Народна скупштина

96 САСТДНАК

С ових разлога, дакле, молим вас да ускорите предлог Радисава Митровића, који треба да уђе у предазно наређење, Станча Виденовић. — Устао сам да потпомогнем предлог Радисава МитровиНа, пошто ће но моме мишљењу бити врло користан не само за приход државне касе него се тим предлогом иде баш на то да се заштити и трговац, Јер поштени трговци никад не иду да кријумчаре, него иду оним путем који закон прописује. Дакле баш с тога овим се продлогом иде на то да се заштити трговац од пропасти, јер по овоме закону о трошарини извесни артикли прилично су оптерећени и кад нема никакве заштите на грапици ,онда се са стране ти артикли шверцују и према томе шта би радиле пограничне вароши. Овај је предлог добар и не само што би дао 50■ 0 0 0 дин. него би дао и 1 00 000 дин. и више за осигураље овог државног прихода и заштиту ових трговаца. Ја ћу гласати за овај предлог. (Чује се: да се реши,) Предеедник — Је ли вол>на Скупштина да се реши ? (Јесте). ТриФун Милојевић — Жао ми је што се овом прилнком не могу да сложим са мојим пријател.ем Ранком Тајснћем, који кажо: да не требд давати на ове стражаре контролоре и да се буџет државни више не терети. Он зна врло добро да ми појединци за нашу приватну својину морамо имати чупаре и ако ту нашу својину добро не чувамо онда не ћемо имати ништа; — па ако се овде тако пусти да буде без чувара, онда неће нам овај закон вредети ништа. Оно истина лепа је ствар рећи хоћемо штедњу и да нас свет чује на далено и нећемо чуваре, али то би било веће штете за оне људе који су на границама. То је дакле једино за популарност добро, али у самој ствари не може бити тако. Кад смо пре решавали буџет прихода и расхода чуо сам том приликом, да треба да се постарамо да се повећа број чувара и код судова да чува кривце да не бегају а овде нећемо да дамо извесну суму на ове чуваре да се не кријумчаре са артнклима који су трошарином оптерећени и од којих ба имали много веће користи, него што се троши на ове чуваре. Ја сам дакле подпуно за предлог Радисава Митровлћа, да се за ове чуваре одреди цифра од 50.000 дин. па још и вигае. Новак Милошевић. — Свима законодавцима стоји у дужности да се старају да закон постигне своју цељ, иа и овај закон који данас регаавамо користан је и љиме треба да се постигне извесна цељ, а да би се та цељ постигла треба да имамо пута и начина да се он потпуно оствари и да све користи, које треба да се донесу овим законом, треба да се донесу онде где треба. Дакле да би се унело онолико користи у државну касу колико се и трогаи, са свим је умесан и оправдан предлог РаДисава Митровића да се овај предлог шегов по предлогу министрову у овоме аакону стави као прелазно наређење и то није противно ни чл. 71 ни чл. 72 пословннка, јер ово није ништа ново што се уводи у овоме закону, него је само ради тога да се овај закон може увести у живот, да донесе користи државној каси и да се њиме постигне опа цељ, за коју је намењен. Према томе предлог Радисава Митровића неће бити ни најмање противап ч .1. 71 и 72 посланика, јер овај предлог нма везе са самим предложеним законом. Са спим је било друго оно што је бпло са предлогом Ђурђа Ђоропића јер он није имао везе са оним законскнм предлогом, који Је био на решавању. Дакле, предлог Радисава Митровића са свим је умесан и оправдан Миниетар правде Гл. Гершић — Господо, ја нисам имао повода да говорим о овој ствари, да се овде није појавила једна Формална прпмедба од стране г. Рибарца, која се тиче закона о посдовном реду. Ми сви имамо довољно интереса да не вређамо овај закон и ако би збиља стајало оно што г. Рибарац наводи о предлогу г. Радисава Митровића, онда тај предлог не би могао доћи овде на гласање. Међутим ја и онда, кад је била реч о предлогу Ђурђа Ћоровића, нисам се с г. Рибарцем слагао у мигаљењу, па и сад се не можемо сложити. Чл. 71 пословнпка каже: 0 измене и допуне на законске предлоге може подпети један посланик или вигае њих укупно." Цела је ствар у томе да треба да се споразумемо шта је то

