Народна скупштина
97 САСТАНАК
Чл. 17 постаје чл. 19., у њему се мења тач. б) и гласи б), 1а све грађевине у селима у војима су: трговачке магазе механе, дућани, парни или водени млинови воденице (изузпмајући поточаре) стружнице, трговачки кошеви са оборима н куће, које се дају под кнрнју. Члан 18. постаје чл. 20. Чл. 19. иостаје чл. 21. Чл. 20. иостаје чл. 22. Чл. 21. постаје чл. 23. Чл. 22. иостаје члан 24. и у њему се мења у тач. 1: место 5 на сто треба 8 на сто, и тачка 2 овако: 2. на дућане, контоаре, магазе, иарне или водене млинове, воденице, (изузимајућп иоточаре) стружнпце п трговачке згриде на оборима, ио 1 на сто. Члан 23. и 24. укинути. Члановн: од 25. до 45. закл>учно — не мењау се. Члан 39. у њему се мења у место: „а најмање 3 на сто," треба: а најмање 6 на сто. Чл. 46. мења се овако: Све радње које се иокрећу и одржавају капиталом, илаћају иорез иа тај каиигал. По радњама, које иодлеже овом иорезу, подразумева се свака радња која се води стално или за иеко извесно време на добпт. Чл. 47. нови и гласи: Према томе , норез овај плаћају све трговачке радње, у које спадају; радње мењачке, банкарске и њима подобне; радње потрошачке , као што су ; хлебарске , месарске, кафансно-механске, гостионичарске и њима подобне; радње занатлијске и индустријске , као су; камењерске, тесачке, цигљарске, столарске, браварске, терзијске, кројачке, агентурске, сензалске, калаускв, лађарске, млинарске, пиварске, и њима подобне; радње лиферантске, арендеторскв, гра1)евинарске , предузимачке и закупничке, у колико се и онс с каниталом иокрећу а одржавају и у оиште све друге овнма сличне радње, које постоје или постојатп могу. Чл. 48. нов и гласи: И радње кредитних завода и кредитиих баиака, штедиоиица и осталих акционарских друштава, иодлеже влаћању овога иореза. Заводи нлн установе, које су нарочитнм законом ослобођенн од пореза, неће нлаћатп овај иорез. Чл. 47. постаје чл. 49. и овако гласи: Порез на капнгал уложеи у ра/1ње и наплаћује се ирема суми тога и каиитала и то: До 2000 • • . . 10. днн. Од 2001 — 4000 15-
4001
- 6000
20"
6001
- 8000
4.°/оо
8001
-10000
4'5°/оо
10001
-20000
5" -
20001
-35000
5.5
35001
—50000
6- -
50001
—75000
7- -
Преко
75000
8°/оо.
Члаи 48. укииути Члан 49 ностаје члан 50. Члан 49. а. постаје чл. 51. и ои се мења овако: Све радње трговачке, пндустријске, шиекулативие, лиферантске, у оиште које се каниталом иа добиг покрећу ц одржавају изузимајући рударске и занатлнјске — иодлежо илаћању иореза на обрт; а радње каваиске , механске, гостионнчарске п т. и. илаћају доиуњавајући иорез ирема годишњој закуиној дени. Члан 52. Нов и гласи: а) Овај порез шаћају : радње баштованцијске 4 на сто од годишњсг обрта. б) све остале трговачке и шиекулативне радње, нлаћају према годишњем обрту сеоје радње и то:
— ' - 17 МАРТА СТРАНА 1189 1. радње са прерађевинама: по 7 на сто од год. обрга. 2. радње са спровпнама : по 1 на сто од годиш. обрта. г. радње лнферангске, арендаторск, грађевннеке, предузимачке п засгуиничке, у опште илаћају; по 1 на сто од годишњега обрта; и д. радње ио сеоским дућанима: но 1 на сто од годнш. обрга. Но нп један дућан сеоски не може илатити мање од 50 динара. Да се ова иореза ирема годишњем обрту наплати, свакн, који иеку од поменутнх радња нма, дужан ће бити да иорсском одбору сам нријави количпну свега годишњег обрта. Ако би одбор имао основа да посумња у истиннтост пријаве , он може тражнти , да пријавник својпм књигама докаже пстинигост своје иријаве. Ако ои књигама не би хтео нли не бп могао доказагп, одбор ће сам прсма ириликама оценпти величину годишњег обрта дотичног лица. Изводн из књнга царннскнх у увозу н извозу биће прн томе меродавнн. И ова пореза од обрта наилаћује се нолугодншње; а од лнца која немају у Србнјп сталну радњу, већ се периоднчно каквом трговнном, шпекулацнјом, лнферацијом, нлн иредузнмачком радњом баве, наплаћпваће се нореза у оном времеиу 1сад радње отиочиу. Члаи 53. нов п глнсн: Доиуњујући иорез плаћају кафе|дије, механџије, гостиоинчари н њима иодобпи , но 8 на сто од годишње закуине цеие. Овај доиуњујући иорез наплаћиввће власт, која врши нанлату пореза, свагда иолу годишње. Члан 54. нов и гласн : Овај обргни и допуњућп норез иерез неће се узнматн у рачук при расиореду за личин норез, ннти ма за којн нрирез. Члаи 50. иостаје чл. 55. Члан 56. нов и гласи : Од овог нореза ослобођавају ее: а) умни раденици н раденице испод шестнајесге године старости и телеснн раденнци и радеинце исиод осамиајесте годнне, без обзира на велнчииу зараде, коју би нмали ; б) умнн н телеснн раденнцн оба иола, ако су у брачном сгању и немају ннкога од родбиие иа издржавању ; в) умии и телесии ралеиици оба нола, ако су у брачиом стању, иа им зарада не бн бнла већа од једиог дннара на дан ; г) умни н телесин радиици оба иола, ако су у пебрачиом стању, нлн бн нмалн на нздрању слабомоћну н за иривреду неснособну родбнну, као : оца, матер, браћу, сестру, децу нз законитог брака н г. д. на нм зарада не бн бнла већа од једног ц но дин. на дан ; д) телссни радннци оба пола, ако би више од два месеца, и умнн радеиици оба нола, ако бн внше од грн месеца иепрекндно боловали, нли се за толико налази у војсци, нлн иа нздржавању какве кривнче осуде, ослобођавају се пореза за полгође, у коме су за толнко бнлн удаљени од рада; а ако би ирви раденици впше од трп месеца, а другн внше од четнри месеца, горњим узроцнма бнли сиречени од иосла, ослобођавају се нореза за целу ту годииу; е) умнн н телесин радиицн оба иола, ако на иослу, или у болестима телесно тако оиесиособе, да услед тога њнхова зарада буде мања од оне, коју су пре тога губитка имали, илатиће порез на нолЈвнну зараде, коју у таком стању буду нмалн. ж) телесни раденнци, кад иаврше шесет годпиа жпвота, нс плаћају више овај порез ; з) лица, која ужпвају иензију или издржање, бнчо нз државне благајие или ма с које стране — ако немају внше од 30 дии. на месец иензнје нли нздржавања. У свнма овим случајима ова изузећа чиае се само тада, ако је аарада илн нрнход једннн доходак радннков. Чл. 75. нов н гласи : Умни радеиицн деле се у две груне. I група У ову груиу сиадају раденици оба нола, кијп иод илагом служе : државу, округ, срез н оиштину.