Народна скупштина

СТРАНА 1224

само може да разуме. Но Банка то иије гако разумела, па ниЈе тако ни раднла. а види се да јој је могло битн, јер јој у томе послу државни надзор ннје нншта сметао. Но о тчме можемо други иут говорнти. А сада да расмотрнмо, какве су носледнце од таквога рада, када се Банцп дозволн да може злато и сребро, што га у касама својнм нма, стрпатн на гомилу, на на сав метал ђутуре да може нздавати иовчинпце, какве хоће. Мн имамо скованог сребрног новца иа 9 н но мплиона. Од те колпчнне Банка може да нзвуче пз саобраћаја велнкн део и да га затворп у своје касе, иа п банкноте на н.их изда. За подкусуриваи.е и обпчну нотребу у иублици, мора остат извесна количина сребра. Као миннмум за то можемо узетн око 1' ј — 2 динара с главе на главу. Даклс 3 — 4 мнлиона дннара не могу се нз саобраћаја повући, а остагак од 5 - 6 милиона може Банка да затворн у своје касе. Сада, када бп Банка само на сребро издавала сребрне новчанице, онда бп сампм тнм бпла ограннчеиа количпна њнхова. Да би то избегла н да бп свој рад проширила а своју добит увећала, Банка је ночела издавати сребрне новчаннце иа злато, а то се свуда сматра као злоунотреба. Нрн томе треба ово иматп на уму. Сребро наше не може да нзлази пз земље, а тавг нсго п стран сребрн иовац ие може да се уиосп у земљу, Јер се и ие троше по нуној вредности. Дакле колиЧпна сребриог иовца ие може се увећатн. Са златом је сасвнм другаче. Ми сио ио закоиу исковалн 10 милнчна алатнога новца, но тај је новац изишао пз земље, као што се у опште злато не задржава у земљама на економском стунњу као што је наша. Од тога злата код иас сада иема нпшта, а у онште неће га битн вии1е~ 6д 1 и ио —2 милиона, све остало је у пностранству уништено претапањем. Међугпм злата нма у свету колико хоћете и њему се вредиосг не можи иобитн, улажење злата у земљу не мпже се снречитп. Банка може дакле да накунује злата колико хоће. 11а када јој се дозволн да на злаго пздаје сребрне новчаннце, и д.г су емисију истнх иовећава на досадањн начин, онда ће, имајућн данас већ за 24 милиона сребрнпх новчаннца у оигнцају, сутра новпсити ту количину на 50, па може терати н на 100 н вшпе мплпјуна. Но лако ћете увидети, госнодо, да у овоме лежи велпка опасност и да може да се нзазове опасна скономска криза. Не стоји оно што кажу г.г. Мостнћ и Јоца Јовановпћ, да је већа гаранција када Банка на злато нздаје сребрне новчанице, а да је тако као што кажем лако ћете увидети пз следећег. Банка пма свега 2 п но мплнопа унлаћепог вапитала. Од тога нреко 000.000 дин уложена је у зграду п намештај, тако да јој нуна 2 мплпона пс остају течног капнгала. На 2 и ио милиона могла је она свсга да пзда 6 г / А мнлнона \ новчанпца. Издавањем новча! нца, куиовањем метала за ове, иа пздавањем нових новчанпца на тај метал н т.д. Банка иенрестано намножава колнчнну метала у својим касама п ко- ј лпчпну новчаница које у течај нушта. Тако радећн при крају 90 год. пмала 4 и по милиона сребра н 8 милнопа злага у касама, а у течају нмала јс 24 мнлиона новчаиица н то све сребрних (златних свсга у суми од 80.000 дпн). А када иогледате у закључнн рачун од прошле год. видећете да пасива банчинл ИЗН01И 25 мнлиона дни. 11а чпме је нокрпвено толико дугован.е банчипо? Иокривено је металом само за половнпу, а за осгалу половину трговпнским вредностнма, које се лако | могу у новац нретнорити као што закон каже. 11а замнслптс сада да се десп какав заилег, плн да публика посумња у сигурност банке. Шта ће биги? Сав свет потрчаће на касу да банкноте замени у звечећи нонац. Баика ће псилаћнватн ! сребром докле га нма, аза тим ћс нрезеитонано србрне иончанице и златом ди одкупл.ује, По када псцрпс свој мсгалнн с1ок, чиме ћс онда онај остатак од 13 милиона исилатити ? I Да ово може да учинп, она 1.е се морати обратптп на какан моћнији новчани завод, са захтевом дајој н.ене менице н осталс трговинске нрсдмосги ресконтујо, тв таио да дође до ногребОдговорни угк.дицк Гннко Нетроннћ

