Народна скупштина

— 20 МАРТА

СТРАНА 1231

Иа кад је то тако, ја се не стидмм ни јавнога нњења, а не презам од народа и понављам да би као нар. посланик учинио грех, кад не бих одобрио соојим гласом, да се онај зајам учини, те да се појска снреми, како би у часовима опасности могла своју слободу сачувати, и историски задатак извршити, а то се може очекивзти само онда, ако на време будемо нашу војску наоружали. Кад то учинимо, онда ће се о нама водитн рачуна и код других народа, јер у часовина одсудпим, у колико буде која држава спремпа и удружена са другим државама, у толико има права на награду и определење своје добре будућности. Ви, господо, знате да пре неколико година, кад се догодио рат на Сливници, како је много Срба уздануло, да не би било пораза; не би српско јунаштво било понижено и постиђено, да је војска српска била добро наоружана и спремна, т. ј. да је имала муниције. Тај прекор ће ићи с колена па колено и падаће на ондашње управнике, јер они нису хтели да даду народу у време оно, што им је требало дати, а после, кад су понижсни, оии су плаћали скупо, крвл,у својих синова. И с тога ја мислим да садашња Скупштииа и влада не може ићи тим путем, већ путем, који је у интересу земље, њених слобода, самосталности и историског задатка. С те тачке гледишга ја сматрам да је потребан овај предлог, да се што пре наша војска усаврши, и да на глас војничке трубе, орани но само част и име српско, него да испуни и исторнски задатак свој — ујединење и ослобођење целога Српства. Ви се сећате, како су се храбра браћа Недићи у првом славном устанку под Карађорђем борили на Чокешинн, и својим јунаштвом разагнали турске чете, но кад им је муниције неста]0, они се стану дозивати, и за један Фишек давали су по дукат, Но, шта је било онда ? Чим су Турци то чу.ш, да је Фишека нестало они се врате, и онда су пала два брата Недића. Њнхов споменик, и ако је маш, оп је ве.шки у срцу срнскога народа као Леонидин на Термопилу. Ми не смемо да се плашимо иикаквих жртава, баш са оног гледишта, што Ранко рече, да је оружје данас јсдно а сутра ће бити друго, јер ако се ми сал не паоружамо, као што треба, Европа нас неће за то чекати и казати: е сад је Србија готова да ратује. Баш с тога гледишта, ја предлажем да овај предлог у интересу земл>е треба да примимо, и ја ћу гласати за предлог одборов. Јоксим Павловић — «Ко хоће мира, треба да је спреман за рат. а Тај разлог важи данас, за то се Европа на све странс оружа. На са тога разлога Народна Скупштина ирошле године одобрила је једаи прирез од 60 н. д., да се набави оружје за нашу војску. Али, господо, то није довољно, јер ми смо ималч пушке других система, као што су: маузерове, берданке, па за тим : репетирке, а пос^е тога долази измена у баиату, и сад има иекакав „бездимни" барут. Дакле оружје у усавршању нанредује, а набанл.а се овнм прнрезо.м, но ипак се не може набавити оружје првог система. Кад то кажем, одмах ћу да кажем и то, да се зајмом од 10 ми.шона пс може ово постнћи, већ бп се прирез требао да подиже, и са тога ја сам прогиван овом задужењу. Сем тога ако би било неких ванредних пришка, па министар тражи да се набавн ново оружје, онда би ми морали да се задужимо још понова, и ако овај дуг нисмо одужили. С тога ми треба овај прирез постетно да трошимо и да га чувамо у резерви, па ако се покаже нужда, онда да одобримо министру, да може оно да унотреби. Са ових 10 милиона не може се ништа учпнити, јер знам да смо за бугарски рат одобрили 2 4 милиона, па је потрошено не 2 4 него 41 милион С тога се ја бојим, да ово еФективно не значи 15 милиопа, а кад се исплаћује изађе на 3 0 милиона. Ја сам с тога противан овом зајму, и мислим да треба само да се даје овај прирез, а ако наступе потребе, лако је учинити зајам. Радисав Митровић — Сви смо ми сложни у томе, да је нама потребна добро оружана војска у овим приликама, алн опет ја ћу изнети разлоге, са којих сам противан овоме зајму. Ми смо лањске године одобри.ш прирез од 6 п. д. за набавку оружја. Тај смо прирез одобрилн једино у цељи тој, и

