Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Председник — Огварам 98 састанак. Нзволте чути протокол 9 7 састанка. Секретар Л. Лазаревић прочита помеиути протокол. Председник — Усваја ли Скупштина прочитани протокол ? (Усваја). Нзволте чути молбе и жалбе упућене Скупштини. Секретар чита: Вукосав Ч. Поповић трговац из Трстенмка моли да му се даде повластица на вађење воденичног камена у селу Дубљу, окј1. крушевачком ; Алекса Милутиновић из ВЈ)баја у срезу моравичком окр. ужичког, моли да му се исплати реквпзицпја; Јека Џелабчића нз Ужица, моли да јој се даде државна помоћ; Станоје Николић пз Ниша, молн да му се одреди иниа.шдска потпора. Председник — Све ове молбе н жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чутн једну молбу посланпка за одсустио. Секретар чита: Народној Скупштини Мо.шм Народну Скупштнну, да мн нзволн дати одсуство до краја оио скупштинске сесије. 17 марта 1891 год. у Београду. ПОСЛАНИК ИЗВОРПОГ ОКР. ВАЉЕВСКОГ Марко Петровић. Председник — Одобрава ли Скупштина тражено одсуство ? (Одобрава). Сад прелазнмо на диевни ред. Па дневном је реду: први претрес законских измеиа чл. 149 у зак. о монополу дувана н чл. 16 зак. о монополу солн. Известилац Павле Ранковић нрочита нзвештај одб орски. Председник — Нрво ће со решити иредлог о измени чл. 149 зак. мон. дувана. Изволите чути ту измену Известилад прочита ту измену. Господо, ми смо претресајући овај законски пројекат за измену овога члана 149 зак. о мои. дувапа нашли, да но само закон о мон. дувана него н закои о нословном реду у Државном Саиету, то прано постављају Др^кавном Савету за решсње овакиих пнтања, н друго да је гарантпја и за саме жалиоце већа, кад се жале Државпом Савету него једпом министру, и треће што је закон о пословном реду у Државном Савету донешен у овој ск^пшгипскоЈ сеснјп, па не би нмало смнс.ш, да сс сад опст то питање решава. С тога смо дакле наш.ш да се овај нредлог мнннстров одбаци. Председник Понгго више нико не тражи реч, оглашујем д*1 је нретрес свјлноп . Став .1јам на гласањо : ко је за то, да се мишл.ење одбо|)Ско усвојн пека седн, ко је против, нека устане ? (Сви седе) ОбЈавлујсм да је ' куиштина једногласио усвојила одборско мишлеп.е. Нзролте чуIи предлог за измено члана 10 закона о моноиолу солн. Извостилац прочита одборско мппјд,оп,о. Продсодник — Одбор је мпшљоња да со и оиа измоиа одбаци. Т|>ажи ли ко реч дц гонори о оној иамопи ? (Ио трпжи нико). ' 1ављам " а гласаљс: ко Је аа то, да со усвоЈи мишл.он.о одборско, 1) ска с1ди, ко Ј(! протии иока устано? (Сми содс). >бЈ,1и.1,ујг;м дц ј (Ј ( купштипа усиоЈила одборско мишљеп.о. С тим Јо сл'Ј)Ш0н 11|1П|| прог|)вС опих измспа.

