Народна скупштина

СТРАНА 1182

НАРОДНА СКУШПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

иикаквог прдања. Овде се подноси целокупаи вакон о трошарини и можо опде једино бити питаље о томе, има лп ова одредба о крпјумчарењу везе са овим законом о трошарини или пс. Ја допуштам да у томе може бити разннх мишл>е.1>а. Међутнм свакн ће признати да је намера, којом се пде да се овај закон не нзигра, у врло тесној иези са законом о трошарини и мислим да иема ту ничега необичног чему се треба чудити. Сем тога га се сума у ндућој години може унеги у буџет и не Гл! трсбало да се унесе у закоп, Алп кад је пројект буџета решен, онда се то за сада мора унети у закон у прелазпом нарсђсњу, а до године ућвће у буџет. Министар Финанеија Др. Мих. В. Вујић — После говора мог друга г. Гсршића имам врло мало да кажсм. Пигање јс овде, а то цптање поставља и Рибарац, стоји ли предлог Радисава Мнтровнћа у вези са овим законом ? Ако ишга може стајчти у логпчкој вези са законом, то је извршење његово. Цел. предлога Радисава Митровића јесте да се осигура извршење овога закона. Ннсам ја ни мало бркао ту ствари, него је г. Рибарац побркао. И једном и другом предлогу — било као што је Радисав предложио, било као што сам ја казао пма места. Г. Радисав предлаже да се прими строжија мера ; ја и то примам, али налазнм да то није потребно, што Скупштина може унети ову суму у буџет. Она може наћи да је мало 50000 дип. као што су и пекн посланици казали; за то сам н ја казао, да тву допуну примам за ову годину, јер налазим да је корисно, и ако се Скупшгина сложи с тим.онда ћемо и тако примити. Међутим ја пристајем да примимо и предлог г. Р,.дисава Митровића. Богосав Поповић — Сви знамо да су нашв царинарницс удаљене једна од друге; тако од Рашке до Куршумлије има 2 0 сати, а од Куршумлије до врањске царинарнпце има 30 сатн н т. д. и у тако великом растојању врше се силиа кријумчарења на целој граници. Даље кад знамо да наше царинариице донесу приход годншње преко 3 мнлијуна динара, оида, да није тога кријумчарења по граници имала бн наша држава прихода на 6 милијона динара. Сад пак уводимо овај закон о трошарини и хоћемо да има наша држава више нопаца, али ако се не усвоји предлог Радис&ва Митровића, онда се неће држава иишта користити, јер ће се кријумчарење продужити. За то треба усвојити предЈог Радисава Митровића, да се одобри кредит за иоставл,ање чувара, те да боље чувају на границн да се не кријумчари. Радиеав Митровић. — Ја сам мој предлог изменио и прнстајем да уђе у нрелазно наређење Председник — Гласаће се најпре о предлогу Радисава Митровића, који је потпомогнут и који је исправ.вен од стране љегове а који гласи овако: „За прелазно наређење: овлашћује се Миннстар Финансије да може ради спречавања кријумчарења из прихода од ове трошарине утрошити суму до 50000 динара за ову годину на царинске позорпике". Ко је за то да се овај предлог Радисава Митровића прими, тај нека седи, а ко је противан нека устане ? (Већина седи). Оглашујем да је усвојен предлог Радисава Митровића са исправком. Известилац прочита чл. 23. Алекоа Ратарац — Ја хоћу да учиним један мала нредлог, да се на крају огога члана 2 3. после тачке 0. дода и ово : »као и закон о варошкој трошарини у Београду од 1 884. год. 13. Јуна збор. 40. стр. 269, закон о допуни закона о варошкој трошарини у Београду од 2 4. Априла 1 88 5. год, зборник 41, страиа 23 3." И молим носланике да потпомогну овај мој предлог. (Иотпомажу га више од 10. посланика). Станча Виденовић — Ја устајем да потпомогнем тај прсдлог Алексе Ратарца с тим да се дода: да се укида и нишка трошарииа. Министар Правде — Ја сам устао да кажем да овај нреддог г. Ратарца нема места. Трифун Милојевић - Г. Министар правде кажо да нема места овом преддогу г. Ратарца. Ја пе аиам по чему то да