могли смо пред народом тај прирез правдати тим, што ће св народна војска наоружаги ; и ми смо на тај рачун прирсз одобрили. Но шта пидимо сад? Пародва војска иде на вежбања без оружја. Тамо из окр магацина прима оружјс и после свршеног вежбања предаје га натраг, и ту дангуби се 2 дана па онда опет иде кући празних шака. Дакле то један разлог, са кога ћу бити противан овоме зајму, јер докле се народна војска не наоружа овим пушкама што их имамо никако се не може овај зајам да правда, јер и онај прирез, којн смо лањске године одобрили, правдали смо код народа тим, што ће се народна војека наоружати. Иа шта би сад радили, кад би нас народ пнтао о овом новом аајму? Други је разлог, да против овога зајма гласам, тај, што знам да је оружје већ прилично набављено, и да нијс тако хитна потреба да се сад набавља, а поред тога лањске године ми смо одобрили нроко иола милиона динара за грађење бару тане на Расини, па дакле ни за барут нам није велика потреба. Са ових разлога, ја мислим да није нужно, да се задужујемо. Сем тога ја налазим у пројекту, да није одређено, докле ће се овај зајам продужити, јер он се можо закл>учнти за више времена. Ми знамо, лањске године, кад смо одобрили онај прирез стављено је, да ће он трајати 10 годнна, међутим за овај зајам није одређено, колико ће трајати, и онда прирез мора остати све догле, док со зајам не исплати, а то може трајати и 20 година. Мин. војни Рад. Милетић — Кад би се, господо, могло са овом сумом новаца, која се добпја годишње од овог прирсза, у кратком року извршити она спрема, која је потребна, па да се смело може тврдити: војска је потпуно спремна, да врши све своје многостручне Функције у свако доба и под свнма околностима, онда би ја пристао на то; или кад би нам ко могао да јамчи, да ће мпр трајати 10, 15 и вмше година онда би могли дозволити, да се с малим средствпма понајлак војни елеменат разиија. Али, господо, нема тога чевека у свету, који би могао то сигурно погодити, тим мање, што виднмо с каквим нанором раде државници, да се мир одржи; што видимо да се мир, који се одржава, држи непоремећен само великом нсправношћу снага појединих сила. Тамо где је слабост, тамо ће бити попуштања, а тамо ће битн и савиз ћеШ. Дакле, да ие бисмо били изнепађени догађајима нужно је и треба да попуннмо нашу војну спрему. Ми смо, нстина, и сад у главноме спремин, али морамо попуннти изнесие недостатке, па да можемо казати: потпуно смо спремни н увек готови, да можемо у сваком тренутку стати под барјак и вршити дужно.ст, коју нам отаџбина ц Краљ налажу. Један од господе посланика помену овде народну војску па баш овај је зајам и потекао због ње. Како ћемо ми извести прву класу народне војске, ако јој не даме артиљерију ? Зар да не здружимо снагу ове наше храбре пешадије с аргиљеријом, него да је пошљемо саму с пушком у руци да се бори против противника, који пма и артиљернју и пешадију ? То би био тежак задатак, и баш са тога, да се овај елеменат, ова храбра наша пешадија може оснажити са артиљеријом — ваља предлог усвојити. Друго долази општа опрема за одбрану земље. Даиас раде на наоружап.у и спреми и велики и малп народи, и снажни и слаби, и богатији искуством, и славни по историји; сви онн не жало да улажу огромне суме за одбрану своје земље, па и ми пред таквом нужношћу не смемо сгајати екрштених руку. Те стваритреба регулисати благоиремено; није свеједно, да ли ћемо то уредити у року од годнне дана или после петнаест годнна. Међутим за ту спрему треба и новаца и времена. Ето зашто молим Скупштину да усвоји предлог већнне о*борске. Јован Милић — И ја ћу, госиодо, да проговорим иеколико речи код овог иројекта, а нарочито ћу да наиомеием, како смо ми сви викали иа ове зајмове и дугове, кад су пх иапредњаци иравнли. Напредњаци су задужнли земљу и мн смо се бојали, и говорили како проиада земља, како пропада народ и никако се не може одужнти. Ми смо то осуђивали и не треба тим нутем да иођемо. Ја нисам противаи томе мпшљењу да треба да се оружамо, али иапослегку да извршимо