Народна скупштина

СТРАНА 1179

Истина, господин Авакумовић није прецизно казао да ли је он тога мишљења, то јест дз дп он баш верује да се овим чланом вређа онај члан Устава, који говори о томе да закони пемају повратне сиде но он вели има мишљења и за једно и аа друго гледиште. Он не тврди позитивно а да је у ствари тако, он бн као добар прапник на сваки начин оиде потврдио. Но зато што не стоји у истини тако, с тога и он само и напомиље, али нетврди позитивно. И према томе, и тај разлог не стоји. Кад би овај порез, који се порезује иа поједине аршкле падао непосредно на оне који га плаћају са свим би било неправедно. Али, господо, трговци не плаћају трошарину. Онп су само посредници, они ћв тај порез који држава тражи паплатити од оних који љихове артикле купују. Потрошачи нису ништа плаћали, они 116 платитп онда, кад трошо и плати ће онолико колико трговци пропишу таксу. Дакле не стоји тај навод, да се неки сгалеж оптерећује и да ће да млаћа на оно што је већ један пут платио Трговци су у овоме погледу посредпици између државе и потрошача а у крајљој линији плати ће трошарину цотрошча. Иситина признаћу да ће бити за трговце мало теже, што ће бити потребно да имају више капитала да могу успешно да раде, али никако се не може рећи, да се прописом овога члана гази Устав, као што је нзволео казати г. Авакумовић. Даље г. Машић у свом говоре реча да је држава убила дуванџије па сад хоће да убије и бакале. Није истпна, гооподо, да се овим убијају бакали. Н>има нико не брапи да раде, ос•гавља им се да слободно раде као и до сада, само се тражи да плаћају па јеспане које продају већу трошарину. У томе је цела ствар. Иотреба је државна и ми морамо да је подмиримо. Ми смо нашли да је овај начин најзгоднији да се приход државни овом посредном порезом повећају и овим чланом хоће се само то, да се овом прилнком не користе неколико л.уди и обогате на шгету других грађана. Бакале дакле нико неће убити, оставља им се да раде слободно, истппа у толико ће биги за њих незгодно што ће у будуће за ту радњу требати више капитала. Алн главно је да овај порез неће пасти на њих него на потрошаче. Државна је потреба, и грађанн морају да је измире и Скупппина налази да је ово најцелисходнији начин да се ова потреба државо подмири. Дакле, господо отиада плашња н зебња да ће се овим чланом унропастити бакалн. Друга је ствар с дуванџијама. Љима је држаиа из нуждо забранила да се с том радњом занимају, и природпо је што су ти занати морали да пропадну, али овде то није случај. Онде је слободпо да се ради. Нрема овоме што рекох ја држим да су разлози да се овај члан укине неумесни, јер ако би се укинуо задовољила бн се неколицнна трговца, али оштетили би се толико други грађани, а и држава. Дакле, господо, плашња да би се огрешнли о члан Устава, који говорн о томе да закони немају повратне силе, не стоји, и овај члан треба Окупштипа да прими онако као шго јо предложен. Тодор Туцаковић — Овај чл. одређује да ноиова плате трошарину сви оии трговцч у зомљн, који имају ове артикле — побројане у овом предлогу. Ја налазим, да ово ннје закоио а ии право да се но једиом закоиу сврши и ианлати '1рошарипа, нч да се по другом закоиу наплаћује друга трошарнна. Ја мислпм, да је за трговце осетно, кад се оваиа велика трошарниа уводн, и онн тада морају да трие усиор у шнховој трговпнн; оии не могу да троше толико овпх артивала, колико су до сада трошнлн. То је нзвесна ствар, да ће г и\\ у будућностп им&ти мање рада и мање ирихода. У околним државама, ја држим, да овако тешке трошариие нема, и да ће због тога наступитп крнјумчарење; па ћс с тога ови људн, којп тргују са овнм артнклима нмати мање добпги и мање рада. Према оваком мом мишљењу, ја држпм, да је са свнм онравдаио п умесио, да овп људн не плаћају нонова ову трошарину, јер би то бпло штетно по њнхове интересе н кредпт. Што нека господа кажу: па трговцп су ухватили ову прнлнку, н они ће да се асне; но та иста госнода треба да нмаЈу на уму, да се њихов рејон рада сужава, и они },е иматн мање зараде, него што су до сад нмалп.

