Народна скупштина

СТРАНА 1180

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

хода, колико би овај закон иначе доиосио, и ја молим иослаиике да ме у овоме предлогу потиомогну. (Потиомажу га). Љуба Јоксимовић — Предлог г. Радисава Мптровића врло је уместан, јер баш мало нре г. Машић рече, да ће битп кријумчарења, и кад он то као трговац зна, онда је дужност наша да томе злу ставемо на пут, јер у колпко крпјумчарење штети државне ннтересе и толнко је шгетио и но достојанство н углед трговаца. Онај трговац којн крнјумчари, биће свакако кадар да даје јевтиннје те артикле, иего трговци, који не крнјумчаре, а тим се не штеги само држава, него се тим наносн штета и самом уговору тргоначком. Штетп се дакле онии трговцима којн оће поштеним срествнма да се служе. ТЈока Брачинад - - Сал овај пројектг законски, који је данас био ва иретресу пред народнпм посланнцима, он је врло непријатан целој земљи, алн вас је једно зло натера ш да га примимо, а то је дефицит у државном буџету. Мн смо бнли ирннуђени да тражимо какве финанспске нзворе, како бн тај дефнцит уклонплн, н с тога смо овај закон н усвојплп, но г. Раднсав сад нодносп нредлог, н оће да множи неке царинске чуваре иа предлаже, да се одобри министру фпнанснја 50.000 дин. на постављање пстнх. Ако усвојимо нредлог, онда ћемо тнм учнпнти једаи издатак, који иде на отежање нашег буџета, а иодношењем овог закона, ми смо баш хтелн, да дефнцнт умањнмо, то с тога ја мнслнм да овај иредлог треба са свнм одбацнти, ако мислимо да ностнгнемо корнст, која је сс пмала на уму кад је овај закон донесен Министар Финаисија Др. М. В. Вујић — С моје стране, ја нмам да кажем само ово. Знајућп, колпко се крнј)мчарења чннп иарочнто иа сувој међн, што је тешко контролнсати, н знајућн, да је на царннске власти сад мање одређено, него што је било до 1886 год. у буџету ндајепрни иут тада учнњена ушгсда, где ииЈе требало да се учиин, ја мпслим да бп требало овај иредлог да се прнмп. Прнходп царннски од како је ца, ннска стража опала, знагно су опалп, то ноказују факта п иредлог г. Радисава, да се сгража царииска иојача, н да се иа то одобрн сума од 50.000 динара учпнио бито, дабисе н приходп државнн повећали 3—4 пуга. Димитрије Машић — Г. Љуба Јокснмовић нзволео је казати, да сам ја сноменуо крнјумчарење н као да ја знам за кријумчарење. Допустнте мн, да ја нисам на Дунаву — иа граннцн, већ је он на обалн, и зпа боље крнјумчарење, а после ја се држим оие иародне нзреке, „да свакн другога но себн ценп". Ја пе радпм са тим есианом, нити сам тако блнзу граннце да знам непосгедио рад кријумчарења. Све, што знам о крнјумчарењу, то знам ио чувењу п пз нрактнке... (Смеј.. Чује се: врло добро). Ношто сте г. раднкалцп свршнли то ваше смејање, које вам врнличн, као малој децн у школи, не сачекавшн да довршим свој говор, то допустите да копстатујем, да је то увреда за једног посланика, кад га осгалн иосланпци нс сачека ; у да сврши свој гонор у Скунштппи, Ја кад сам казао нз иракгике, ја сам пмао разлога за то, јер сам казао, да инсам нмао иепосрсдне всзе с тпм радом, а вн знате, да су се ваши раднкалнн иославици иајвншо тим служнли Председник — можете, госнодпне иосланнче, гово ритн саио о себн, а не н о другима, нарочнто ие можеге се се служнти вређајућнм нзразнма, ја вам с тога закраћујем реч. Има реч Ранко Тајснћ. Ранко Тајсић — Закон овај ис доиоси се само за то, да се оитерсте иотрошачи, него у намерн тој да се извоснн дефнцит попунп у државним финансијама п бнраио је да се ова трошарина удари само на оно што је луксузнпје. И ова намера, ма ко да је на влади ирава јс. Предло! Раднсава Мнтровића но момс схватању нијо добар н жао мн је што не могу са н.нм да сс сложпм, Јер 1»ад |Ц се он усвојпо онда бн сс добит од пве трошарипс преноловила на чување ових стражари. Стражара имаде од 8 <труке. Има их министар фипапсија, мннистпр унутр. дела п права мононола дуваиа, па кад бп се сви тп ст]>ажарп од