На реду је први претрес законских измена у закону о порези. Известилац Риста Поповић прочита закоиске нзмене н одборско мпшљење. Председник — Прнступа се пачелиом прегресу ових законских измена. Тражи ли ко год реч да говори ? Димитрије Машић — Господо, ви се сигурно добро сећате, приликом начелног претреса буџета овогодншњег, да сам Ја са моЈнм другоиима заједнички нзносно разлоге, којима сам побијао опако великн буџет, као шго Је оума од 5 7 мнл. дннара Међу остале разлоге, мн смо наводнли н таЈ, да ће Скупштниа усљед тако великнх расхода државпнх морати свакоЈако да се постара да нађе изворе, да покрнје те расходе, коЈе сматра.мо да су непотребни при данашњнм тешкнм Финансиоким ириликама, или, да бар инсу нужни. Том прнлнком ми смо наговестили, да Нар. Скупштнна ни у ком случаЈу не може да рачуна ни на какве нове намете иа народ. Вп знате сви из искуства а и сам министар Финансија зиа, да се врло тешко наплаћуЈе п садашњи порез, који се тражи од иашпх грађана. Истина многи ће рећи: па озде се не теретн цео народ. Ја мислим, браћо, да је овај пут само почетак да се оптерети једна нли друга или трећа класа ; па ће доћи време, да се оптерети и маса народа. Ви знате, да је ономад решен закон о трошарини. Ту трошарину, ко плаћа? Плаћа маса народа. Под маском ла је плаћају продаици, плаћа је маса народа. Овнм пројектом законскнм ко ће да плаги тргооцу обрт п друге порезе, него опет маса народа. Ја сам ираликом претреса закона о трошарини казао : за што држава сриска и влада не пзнђу отиорепо да кажу, колнко треба да дајемо држави, а но на овај начин : ударати посредне дациЈе. Јер кад се трговцу узме порез на нмање п капигал, он то не може да изиуче пз неба п земље, него ће да нанлатп од потЈ)ошача. Сваки терет, који пепосредно утиче на трговачки сталеж, ин ћете сви дозводитн, да Је то посредна дацпЈа иа народ. За то мислим, да влада греба да каже, да се на чисго зна, колико земл.а дугује, колико треба да со ндаги, на да сви заЈеднички, према свом имовном стању то плотнмо. Овако, на оиаЈ начнн даје се маха^ злоупотребама; даЈо се маха појединим сталежима, да масу народа терорншу, и што се оваквнм постунком, завађаЈу поједиии сталежн у народу. Хоћомо лн да дозиолимо, да код нас иоЈедпни сталежи дођу зарад државних дацнја до свађе п до воћпх сукоба. Ја мислим, да смо свн браћа; да смо спн снпови ове земље ; да јо мало тргоиаца странаца, који су дошли из бела света — Садањн су иашн трговци иећином људи, коЈи су се заЈедно с нама родпли, чији су дедови толнко исто као н додови осталнх грађапа, проливали своју крв за ову земл.у. Ипјо право, да Срнска Народна Окупшгпна иод маском оптероћења трговачког сталежа, опгоро11аиа земљедолцо, Јер оао то мора да платн земљедолац. Часинјо би бнло нзаћн прод иарод п казати : „све јо мало, све Је инштавно за државне фпнаисиЈо, ти мораш да платиш још, сваки мора да да још — рецимо — ио грош или динар." Али мени изгледа — извннито за израз — да вп раднкалин по11ого да нагазнте па ту даску, рачуиајући, да ћо со тнмо нопуларност код сол.ака изгубити. Ја мнслим да иијо лопо, да одбоЈ), миннстар ФИцапспЈа плн влада излазо са тако увнјоним иројектом пред Скупштину Држим, господо, п ако ја нмам убођоња, да су нашо финансијо рђаво, и да јо заиста позгодан полоЈкај, у комо со находо нашо Фннансије, али држпм, да Јо главна кршшца у томо, пгго взада дапашп.а, нознаиајући оскудио орилнко Фииацсиско, оиа, у моото да прани штедњу, она из годино у годнпу прави сво поћп II поћи буџот, н помниоипа јо посљедица тога то, да оо нрнход пржампи иомишаиа; а како ћо друкчо пого повНшоп.ом порозе. Као што нам кажом, омо јо почотак, гдо со удара пороз на шјмосно оталожо. Али иан оумп.о јо, н морћ доћн да со удари пороа н на сољако ако омпЈ проЈоиит законскн уовоЈимо. Пн оми знато, а и ја апам, да сол.ак фикгички но можо да опосн и(• 11о торото, пого што их данио нма; (Чујо оо: про-