Народна скупштина

СТРАНА 1232

наоружлње прпрезом, а ие задужењсм; јер ја иећу да чујем, да нан се каже, да смо задужили ову земљу, ми то не смемо чинити н ја ипкад више нећу гласагп за какав зајам Ранко Тајсић — На првом месту хоћу да скренем наа;н.у Скунштпне, да за једну Скупшгину не могу бнти меродавне стенографске белешке код ностојећег закона. Најпре ћу да прочнтам у закону она 2 члана, која су донесена о прпрезу, те да се не може казаги, да је решеи лаие зајам н т. д. Чл. 1 у том закоиу гласи овако: Чл. 1. За ванредне војнне потребе српске устдновљава се ванредни прнрез од 6 нара дпнарски иа свакп дпиар непосредие порезе који ће се ирирез уз непосредни иорез ианлаћпватп уз свако иол-ође. У чл. 3 каже сс по колико ће се наилаћивати иорез, ево како каже 3 члан. Члаи 3. Овај ће се нрирез нанлаћиватн док се не нсплати сума од 10 мнлп.јона дпнара, н неће се моћп нп нашта друго употребитп, сем потреба предвпђеинх у првом члану овогд закона. Дакле, као што впдиге стенографске белешке пред овим јасипм законом, којн је добио иотврду, не вреде нпшта, кад овај закон ие гово))и о зајму него о иорезу, како ће се и иа којн начпн, да нокунп 10,000.000 дипара н наређује, да се ие може ин једна иара утрошити ии на шго друго, иего иа војне нотребе. Против зајма сад намен.еиог био сам нарочнто нз ових узрока: 1.) Што мн од тога прпреза добпјамо 800.000 дии. годншње — то је чнст рачун ; затим добијамо 400.000 дпи. пз онога старог фоида, који су иам прпвезлп у оишту касу, давле то свега нзиосн 1.200.000 годншње, н то је чист нрнход, који нма данас оружнн фонд. Са 1.200.000 дин. па н да изоставимо оиих 200.000 дин. само са 1.000.000 динара, ако се хоће да набавља оружје и нритом народ да њпме рукује, може се потпуно подмнритн ногреба за једну држав) онолику, колнка је наша. Она дакле с том сумом може чотиуно себе да наоружа. А ако се усвоје онн разлозн. који су иалн овде за нов зајам од 10.000.000 днн. иабавиће се оружје, наилатитн добрн нодвозн н днјурне и оружје искварнће се за иеку годину н оида ће требати нонсва зајам и оружје? Као год, што сељак треба да размисли код своје њиве н лпваде нрн задужењу, тако исто мрра мислити и државинк у државн а н посланнк народни на да паиравн залудне дугове сем кад лнчиог рачуна има — као шго је Србнја о томс срећна. Г. Ђурић са својнм иатриотскнм говором иочео је овако: „сматрао бпх за смртни грех, кад небп зајам одобрпо п т. д.\ али ја Сих сматрао за највећн грех, кад н ја и моја фамнлија, не бп бно раван патрнота најбољем србнну; алн смаграо бп за смртни грех и то кад бн овакав зајам некорнстан нотнисао, јер иема смнсла да оитеретнмо наше фннансије, кад већ постојн прирез на иаоружање. Менн нзгледа чудно, докле се мисли са овнм задужењем. Доводнти у везу ово наоружање, п овај зајам са Слнвинцом и ратом бугарским го нема места, јер то вије бпо народни рат; ио то је бпо раг краља Мнлана н нанредне странке; то је бнјо званичан рат а ннје бпо народнн нпти је употребљеиа сва сиага народиа; а и оно нар. снаге игго је употребљеио видн се како је разумно употребљено нз овога: што је више наших војннка ноцркало од знме, док је отншло до границе, него од самнх Бугара. Ннје битка бпла пзгубљена опда због оружја, војннцп су п ако нх је бнло мало само нз касарие имали оружја нушака алн ннсу пмал.: чиме да их иуне. То значп нматп брашна, али немати воде н ватре; или иматп дрва а нематн ватре да се потиале. Нбог тога иема оиравдања говорнти: да нс би било оиако, као 1885 год., треба дозволити овај зајам." То иема свог онравдања, јер је п онда н јошт већн зајам учнњен. Што каже Раднсав Мнтровић, то је жалостан догађај, да војиици иду на вежбање и враћају се са вежбања са голим рукама п батинама н док нрнмају оружје даигубе два дана н док нредају такође даигубе два дана на као нс-