| нема места. Ако му је нгде место, овде му је баш његово рођено место, јер се овде говори о укидању трошарине. Све општине у Србији имају аутономалио своје право и свака може и без овога Јакона да се служи трошарином. Прнвник нисам, алн иодпуно схваћам да треба ово да се овде ко предлогу Ратарца прими, те би тнме скинулп овај београдска и нишки намет на иарод. Министар Финансија — Ја нећу да улазим у то правничко питање да ли о овом предлогу г. Ратарца има места илн не. Мени као неправнику изгледа да том предлогу није места овде с тога, што је ово питање о државној трошарини, а оно је питањз о опттинској трошарини. На основу вакона, који постоји о онштинској трошарини за вароши Београд и Ниш, општине су ушле већ у неке материјалне обвезе и чиниле извесне радове на основу тога. Дакле са Финанциског гледишта ми не можемо то питање да решимо преко колена сад, особито, кад постоји већ о томе нарочити предлог, који је био пред Државним Саветом и који то питање расправља. Дакле оставимо то сад. Алекса Ратарац — И после овога објаснења г. Мипистра и ако нисам правннк, ја мислим, да овде име места моме предлогу. Оно је закон о трошарини вароши Боограда и Ниша ио коме могу општине са пристанком свога збора ударати трошарану; дакле то је закон, који јо донела једна Скупштина и сад кад се укидају ови закони о трошарини, онда разуме се да имају места да се и ови закони о трошарини општинској укину, нарочито с тога, што не можемо дозволити да Београд и Ниш буду држава у држави. И ми посланици још у Децембру поднели смо нредлог о томе и тај предлог још није дошао на дневни ред. Дакле ја држим да има места овоме мом предлогу. Министар дравде Гл. Гершић — После овога, што је г. Ратарац говорио и после онога, што је г. министар финанције кааао, ја мислим да не можемо да будемо разног мишљења о томе. Није питање, да ли је добра општинска трошарина и да ли треба да постоји, него је питање, да ли је опшгинска трошарина нешто друго, но што је државна. Овде се овај закон доноси о државној трошарини и што год се на основу овога закона о државној трошарини наплати, то улази у државну касу, то се тиче државног буџвта ; а оно што се наплаћује на основу закона о општинској трошарини, то улази у општинску касу. Дакле ми не можемо једним истим законом регулисати нешто што се тиче и државе и општине. Једно с другим није ии у каквој вези. Ми овде уводимо један закон о трошарини државној, за државну касу, а оно питање, треба ли да се укине закон о општинској трошаршш, то питање може доћи пред Скупштииу и Скупштипа га може засебно решавати н ако хоће може укииути општинску трошарииу, али овде томе нема места. Ми треба тачно да одредимо, шта је садржнна једног, а шта другог закопа; мемојте мешатп један с другим,- јер то није једна иста ствар и једна иста каса. Дакле, за то сам ја казаа, да сад пема места овоме предлогу. Васа Манојловић — После објашњења, мннистра Финанције, миннстра правде и г. Ратарца, ја мислим да није нужно овде да се говори да је овде место овцкеим стварима. Кад дођемо на предлог о тој општинској трошарипи, онда ћемо о томе говорити, али то никако не треба мешати са овим закоиом, јер не сгоји у вези и онда би цсо овај посао био ништаван. Ја гако сматрам. Максим Сретеновић — Предлог г. Радисава Митровића који је мало пре о стражарима предложио и ово што г. Ратарац тражи, није једно исто, ово је државна трошарина и њу не треба мешати са општииском. Г. Триша Милојеиић бранећи и помажући нредлог г. Ратарчев вели: ово је засебна ствар одвојена од општ. трсшарнне, па н ја то волим, па према томе греба остаиити опшгину саму да води рачуна о својој трошарнни, не мешати њине законе и уредбе у овај закон. Вића Радовановић — Мој друг Ратарац сам у свом говору у неколико рече, да га је једино погрсба или нужда нагпала да ово оиде питање или предлог уметне. Има лн томе места плн нс ја не могу у томо правпом погледу бити меродавпији; од министра лравде, али свакојако томе овде није месго и ја сам узсо реч да коистатујем Факт, који је изазвао мене да узмем