То је моје мишљење, госиодо, п ја иредлажем да се поиова трошарнпа не наилаћује. Министар Финансија Др. Мих. В. Вујић — На говор иоштованог предговорнпка г. Туцаковнћа пмам да ноновнм оно пгго се већ по себн у закопу разуме, п што сам на нрвом чнтању напоменуо. На све оао што је већ јсдном нлаћепо, нсће се више наплаћнвати, до само оиај додатак или вншак, којн бн но овом закону о трошарнпн имао да нлати. Г. известнлац нрочнтао је колпко је код сваке позпције бнло старе трошарпие, а колпко се нове овпм закопом додаје. 1Пто се тпче пачелиог нпгања о паилатн свега опога, што се буде затекло, а нодлежн нлаћању трошарппс, поред тога што то захтева нр.1вда н нрактнка — а разуме се, да је правда завела нрактику — стојн н овај разлог, којн ће батн довољно јасаи за свакога, којн неће да гледа теорије плн како се радн у овој и.ш оној земљн. Госнодо, мн овим уводимо једаи посредаи намет — порел н то га ударпмо иа потрошаче, а закоиом се утврђује, 1а с.е тај порез наплаћује нреко иродаваца, јер свакога погрошача пнје могуће пеносредио коитролпсати шта једе н ппје, те да му се на то трошарнна нанлатн. Нпје смнсао овога закоиа, нн цељ др;каве, да ову трошарнпу дакле пл&ћају трговцн, већ је цељ да се опа од иогрошача наилатп, као што го п сама реч „трошарнна" вазује, само прско трговаца, где се мо;ко то иајбоге да изврши. Међутим, понављам п онст опо што сам мало час наноиеиуо а то је, да кад држава наплатп на иеки нредмег 10 дниара гроларнне, трговцн подпгпу са 15 дниара, п унраво оип се овнм користе. Дакле, овде нема ипкакве повреде иравде и начела, већ је ово иросто пптање нзвршења овога закоиа, а ои се даје пајбоље извршнтн преко продаваца. То је иамера закопа. Даље пмам одиосио једпе лнчпе стварн, да кажсм неколнко речн. Г. Авакумовнћ пзносећп своје мпшљење, нашао је се иобуђеп, да одбнје оио, што је ошгрнје у мојнм нзразима. (Чује се нз опозпцнје: иа сгвар). Кад нисте, госиодо, ириметнли г. АвакумовићЈ да оп пређе на ствар, дозволге п мени, да и ја кажем нсколико речн. Г. Авакумовпћ и нре а и овом прилнком, велп: „г. мниастар, служп се впцевима". Ја ие зпам, да лн саи нлодаи впцевпма, а шго је навео да сам му ја лањске годпие кдзао да ои адвоцира, то стојп. Г. Авакумовић се бави адвоцнрањем, н ја то сматрам за једно часно занпмање, п нигда ннсам мислно тим да га вре1 ( ам и да иравим впцеве на тај рачуп. То је све шго имам да одговоппм на његов говор. Председник — Претрсс је свршен. Сгављам на гласање. Ко је за то, да се члан 22 примп, иека седн ; ко је нротнв иека устаие? (Сви седе). Објављујем да јс Скуиштипа усвојнла члан 22. Радисав Митровић — Свнма је вама, господо, иознато да је невоља и иезгода иатерала г. мпиистра да овај зикои о трошариии иредложи а и ми да га прнмимо. Њему је цељ да што више иоваца у касу држаниу уиесе и да се буџетскп дефициг иа тај иачни смањи. Но, госиодо, свима је нама нознато да овај приход зависп од једие околностн. На нашнм граннцама догађду се велнка крнјумчарења, п тим нам се одиосп већн део нрихода. Да бп се том крнјумчарењу стало једиом иа пут н да бн се увећалн нрнходн државнп, ја бп овде имао да учиинм једаи предлог, да се овде код чл. 22 дода чл. 23 којн ће гласити: „овлашћује се миинсгар фппаисије, да може радп сиречавања кријумчарења из прихода ове трошариие утрошпти суму до 50.000 днн. у овој годинн на царииске нозорнике' 1 . Свима је вама нозиато да се крнјумчари, каио овде око Београда, гако н око Рашке, Врање, Пирота н друга места. И аио се мннистру финаисија не да могућностп, да то кријуичарење сиречава, онда зиајте да иећемо иматн онолпко прн-