Народна скупштина
Чл. 7о- »• постаје чл. 79. п п 80* Л 81. и п 82. V П 83. » » 84. . 85.
97 САСТАНАК - 17 МАРТА
СТРАНА 1191
, 71. и 72. . 73. „ 74. » 75. . 76.
У)
77. 78. 79. 80. 81. 82. 83.
п 9 86. . 87. „ 88. „ 89. . » 90. . п 91. п ии * » « 92. Чл. 93. нов п гласи: Право државио иа иаилату иореза и ириреза, као и иа тј ошкове око иоииса и иродаје у свина случаЈима ирвенствеео је, и исиључује гве дрЈге иовериоцс, без обзира иа његова обезбеђења. Ово вреди за иореске тражбиие, које иастуие, кад ова; закои стуии у живот, а за оие ду10ве и иаилате, које ова., закои затече као иеизмиреие , вредс одредбе иостојећих закова. 4.1. 84. ностаје чл. 94. .85. „ 95. .86. , „ ћб. .87. , „ 97. . 88. » , 98. . 89. , 99. . 90. , 100. »91. „ 101. . 92. „ , 102. » 93. „ „ 103. . 94. „ „ 104. мења се и гласи: 11орез и ирирез застаревају за 5 година. Застарелост почиње тећн од иоследњег дана оие годннс. за коју је аорез разрезаи. Сваки рад иореске власти за ианлату иореза ирекнд;. застарелост н она иочиње поиова тећи од носледњег рада власти за иаилату. 4л. 95. иостаје чл. 105. ,96. „ 106. » 97. , 107. » 98. „ „108. Одбор фииансијскн усвојио је ове измене н донуие \ онште иа које је иристао и дотичин мнинстар. Но код неких | чланова у иројекту иеколицииа чланова одбора имају своји одвојена мишлења која ћс нри чнтању дотичиих чланова, нзнети пред скупштину. Одбору је част препоручпти Народној Скуиштнип да нзволи иримити мншлењб одборске већииепредседнив Ран. Б. Тајсић (има одвојеио мишљсње). нзвестилац Р. С. Поповић. члаиови: Ј. Ж. Јовановић, Јов. С. Јовановић, Милан "Б. "Бурић, Др-Станојо Нешић, Милош Марковић, Панта Срећковић. Одвојено мишљеве Код чтна закона о порези 47. а нројекта чл. 26. Каиитал у трговачке радње уложен сматрам као готон новац и нрннос од њега разумсм као снгуран; само треба па жљива радња трговца, на онда редкн су случајеви да се \ радњн трговачкој изгубн, но добнт је снгуриа, кпју у свакој ирилицн оиет нотрошачи даду трговцу ; јер је трговац у оиште само посредник измсђу нотрошача н фабрике, односио про- | извођача и цотрошача.
На са ногледом па горњи разлог, држим н право је, да се тргсвачкн каинталн, на основу данашњег финапцијског стања оптерете норезом овнм редом: На уложени капптал у радњу.
д1'н.
дпнагл
Од
—
до
1.000
5.
•
1.000
џ
2.000
10.
•
2.000
п
5.000
15.
•
5.000
џ
8.000
20.
•
8.000
»
10.000
4°/ 4 0»
■
10.000
■
15 000
5.
•
15 000
»
30.000
6.
п
30.000
•
45.000
7.
п
45.000
65.000
8.
п
65.000
п
90 000
9
п
90.000
II
иа даље
Код члана 51 закона о иорези. а пројекта чл. 32. Нови нзворн за државу, који бн се у ма којој држави гражили, те да се порезом новпм оптерете, — онп инкад ие долазе ио вољи н од силе ноједниаца, — ио долазе но велнкој иевољп. Зато су н стеклн у иароду за себе иословпцу: „иови намет иа вилајет " У таком случају, свака држава, одиосно њеин преставници , морају бнтн задахиуш правдом н ножрчвовањем својнх иитереса лнчинх — кад је могуће, 1е да се ударн иужна новншнца норезе на онај сталеж људи чије иметпк н доходак снгуран н иенодлежн инкаксм елемешарннм с.пчају, а то је у нас у Србијн сталеж нашн чнновницн. Ту је могуће; н на правдн према осталнм тсрешма грађана — осиовано. За то иредлажем да се на чпиовпнчкс нлатс удари иорез овнм редом: Од — до 1000 1% дни. од 7001 до 8001 8 днн.
1001 „ 1501 5
8001 „ 9001 9. дип. „ 9001 „ 10.001 10 „ 10.001 „ 13.001 11
13.001 п иа даље 12%
„ 1501 „ 2001 2 , „ 2001 , 3001 3 , „ 3001 „ 4001 4 , п 4001 „ 5001 5 „ 5001 „ 6001 6 „ 6001 „ 7 001 6 Код члапа 57 закона о норези, а члан 38 иројекта о иорезн. Ио иовом уставу, на ком се морају н свн закони регулисати — норез се илаћа само но нмућности члаи 171 Усова. Дакле уставом јс наређено да се инкаква иореза државна ие рачуна иа главе нлн бројеве људн; иа за то је мнннстар фнианцнје члаиом 39 нрс јекта његову ностојећу главиицу ио закоиу о норези — укпиуо, и новнм нрирезом но могућиости на непосредни порез нренео; штоје са свим п нраво. За то сам за члан 38 ио иројекту миинстрову а стара личиа иорвза од главе да сс укине. Даљсг објашњења даћу у Скупштннп. члли одвора фниАиснЈског Равко Б. Тајсић. Радисав Митровић — Цре неколпко дана штамнан је извештај одборски о предлогу ироте Мнлана ТЈурнћа п другова о трасирању жељезничке нруге КрагЈЈевац — Ужнце. Тај извештај инје нрочитаи. Ја бнх молио иррдсединштво да се он прочнта, или бар да нредседннштво кажс: шта стоји на сметњн, те не може да се нрочита ? Председник — Молнм вас, г. послапнче, сад је говор о нзвештају одбора финаиснског, а кад дођс иа ред ваше нигање, ја 1>у вам објасннти. Извештај о изменама н донунама у з,1 кону о норезн стављам сутра на дневни ред, извештај је штампаи; госнода посланици всћ су га прнмилн. Сад могу одговоритп на пнтање г. Радисава. Сгојн то, да је штамиан пзвештај одбора, којн јо нроучавао нредлог нроте Милана Ђурића о траснрању жељезничке нруге: 1Грагујевац — Ужнце, али као што је познато, нма законскнх предлога, којн се као неодложни морају нрегходно свршнти и оида