Народна скупштина

101 САСТДНАК — 21 МАРТА

СТРАНА 1251

има иешго што знам и што вн можете разуметн н о чему хоћу да говорнм. Без сумње да се овпм предлогом цшло на то, да се увећа број апогека. Међутпм, према овоме, како се сад предлаже, менн нзгледа, да ће да буде мање апотека, ннје мало анотека у Београду, Нншу, ц другнм варошнма, него је мало у народу. Има округа где нн на 20,000 душа нема апотека. До садањнм законом ншло се на то, да се отворц што впше аиотека у варошпцама, јер ако ко дође у Ваљево и хоће да огворн аногеку њему се каже: „не може јер има довољан број", н он онда мора да иде у варошнце, дакле, оиет близу народа. Ако госнодо, ви сад дозволите, да се иа 3 4 хнљаде сгановипка може отворнти апотека, онда ће свн апотекари доћп из иаланака у Београд и онда ће још мање иматн анотека у народу, за то, мени се чини, да се овом изменом законском нромашнла цељ, која се хтела да ностигне. Ја мнслнм да сам јасно и чисто доказао да ће се овом нзменом промашнти цељ закона, јер ће се према њој моћи отваратн још внше аиотека у велнкнм варошима, а иарод ће оскудеватн у аиотекама, с тога сам иротиваи овоме предлогу. Известилац — Морам да одговорнм са неколико речн иошговаиом посланпку г. Васиљевпћу односноњегове прпмедбе, да ће се овом пзменом законском нромашитн днљ. Нрво нмам да кажем, које је била моја намера са овим предлогом, да лн ће се отворитц више аиотека нлн мање, то је од споредне вредности, али може се поснгурно рећи, да ће моме предлогу битц внше апотека. Но као што рекох, то пије главна намера мог предлога по главна ми је намера била, да наши сниови, који сврше апотекарске студије, кад се врате у своју отаџбину могу да отворе апотеке и да ирактнкују оно што су учпли. Нрема даиашњем посгојећем закону милие да се то забрањује, јер просто, данашњп апотекари имају ирнвилегије. Ја сам пмао намеру подношењем предлога, да утучем те привилегије, које на сваки начнн треба да изчезиу и не могу да се трие у данашњем нремену. Дакле, овнм предлогом и ако се дозвољава да се отвара што већи број апотека, то је индиферентна ствар, јер, госиодо, дгзволићете, да отворити анотеку, то није лака ствар, треба нрво стећн нраво, на затпм уложити извесаи каиптал, којп треба да је већи него што је погребан зд друге које радње. Главна је дакле намера мени била да овпм иредлогом дамо ирава пашнм спновпма да могу отваратн аиогеке, а не као што је бнло до сада, да наши синовн сврше анотекарске науке утроше канптал н не могу да отворе апотеке просто само зато, што јс ограннчен број стоновника за отвараае апотека. (Чује се: нека иде у село и варошице). Да одговорим и на ту нрнмедбу. Један човек, којн отвара аиотекарзку радњу он ће да је отвори онде, где нађе ногодног терепа н не може се тражнтн од њега, да отвара апотеку у селу п варошпцн, где ие може да се користи ц жпвн. Према томе ие можете терати људе да нду тамо где неће, него им треба оставптп слободу. Тај мој одговор на нрнмедбу г. Васиљевнћа. Још ћу једанпут напоменути, да не треба да узнмате иоследпцу оће лн битн више апотека пли не. То се апсолутно не тнче мога предлога нншта, а што се тиче народног здравља на вама је да оцените, ако ирема моме иредлогу увећава број аиотека, да лп ће бити то корисио за народ нли не. Свакојако оиште је прнзнато иравило да конкуренција доносц добре резултате, а сад хоће ли конкуренцнја у овом случају донети корнсти тоје друга ствар. Свакојако санцтетски закон има у том иогледу пзвесних ограннчења н нрема томе онн који буду отваралп аиотеке треба да впде, да лн могу иснуннти све услове ц да ли могу уложнти капитал, јер разуме се неће нпко олако да бацп тако велпкн каннтал у апотеке, ако неће нматн добитп од те радње. То је што сам нмао да кажем. Коста Борисављевић — Ја сам и при.шком првог читан.а ту учинио један предлог код овога члана, који се односи на то да окружне вароши могу имати иајмање две апотеке. Мени се чини господо, да се не може тачно одређивати на кантар, да толико и то.тко становника буде па да се може отворити апотека. Има господо, појединих иароши, гдо има стручнпх