16 МАРТА СТРАНА 1181

за конски иредлог, и кад се о томе споразумемо, онда ћемо врло лако решити ово питање. Законски пројект може бити двојак: или се састоји у томе да се предложи измена и допуна у каквом члану нли §-у некога закона и онда је то законски иредлог, који се одиоси на нзмене н допуне тих §§; или се законски пројект састоји у томе, да се поднесе целокупан закон о некој установи, неким односима итд., као гато је сад овде случај. Кад се поднесе само пројект о томе да се учине измене и допуне у извесном члану или извесним члановима једног закона, онда се све изменс и допуне морају односити на те чланове. Такав је случај био при предлогу Ђурђа Ђоровића; јер ту вије био предлог о целокупном закону, није бно предлог о уређењу округа и срезова, него то је био предлог за измену и допуну чданонима тога закона, па наравна стиар предлог Ђурђа Ђоровића имао је се тицати само тих извесних чланова, чија се измена и допуна предлаже. То је онда био законски предлог, а о чему је данас законски нредлог? — Данас је законски предлог о томе, што се подноси целокупни закон о грошарини и ко год од господе посланика налази да у целокупан закон треба унети још који члан или да се којн члан измени или допупи, има права да предложи то и да се то узмо у нретрес. Ја дакле налазим да нема повреде закона о пословном реду, ако се узме у претрес предлог Радисава Митровића; а мислим да нико ваљда неће порицати да треба у овај закон да уђу извесме мере, које ће да спрече изигравење овог закона. Ст. Рибарац — Господо, ако је ико од господе посланнка имао разлога да устане противу мога навођења, протнву мога разумевања закона о пословном реду, баш г. министар правде ннје имао разлога да то чини, јер све моје објашњење, учињено пре неколико минута, своди се на његозо раипје тврђење. Мени је занста чудо да је министар у овом питању даупотребим овде једну реч, коју је он у једном писму употребио — „врдателан« (Смех). Ове тежиште овога питања даје се свести на овс: нма ли предлог Радисава Митровића везе с предлогом, који је пред Скупштином ? (Чује се: има). Ја велим да нема везе. Онда кад је Ђурђе Ђоровић поднео предлог Скупштини н тражио допуну једног члана у једном предлогу законском, онда је г. Г. Гершпћ устао и казао, да се тај предлог не може узеги у претрес за то, што он нема везе са предмегом који се у Скупштини прегреса. И овај Радисављев предлог нема везе са пројектом о коме јз реч, и према томе не може се ни он узети у нретрес. Опо шго министар Финансија каже, да ово може важнти као прелазно наређење, то нема вредности и он брка овде два супротна појма: један који каже какне одредбе треба да буду у сталном закону, а други какве одредбе у прелазном наређењу. Ова одредба коју предлаже Радисав, требала би да буде, господине министре, стална одредба. Прелазно наређење има да важи само за извесно време или има за цељ да потре неко ранпје наређење. Министар правде Гл. Гершић. — Ја нисам мнслио да ће ово што сам ја говорио изазвати г. Рибарца да се служи једнпм изразом, који је могао са свим комотно изостати; јер и ја би њему могао да вратим, да је он говорио „врдателно." Мсђутим, господо, ја нисам никад врдао, па нисам ни сад имао повода ни узрока да врдам. Питање о коме је реч, Формално је и не знам каквог би интереса имао да врдам и што је овај нзраз пао од стране г. Рибарца, имам да прнпишем впше његовој жестини. Ту није било никаквог врдања, него ја сам казао, а мислим да сам се доста јасно изразио, да не стоји оно шго је казао да је Ђурђев предлог имао всзе са оннм законским пројектом, који је био поднешен; јер ја сам казао да се законски пројекг може да састоји или у измени и допуни извесне одредбе, извесног члана једног закона, или се састоји у томе што се иодноси целокупан закон о уређењу извесне установе у целиии. Кад је потекао предлог Ђурђа Ђоровића, тада се поднесени предлог тицао рецимо н. пр. чланова 22, 43, 1 1 5 зак. о уређењу округа и срезова, а оно шго је Ђурђе предложио тнцало се н. пр. чл. 57, и његов нредлог није имао ппкакво везе са поднесеним законским предлогом. — Дакле ту нема