Народна скупштина

СТРАНА 1178

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

рине п царнне, и да овде не може бити нн помена о повратној силн закона. Дакле, разлозн г. Авакумовнћа не стоје теоријскн, а још мање иракгички. Према томе, кад не етоје ти разлозн ни теорпски нн практнчкн, и кад, као што рече-г. Тривун Милојевнћ, иравда захтева, г- ми вндимо данас, да су трговцн новисилн дену усљуд ове трошарнне, ма да трошарииа нн.је ни стуинла у живот — да се трошарана нанлати и од оннх иреднета, који су већ увезенн илн пропзведени. Каква Ои била правда, да се од прнхода државних корнсте само нродавцн и нико впше ? Цродавцн бн за све ово време, док продају овај еспап, који нмију у дућаннма, овај приход државнн трпллн у своје џепове. Додајте томе, да се трошарина у целом образованом свету, а не само код нас, заводи но невољи, и, кад држава ударн 10% трошарнне, трговци је новисе на 15 н 20°/ о , дакле, кад томе додате још н ово, ви ће те впдети, да неће од овога бити штете за иродавце, пего ил је у крајњој лннији само од корнстн. Трошарина треба даклс да буде умерена н нзвршна. Јован Авакумовић — Менн је најнеиријагније лично обавештење. Али у овој нрнлици морам неколико речи да проговорим на говор г. министра финансије. Г. министар рече да кад би ја имао јачих разлога, иреставио бих његов говор као неверан а не бнх аазао : „не]ачан" и као да јз. чешће уиоређујем њега с бнв. министром Г. Мнјаговићем, као тако и.ЈГледа, усљед личног расиоложења. Што ја уиоређујем бив. министра финанснје, г. Мијатовића са садањим мннистром финансије, то је за то што је случајио, у овој ирилпци као н у многнм другим, чннио једне исте предлоге г. Ч. Мпјатовићем п садањи г. министар. То није лично расноложење, него је то говор о ствари. Што г. мннистар рече, да бнх ја казао „неверно" и нредставио ствар, мени се чини, да сам ја досадањнм мојнм радом и говором у Скупштини показао да никад нећу да нзносим нн једном обичном иосланику а камо ли нрема једном министру оно, што у стварн не иостојн. Кад сам ја нарочито казао да је г. министар нетачно цнтирао закон од 1869 г., онда он најмање је нмао иовода да каже, да ја нећу да кажем, да је неверно нредставно. Ја ннкад нећу да уилећем личне нобуде у говор. Ако хоћете да одговарам, мени се чини, да је г, мннистар финансија у многим н многим ирилнкама нрема менн нарочнто у место да одговара на ствар, служио се вицевима; на нр. један иут каже то је адвокатски, другом приликом каже кад бн г. Авакумови^ умео да чнта рачунске књиге. Далн ја умем да читам нлн не умем, то је друга ствар, али тек никада нећу тралшти објашнења од г. минисгра финансија. Ја нећу тиме да се служим и за то сам казао да је он нетачно цитирао закон од 1869 год. Живан Живановић — При оцеии опога 22 чл. треба имати у виду законсну и практичну страну. Што се тнче законске стране, ја н^мам шта да говорим пошто је довољно иснрпљеиа, него ја бих имао само да обратим пажњу на практичну страну. Што се тиче остиариваша, ја се бојим кад се буде приступило попису, да ће се имати прилике да се ииде врло иепријатнн призори, може бити и злоупотребе од стране извршних органа, а може бити и за то, што ће неки људи покушаваги да изобличе боље трговце наше, једном речи, да ћо се отиорити ту непријагних сцена, које ће бити непријатне и самом г. министру Финаисије, као човеку, кога се то иајиишо твче. Овде се тражи онај вишак сем већ плаћених регала и трошарина, по досадашљем аакону. Меии со чини господо, да тај вишак не вреди толико западе између оргаиа извршно нлаС1и и грађаиа, да би требало тражити у помоћ чак и иопрагпу силу законску, Г. Обркножомић рече. да со направи један изузетак, да со неке ствари пописују а неко ие. Ја држим, господо, да би требало да се са свим изостави оваЈ члан. На послегку дозволимо да има људи, коЈи су упели неколико џакова овог или оног еспапа иише, на који се сад удара трошарина. У па«орн да се користе паузом Ја држим да го ниЈо грох, они кад су то учинили имали су гаЈ рачун, да ћо таЈ мали ћар траЈати ^ —.! месеца а за гим ћс плдгити трошарину на сво опо што од ип) умјзо. Лруго, госиодо, дозполићото да Јо сад почотак

