Народна скупштина

96 САСТАНАК

— 16 МАРТА

СТРАНА 1183

реч а и остале говорнике, којм говоре за његов предлог да опакав предлог опде уметне. Посгоји предлог о укинућу општ грошарине или управо о укинућу тога закона. Тај је предлог прошао све процедуре и већ је враћен из Државног Саиета. Ја мислим да је ово крњење иницијативе једнога посланика, крњење једног права уставног, које Устав даје посланицима, кад се њихови предлози толико времена задржавају и не износе се на дневни ред, и мислим да овом приликом констатујући то, и упозорим председништво на тај флкт , те да се овакви случајеви внше не дешавају. Тома Бојичић — Ја ћу да учинпм само једну примедбу што се тиче предлога Ратарчевог. Такав предлог, који је он изнео, треба да прође све процедуре, које треба да прође предлог једног посланика. Он нема никакве везе са предлогом којн је сад на дневном реду и с тога сам ја за то да се он одбаци. Живан Живановић — Господо, по предлогу г. Ратарца изгледало би: да су сви људм, који имају једнака имена, рођена браћа и да би могли један другог замењивати и један за другог радити. Учињена је мало час погрешка са опим утурањем предлога Радисава Митровића; па ево сад видимо како се спотичемо о ту погрешку. Ја не ћу да говорим о варошкој трошарини је ли опа добра или не. Али овом утурању новог предлога противан сам. Ја мислим да овде не треба да се меша оаштинска трошарина са државном, те да се тако читав један закон укине једним случајним утурањем у други закон. Мика Спаеојевић — Ма да рече Живан Живановић, да кад лвојица имају једна имена изгледа да су браћа, ја мислим да трошарипа остаје трошарипа. Ма да писам правник, ја држим да као што један човек не може бити за једно дело два пут кажњен, тако се исто на један исти предмет не може два пут ударити трошарина. Председник — Претрес је свршен. Пре него приступимо гласању, дужност ми је да известим Скупштину да је председништво нашло предлог г. Ратарца и опремило га да га данас упути секцијама после овога закона, јер нема никакве везе са овим законом. (Чује се: врло добро). Приступиће се гласању. Гласаће се о предлогу г. Ратарца који је потпомогнут, ако га г. Ратарац не повуче назад. Адекса Ратарац — Кад је пађен онај предлог, који је ћутао неки месец и по дана, ја овај предлог који сам овде поднео, из разлога не правничког јер се ја на то не обзирем где постоји стварност, повлачим тај предлог натраг, пошто 110 се о њему засебно решавати. Председник — Стављам на гласање чл. 23 по предлогу. Ко је за то да се члан 23 прими по предлогу тај нека седи, ко је противан нека устане? (Сви седе). Објављујем да је Скупштина усвојила чл. 2 3 по иредлогу. Известилад — Место чл. 24 дошао је нов члан и тако чл. 24 постаје 25. Члан 24 гласио би овако: (чита). „Ближа правила за извршење овога закона прописаће министар фннанције." Председник — Прима ли Скупштина чл. 24? (Прима). Известилац прочита чл. 25 (стр. 7). Председник — Прима ли Скупштина чл. 25? (Прима). Са овим је сиршен и други претр^с закона о трошаринн. Он ће се вратити одбор да исправи, ако где има, редакцнју, па ће се после о њему поименично гласати. Част ми је известити Народну Скупштину да је одбор, који је прегледао предлог закона о изменама у закону о Народној Банци свршио свој посао. Мзволте чути његов извештај, Секретар Љуба Ђирић чита: ИЗВЕШТАЈ ОДБОРА за преглед законскога пројекта ва измене н допуне у злкону о Народној Ванцн. Привилегована Народна Банка Краљевине Србије основана законом од 6. Јануара 1883. године, у иамери да се јевтинијим капиталима и уређеним креднтом унапреде трго-