лекара и гдо свет тражи лекарску номоћ, као таква иоста могу означитн Чачак и Горњн Милановац. У Чачку могу остаги дие апогеке, међутпм ту нема довољан број становника, којн се пројектом тражи. Ето то ме је побудндо да иредложнм да у свакој окружној вароши могу постојати две апотеке независно од броја становиика, јер ако нема услове за отнараље апотеке, не!зе је нико пи отворити иошто се прн оснивању таквнх радша као и сваке друге радње има у виду само чист трговачки рачун. Не стоји оно, што рече г. Алпмпије Васи.1>еви11, да ће но овом пројекту бити маље апотека. Он замишља да за апотеке гребају неки веома велики каиигалп. Ја могу да наведем један пример, продата је апотека у Горљи Милаиовац за 3000 дин. и купца исте кад ју је дотерао коштала га до 8000 дин. н човек врло лепо живи; дакле свакојако и ако буде вишс анотеке то 1 ј е бити нрло добро, а н с те сгране што ће бити иеке конкурепције која ће учиниги да лековн буду увек скорашљн и да апогекари буде тачнији у вршсљу своје дужности. Ја бих молио 10 послаиика да нотпомогну мој предлог. (Нотпомажу га). Живојин Величковић — Као што рече мој прпјатељ г. Васиљевић тано нсто и ја морам призпати да ни сам компетентан да говорим о овим стварнма нз ближе и очекивао сам да г. изиестнлац изнесе разлоге, који ће ме убеднтп о корнсностп овога предлога. Међутнм према разлозима, које је г. известиоц, нзнео ноказује се да се мп као невешти у овим ств^рима бо.1)в разумемо од љега Он рече да апотеке триба отваратн за то, да бн иаши синовп који су се спремалп за гу струку добпти хлеба, ја мислим да апотеке не иосгоје ио тој погребн, пего постоје зарад иародпог здравља и ако би остао разлог да греба отвараги што више анотека због оних, којн су свршили гу науку, нзгледало бп да ногребе нема, не!о хоће да се сгворн да постоје нз узрока, да греба дати леба оиим људима, којн се у тој струцн усавршили. Према томе држим да г. пзвестилац треба да призна да је ово схватаље правнлнијо и да не вреде они разлозп које је нзнео. Г. извесгилац рече, да треба дати ухљебпја људима којн су се тој струци одали; но ја велнм да нма места да се то постнгпе на начин, као што јо и до сад било. Ја се дакле ноиова враћам, да г. известиочевн разлози у овом случају нису бнлп коректни. Известилац — Да одговорнм г. Велпчковићу. Ја о главној цељи овога пројекта нећу ни да говорим, јер је она очита. Потреба апотека, и корпсност љихова ио народио здравље, ја мнслнм да је свакоме јасна, и да о томе не треба гопориги. Али она друга ствар, о којој мало ире рекох, да греба да се да ухљебија српским спновима, којн су се гом струком бавили ја мпслим да је потпуио праведна. Ја сам син ове земље, и менп нико не сме забранити, да ја радим радљу, за коју сам со спремао; иначе, то би био атентат на моју слободу, а ово не може да чиин држава, која мора да штитн право својих држављана. Дакле, о главном цпл>у овога закона, ја мислим да нијо ни погребно говорити, јер је он бвакоме јасан. Стеван Миљковић — Као што виднм, оним се законом ограничава, да варошнце, које немају впше од 3000 житеља пе могу имагн апотеку. Према томе, срез сурдулпчки има 20000 пор. глава, али варош Лесковац према овоме закону не бн могла да има аиотеку; и опда бн се ти људп упућнвали да иду 15 сатн даљине до апотеке; међутим, могла бп се апогека отворнти у самом срезу, према броју становннштва; и ја бих био за то, да, где год има среске власти, да буде и апогеке, ппаче то иде на штету самог народа. Известилац — Да умирнм пошговаиог посланика Мнљковнћа. По овоме пројекту може се отворити апотеза у варошицама, јер се овде каже: „за отвараље апотека потребно је, да има 3000 жигеља, а арема аотреби и мање а . Дакле, ако нетреба буде захгевала, апотека ће се и ту отворпти. М. Лешјанин — Ја уетајем да одговорим г. Борнсављевићу на оно што он рече, да у свакој окр. вароши треба да буду две апотеке; овом прнликом хоћу да помеием вар. Прокуиље, која има једпу апотеку, на 3000 душа. Па, ако би се у Прокупљу отворпла још једна апотека, онда бп било на хиљаду и пеколико стотииа душа једна апогека. Моа<е битн, д»