вернпци нду кућн. Ово је гугоба за војску и народ, ово је као оно што у чаршпјп млада госиода и госпођнце узму сељачку иоа1њу под кнрију за једну ноћ п сутра дан врате на квпг нит су иосталн србљијп нитп су били сељацн. Менн се чинп, да држава нма лен углед код остглих др.-.:;ава, овај је услов". да је јака у фннанспји да је богата, да је иотпуио у свом уиутрашњем живогу сигуриа, да су јој земљоделство н занагн добрп п кад је тако уређена једиа држава, онда ће јој се свн јављати за ирнјатеља. Из ових мојнх разлога ја сам био иротпван томе зајму п бнћу н сад прогнваи н нико ме не може убеднги да је користан, већ најштетнијп од сваког зајма и гласаћу иротпв зајма. Сава Величковић — Нрошле годпне Народна је Скупшгина донела закоц за прирез од 6 пара за наоружање народне в^јске и ако се одобрч овај зајам од 10 милијуиа динара, онда је питаље, да ли ће овнх одобрених 6 пара приреза бити довољио за исплату оиога зајма. Ја мнслим да тај прирез неће бити довољап, и с тога, ако је потреба, да се иародна војска наоружа, ја мислим да је боље да се одобри воћи прирез за наоружање, а да се не одобри овај зајам. За то сам протипу оиог зајма. М. Лешјанин — Пре свега хоћу да одговорнм г. Ранку ТЈЈсићу па оно што он рече да но може никако пристати на овај.зајам, због гога, што се оружје често мења, и што може биги, пеће проћи пн 10 год. па ће трсбати неко друго оружје да се набавља и мораће да се прави други зајам. Заиста, госиодо, у последње доба гехнпка оружја тако се развила и усавршила да су све државе, да би савремено бнле наоружане, морале останл,агн дотадање оружје, па се иаоружати са бољим И .1И бар равиим оружјем ономе, које имају друге напредније и сусједне државе. Неки од вас, господо који сге били у Скупшгиии 1 880 год. сетпће се да сам ја као мии. војнп тада подпео био предлог Народној Скупштини и она га је примила, да се набави савремена пушка за нашу војску у 100.000 комада која још н сад постоји и о којој се ннкако не може казати да не одговара свима условпма. који се захтевају од једне ваљапе пушке. Ја сам тада у уговору ставио једну пушку као услов: ако би која год држава европска, за време док траје лиферовање тих (100.000) пушака, прешла на наоружање са магацинкама т. ј, иушкама из којих се 5 — 6 и 7 пути пуца, да се онда са уговорачем може пзмеииги уговор у толико да са са остатком не предатих пушака пређе на магацннку. Но при свем том, што је лиферација трајала више од две године дана, за то време нн једва држава пије усвојила магацински систем Управо може се казатн да тај најсавршеинјп систем магацински нијо пи до данас у велико уведен. Многе су државе чиниле пробе са њима а и сад то чине, троше грдне суме иа испитивање, паоружавале су само но неки и неки део своје пешадије. А.ш још се нису решили да ли ће прећи на магацински систем или не, јер овај систем у колико има своје велике врлние у толико има и своје мане. Најглавнија је мана та, Што се прло брзим пуцањем муниција на скоро утроши па је тешко понуњавати је у оиој мери у колико је то потребно и војннцн могу остаги у сред боја без мупиције а нарочито ири војпицима за време борбе. Дакле ја дозвољавам да може наступити опај случај, који је иавео г. Ранко Тајсић, али то је једна недаћа, која се неће догодити само нама, него и свима другим државама, иремда су веће државе имућније м могу то лакше поднетп, али на свакн начнн морамо и ми, хгели не хте.ш са њима напредоватн Ми ие смемо пикако дозволпти да оне државе, нарочиго суседие, са којима можемо доћи у судар, нмају бољо оружје него што га мн пмамо, јер ако са гаквим оружјем изађемо иред непрнјагелЈа, онда јо сигурно да ћемо бнти побеђепи. (ИЛСТАНИЋК СК)

Одгонорпи угкдник Риико Петронић

Ш тамиа КГАЉ. СРИСКК дгжлинк ШТАМПАРИЈК