, да закон у овом случају не треба даима повратне силе н да се плати на оно на шта се већ платило. Ја дакле са ових разлога одсудно сам противан овом члану 22. и мислим да би било коректније држати се оних начела, којих су се држали закони либерални од 1 86 9 и 1 87 7 године у којима нема ни спомена да се наплаћује на оно што се затекло код људм пре закона. Ја сам мало час казао да је министар погрешно цитирао закон онај од 1 8 69 године, као да је и у том закону давато министру право да се погађа са л.удима колико ће од кога да узме, Ево тога закона: (чнта) «Министар Фннансије овлашћује се да пропнше најцелсходнији начин наплате оие тротрошарине". Дакле овде у закону нема нигде да министар може од цене попустиги, а по овом садањем закону министар може да попусти од цене. У осталом ја ово узгред помнњем као нетачан цитат од министра Финансије, а сводим мој гонор на ово: да је овим чланом 22 повређено право људима, који су већ платили трошарину по старом закону и да је једини напредњачки закон изнео то начело и сад ви то по други пут усвајате. И ја мислнм да не треба да се држимо тога начела, него да со држимо оних разумних одредаба о закону, а то јо да оно што је човек по старом закону извршио да се ио тера да по новом закону опет то исто изврши. И за то ја предлажем да се овај члан 22. избаци из закона. Миниотар финансија Мих. В. Вујић — Пре свега ви сте имали сад црилике да чујете оно што је ирочитао г. Авакумовић, чим је хтео да пред Народиом Скупштииом да докаже да је мој навод био нетачаи. Да је оп знао јачег ослонца вн знате каквнм бн се разлогом он иослуашо, он бн нзвесно казао в неверно к а овако само каже нетачио. Тнме г. Авакумовић иризнаје оно што сам хтео да кажем. Мени је мило што мн је дао прилике да још једаред проговорим и докажем оно што сам казао: да је цео иостунак био овај пстп. Ја иозивам г. Авакумовића, да се увери кад год хоће о томе баш на оспову оне тачке коју је он прочигао, само је раз« лика у томе што је то овде ушло у закон а под лпбералном

владавивом то нпје ушло у закон, но је миннстру одоброно да ради како хоће. Да то докажем. Госиода, која су овде сетнће се да је тада постојала фабрнка фнннјпх сапуна на основу такве одредбе, кад је тај закон стпно у живот погађало се о наилатн трошарине с тнм фабрикантом паушално само да бн са фабрпка одржала. Кад и то ннје могло да одржи фабрнку, онда је 5 форнната ударено на сапун алн је фабрнка ипак пропала. Дакле, не стоји то да је се мнннстар фииансија паушално погађао с тнм фабрикаитом. Сва јв разлпка овде у томе, што је то овде у закон стављеио а у онај го инје било стављено, но је остављено мпннстру да прона1)е начин како ће да иаплаћује трошарнну од произвођача. Дакле г. Авакумовнћ инје нмао шта да псправп него, је само допунпо оно што сам ја казао. То је што се тиче онпх замерака, којнма се чешће хоће да послужп г. Авакумовић према менн, ие знам пз којпх разлога, да ме доведе у свезу са г. Чедом Мнјатовнћем. Ако ме доводп у везу за оно што има везе, ја пристајем. Ја нрисгајеи да радим све што је г. Мпјатовнћ добро п паметио радио. Колнко би се могло иаћи везе између лнбералне н иа! иредњачке владавпие, ја то остављам г. Авакумовићу да каже (Чује се: да чујемо г. Вујића — Жагор —). Ја мнслнм иоступак полицнјскн (Жагор). Овај иостуиак којн је овде предложен ја пнсам тврдио да није био у лпбералном закону. Дакле та псиравка г. Авакумовића нпје имала места. Ја зпам шта сам нре говорио а знам шта н сад говорим. Ово је бнло уието у закон, који је бно донет за време владавнне наиредњака, ово је преко потребна одредба и ако јо фалпла у закону од 1869 год. то је бнло погрешно, нз којпх разлога, то сам казао на првом чнтању. Колико има тешкоћа за вршење овога, н непрнјатности за иојединога, толико с друге стране оиа нста теорија, коју наиомеиу г. Авакумовић, тако псто н иравда иаређују да се то учиии. Ио теоријн, кад се већ на њу иознва г. Авакумовнћ, стоји ово да је битна разлика између трошарине н царнне. Кад би била овде реч о царини или о иеиосредннм иорезнма разуме се да закон онда не бн имао повратне снле. Све што је у земљу ушло, све што је иаилаћеио, ие може се наиово наилаћпвати по новоме закону. То свн знамо. 0 ту одредбу ннко се не може ни ио Усгаву огрешиги. Алп код трошарине јесте та разлика од цариие а што се трошарнна удара ие на увозаче и ироизвођаче но на иогрошаче иа извесие артикле, којн нмају у земљи да се иотроше. Сама установа, сам смисао трошарине каже да се трошарнна пма да нанлаћује онда, кад закон ступи у жнвот на све аргпкле, који се затеку у земљи и који су одређеин за иродају — не може се у ириватне куће ићи н трошарииа нанлаћиватн, то је иаучпи смнсао трошариие н ако г, Авакумовић мисли да може то оборити, иекато изволи. Ја ие знам ни једие теорнје, ии једне књиге на свету, која ие би казала ово, што ја кажем : да постоји битна разлика између троша-