вина н радкност у нашој земљн, досадањим радом својпм од10ворила је већ у зпатној мери захтевпма, који су се на њу полагаи!. То се најбоље впдн отуда, што је данас канитач :!а трећину јевтпнпји, но што је пре постанка Банко био, јер у место 12° 0 као нређе, може се сада узети да је 8°/ 0 нросечнп интерес, који се на капптал плаћа. Да би Народна Баика могла свој посао н даље успешно вршптн га и развијатн га, пашла је за потребно, да тражп од државе још пеке олакшнце и повластице, које првпм законом и његовим изменама од 23. Септембра 1885.год. нису обухваћене. Према томе, г. мпнистар народне прнвреде, сагласан са оваквим тражењем Банке, поднео је овоме сазпву Народне Скупшпше нарочитн нројект закона о изменама н допуиама у закону о Народној Ваици од 6. Јапуара 1883. и од 23. Сентембра 1885. год. Иотнпсати одбор, којн је одређеи да овај иројект закона проучн, свршно је свој иосао, а овим част му је Народиој Скуншгиин иоднети своје мншљење, да сс речени пројект може усво.јпгн, ио да у њему ваља учиннтн следеће измене: 1-во. Предложеиа нзмена у чл. 2. закопа о Народној Банци да отпадне. Г. министар народне иривреде нзјанио је да не прнстаје. 2-го. Пр^дложена нзмена у чл. 6. закона о Народно.ј Банци да се примн, но у иредложепој цовој тачцн 7. нза речн „исплату" на крају да се дода „а ннсу заотарелн". 3-ће. У предложепој пзмени чл. 9. закона о Народној Банцн у другом одељку у место „а банкноте на сребро могу гласнтн на суме од 10, 50 н 100 днпара," да се каже „а банкноте иа сребро могу гласнтп само на суму од 10 дииара." Г. министар народне нривреде није нрнстао. 4-го. Предложена нзмена чл. 13. закоиа о Народној Банци да се не усвоји, већ да гласн овако : „Фалснфиковање банкнота Народие Бапке казниће се ио ироинсима казненог закона, који вреде за крпвице због ирављења лажног иовца. А фалспфиковање акција, купша, талоиа и свију осталих исправа баичиних од новчане вредности, казииће се но проннснма казненог зак ипка, који вреде за крнвице због фалсификовања јавнпх нсправа." 5-то. У чл. 15. закона о Народној Банци сем пред10жеие нзменс у трећем одељку, да се на крају овога дода још следећн став: „Цензпонар, као гувериер Народне Баике, за све време док ову дужиост вршио буде, неће иримати иензију нз државне касе. и 6-то. У нредложеном новом Ч1ану 17. б. да се изоставе нрвн, другн и четвртп одељак, а у трећем у место речн „слатн" да се стави „иослатн." 7-мо. У предложеном иовом чл. 17. в. у другом одељку ири крају у место „десег" да се стави „тридесег." Г. мнннстар народие иривреде не пристаје. 8-мо. Наслов иредложеног осмог одсека у закоиу о Народној Банци да гласи: „Судско уннштавање баичнних ирнвремених акција и осталпх исирава од новчане вредиостн." 9-то. У предложеиом чл. 25 б. да се у ирвом одељку пзостави реч „амортизацнЈе"; у другом одељку да се изостави реч „сразмерну" и на крају нстога у месго речи „одобри" да се ставн „иа нредлог Народие Баике проиише"; а у трећом одељку уместо „акције" да се каже „нривремене акције' 1 уместо „исправе" да се каже „исправе од новчане вредностп" и реч "амортнзоватн 1 ' да се изостави. 10-то. У прсдложеном иовом чл. 25. г. ирви одељак да гласн : „Уннштење код суда може се тражитп сцмо ако тправа ннје но законима већ застарела": у другом одељку умссто речи „акт" да се ставн „пнсмено", а у иетом одељку у место „господарству" да се каже „својицн." 11-то. У прсдложеном иовом чл. 25, д., ирви одељак да гласн: „Пнсмеио, којпм се уништење тражи, мора се иодиегн у два нримерка"; а други одељак овако да се стилизује: „Један иримерав суд ће нослати Народној Банци, а ова ће