пог метала. Но онакав страх у нублнку може да уђе само у глучају каквог већег европског заплета нли томе нодобно. Тако мн свн осећамо да је за 5—6 или најдаље 10 год. снгурио да ћемо дожавети европскн рат. У таквом случају иитам ја, би лн се п један завод нашао да банци даде новац за њене вредностп, а одмах одговарам да не би. Просто она ноловнну својег дуг)вања не бп бнла у стању да измирн. Она би дакле морала баикротиратн , а иублнка н држава ирегрпела бп огромну штету. Настао би једаи велнки пораз економски, који бн нас јако уназадио. Овакав однос нзмеђу унлаћеног капнтала и дуговања банчиног , гдеје дуговање дакле 12 н 13 пута веће од стварног капитала, са свнм је неиравнлан, нптп се сме дозволитн да то тако н даље да остане. Оснм нздавања новчаннца у нретераној количини,банка куповином и нродајом злата н сребра ћари на ажнји и дејствуЈ 'е уираво на иовећање исте , а и то је само на корнст акцтјонара а иа штету и нублнке н државе. Данас ажнја од 6 °/ 0 нпје инкаква реткост, ма да оиа по иравплу ие би требала дајето.ша. Колнка Је штега од тога што Баика закључа велнку колмчнну злата у своје касе, иа чека да га прода кад је најскупље, моглп смо се најбоље унерити прошлога лета. У време када је у оиште ажија инска и када има тенденцнју да ио правилу и даље нада , она је тако скочнла да је ианолеондор од 20"40 од једном иоскуипо на 20'80 дииара. А то само због ограничења једнога дела нашега нзвоза. Замислиге колнка бн бнла међутим оскуднца злага у саобраћају, кад би наетупио случај да се нзвоз иаш у много већој мерн обуставн. Ако се овај сарафлук што га Баика врши и даље буде трпео, онда ћемо дожпвети оно што је у Гумунији бпло, да ће ажпја ионети се на 20 п 24 на сто. Ви знате да је румунска држава у своје време жргвовала зиагне суме новаца, да бп само овај ненравплаи однос у ажији регулисала, а да бн земљу спасла од економске крнзе. Само на тај начин сведсна је у Румунијн ажија на данашњн 1 — 2 од сто као што н г. Машић каже. Ето у томе је тежиште целога ннтања , а пошто из ове дугс дсбате виднм већ располажење Народне Скунштпне, налазнм да није потребио да се унуштам впше у иобијање ногрешног резоновања ноједнннх говорипка. Слажући се иотиуио са мншлењем г. мниистра фннаиснја , мислим да би одиета најумеснпје било за сада прнмитн предлог г. Јоце Јовановаћа, т. ј. да се овај пројект скнне еа днсвнога реда а да се ствар до идуће Скунштие јоште детаљно ироучи. А од тога што ее ове нодиете нзмеие неће сада примитн, пеће занста бнтп ннкакве штете. Јер шта тражн Народна Банка овнм нзменама н донунама? 11о закону од 1833 год. Банка је бпла дужиа да у року од годиие дана иоднгие у Нншу свој фнлнјал. Она ту обавезу своју није нспуннла, већ наирогнв одмах 1885 годчне тражпла је да се у закоиу каже ,филвјал нлн агепцију«. 11а иошто нн до данас инје ноднгла нн фнлнјал нн агенцију, а то само да би избсгла оно мало трошкова , она сада тражн да се са свнм те обавезе ослободн. Одбор је мншлсња да у ннтерссу нублнке ово никако иетреба дозволнгн, већ иа протнв да Банку ваља нагиати да својо обавезе но закоиу нсиуњује. Даљо Банка тражн, да јој со дозволи нздавањс средњнх новчаница од 50 и 100 дни. Но када смо нмалн разлзга да будемо нрошву нуштања у саобраћај новчаннца од 10 дин. у оволнкој колнчнни, 8ар оида нсћемо имагн јонгге вишо уз»ока да ие дозволнмо ово што Банка сада тражи. У осталом :робрне новчаннцс, које глисо па велнко суме иемају никак101' емисла, јер но одгоиарају нн појму који ми о новцу и 10вчапнцама имамо, п но којвм је злато нонац а сребро служи ■амо за нодкусурннањо (подмнривањо дакло малих сума н вдности). (НАСТАВНПЕ св)

ШТАММА КГАЉ. ОГНОКК ДГЖАННК 1ИТАМ11АГИЈИ