године и трговцима је нужно да се и сами оријентишу према иовој трошарини, они ће према трошарини удосити дућанске кирије, и много што Шта прилагодним прома закону о трошарини. За то Ја мислим да би најбоље било, да се овај члан изостави, да се не произведе сукоб између грађана и власти. Димитрије Машић — Мој поштовани пријатељ г. Авакумовић изнео је доста Јаке разлоге, који могу уверити свакога, који хоће ладно да размишља о значају овога члана. МоЈе је уверење, господо, да овим чланом 22 у место да се помогне оно, 1Лто г. министар хоће, постићи ће со противно Сав терет неће повући средња и ситнија класа продаваца тих еспана, јер, господо, ви ћете признати да дућанџије и средња класа имају у дућану по два три џака по Једне сорте еспана и свакојако и да плате ту трошарину, то ће бити мала трошарина. Али шта ће бити са оним богаташима, који по хиљаду џакова кафе и шећера имају. Мислите ли ви да ће они сачекати да им власт нађе тих хиљаду џакова каФе и шећера, то веће нико радо примити, Овим чланом просто нагнаћете те богаташе да криумчаре и сакрију еспапе. (Једанглас: они то и иначе раде). Ово пије новина да је изненада дошла него је ствар, која је већ позната. Ви сте чули од г. Трише МилоЈевића колико је кафе и шећера продато за ово неколико дана. Продато Је толико, да потрошачима неће требати купити шећера и каФО ни за месец дана, и више кад је осгало, овакоЈако остало је код већих трговаца; многи бакали, они су већ еспап распродали или су га свакојако склонили. Зар ми хоћемо да правимо закон, да гонимо људе да силом буду непоштени. Ово Је очигледна глоба и кад хоће држава да упропашћује трговце, зар онда треба тражити, да они буду пријатељи те државе. Држава треба да штити све што има један грађанин па и част његову, а не да га упропашћује; зар је лепо што Је држава до сад упропастила дуванџије па сад да упропасти овај сталеж, па ваљда онда тако и друге, и да остане само чановинштво са богаташима и сиротиња у овој земљи. Ја мнслим ако се и даље овако буде радило, да се поЈедини сталежи упропашћују, онда ће сви сталежи уништити се а остаће само два сталежа у овоЈ земљи и учиниће се да ће несрби са стране доћи, да са својим ве.шким капиталима нрогутају ово мало парче земље. С тога Ја сам мишљења, да овај члан треба избрисати са свим. Риста Поповић — Овај 22. члан готово је важниЈи од свију чланова у новоме закону, или бар, може се рећи, после 4 члана он долави на прво место по своЈој важности. Господа, која су тражила да се избрише овај члан, иису изнела иикаквнх разлога за то мишљеље и Скупштина ако би се повола за љиховим резонима учинила би грдну погрешку. Ја сам и при првом читању казао, па и сад кажем, ако би се укинуо овај члан, да би се шгетили не само интереси држаие него и интереси појединаца. Може бити да би се користили неколицина иелнко продаваца, али у толико би внше били ошгећени државни интереси и интереси поЈединаца. Ја сам приликом првог читања навео Један пример аа то, па ето и овом приликом чиним, кад би опај члан отпао, ево шта би било. Они грговци, који су имали могућности да набаве више еспапа они би успешно конкурисали онпм трговцима који нису моглн еспап да набаве јер би могли да дају еспап јеФтиније. И у ствари то не би било иишта друго, него дати неколицпни грађана могућности да со користо, на шгету грађана пстога реда а само с гога шго ови нису могли да предвнде или да се снабду с тим артиклама. Дакле у колико би се неоправдано корнотили кекожцина грађана једног, у толико би ое дру;н грађани иотога рода, оштетили, не узимајући Још обзир што би се тимо држава и општина, који долазо на прво меото. Друго, господо, једним законом но може оо никад поЈединим лицима давати неооетна права, коЈа штете и остале грађане па и државне иитереоо. Према томо, господо, захтон ноке гооподо пооланика да се овај 4.1011 избрншо ноуместан је, Јер би доволи друго грађане у неирилику а н држанни би иптероои пронали. Друго Јо питаше оно, којо Јо покронуо г. Лиакумовнћ, а то јо опа позната Фраза, коЈа со потржо у новпнама а у овоме иоглоду нотржо и у Скунштини, и у јаиноотн као да би оо опим чланом повродно 30 чл, Устава Ово, гоонодо, но отоЈн,