3 различите струке груписали у једну,онда би боље било. Јер кад вндим да један стражар ради нешто, а други ништа не радп, нлн кад једап стражар видп да се нешто кријумчари он онда каже не тнче ми се, то није моја дужност да назим, — онда је то све шгетно за државне ннтересе н пајбоље је да се све ове струке стражара нретворе у један орган н да сви нмају једну исту дужност н да пазе на све да се што не кријумчарн, а не као што је данас, ето н. нр. стражар дувански, иази да се дуван не крпјумчарн а што се остало крнјумчари то се њега не тпче, тако су исто н други стражари но својнм струкама. Ако бп се овај предлог прнмно, онда бн бпло много и сувише сгражара и тнме би бно оптерећен буџет државни. Ја бих дакле замолио Скуишгнну да овај предлог Раднсава Мигровића не нрими, јер ће се иоловина ирихода од ове грошарнне трошити на ове чуваре. Стојан Рибарац — Противан сам, господо, свакој мери, свакој радњн којим се бнло нутем омаловажавања бнло иутем гажења закона шт^те интересн иоједннаца пли државе. Према томе ја бп био готов да прихватим иредлог Раднсава Митровића, да се државпи ннтереси обезбеде од крајумчара, алн оно шго мн смега да прихватнм тај предлој го је формална страна, јер по чл. 71 нословнпка нзмене н донуне на законскн предлог може подноснтн један посланнк нлн више њпх укупно. Било је прнмера у Скунштнни н у колнко се сећам кад је ноштоваии нослаиик Хурђе Тзоровпћ ноднео предлог за нзмену закона о адмнннстративној подели и тада смо ми доказивали да гај иредлог може бити нредмет дискусије у Скунштини, али ви сте одлучнли да тај предлог не може доћн иа решавање ипти пак о њему може бптн говора с тога, што тај иредлог нема никакве везе са иредлогом владиннм, којн се онда решавао. И ио томе ја налазим да као год што у владином нројекту нема ни номена о томе да се нредузму мере за снре•1авање крнјумчарења, да тако нсто не може бнти нредмег решавања ннти говора о предлогу Радисава Мнтровпћа на оеиову § 71 нословника; јер тај предлог нити је измена нити је иак допуна владннога иредлога, него је са свпм нов предлог, а знате нредлог један којнм нутем мора да се иоднесе, ге да до1>е пред Скуишгину иа решавање. Дакле, само с те формалие страие ја држнм да бн се Скунштина огрешнла кад би прнмпла овај предлог. Министар Финаноија Др. Мих. Вујић — Господо, ја овај предлог Радисава Митровн^а сматрам као једно предазио паређен.е и у самој ствари желео би да одозго изнад предлога до1)е прелазно паређење. Ви знате ји је Суџег извотиран и да они чувари не 6и имали од куда по буџету да се плате а колико би трпела шгета државна каса по новој трошариии од кријумчарења; то ми знамо и овај је нредлог са свим уместан, опрапдан и на свом је месту. Ја сам дакле, за то за сад, докле овај издатак на стражаре није бунетом предвиђен, да се стави у прелазно нароћењо, а од сад ће се увек решавати буџетом. Иа примедбу г. Ранка Тајсића имам да одговорим ово: ми данас ^мамо пограннчних стражара полицнјскнх, који су веКипом плаћенк са 2о ло 30 дин. месечио. Ти стражари но могу да гоне кријумчаро него чувају политичну границу и у оним случајовнма кад се продузимају какве санитетско меро на граници. Ја сам номонуо. да мп номамо ни 100 стражара царинскнх, али сво то пијо довол.но. Ја сам већ чипио прегоиоре са министром унугрциЈњих дола, да чуваре иолициоке и Финаноијско конбинујомо гако, да сви опи нмају једнаку дужноот и т> зајоднички да утнрдимо путем расписа и праинла н иа го смо се саглаонли, Шго со тичо троћо ирего отражара, то оу дуианоки отражари. Мл то стражаре не ностапљамо па границн, воћ по унутрашњостн зомл.о, гдн со дупап садн н онн пазо, да ое дунан но оојо ншнг ного онолпко, колико јо одоброио, те да тим начнном ови произпођвчи но кријумчаро. ОстаЈу, дакло, на границн оамо иолнцпјскп и Фипансијски стражарн н ја нам кажом, да њихоп броЈ, коЈи Јо сада, тај броЈ по можо бити доаољан н да усљод гога малога броЈа оних чуиара бива нолика шгога аа држаину касу.