Народна скупштина

СТРАПА 1254

НАРОДНА СКУИШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

теке, и свакојако што се год буде даље ишло, све ће ве1>а иотрошња тих лекова нз авотека да буде. Ја мислим да иије ираво, кад иотрошња од тих лекова бива све већа, да постављамо границе н да народ за то трии и да радп њихове веће корнстн трчи по неколнко сатп за лекове. Ми знамо, кад се једном човеку да иовластида на иешто и он зиа да је он на ппјаци, да он врши иосао како хоће ; пма апотекара којн ио цео дан не раде ништа, иего нмају иомоћкика, а они седе у кафанн. Кад би оставнли овако, ти би људп н даље тако остали, али кад би се усвојнло ово што је предложено, онда би свакн пмао конкурента, па бн морао да седн у анотецн да ради н старао бн се да народ добнје што фрншкије п боље лекове. И ја мнслим, кад се с те тачке пође, онда бн требало усвојнтн овај члаи како је на првом чптању усвојеи са додатвом који је иредложио г. Коста Борнсављевпћ, да свака варош нма два апотекара, по пристанку збора оиштннског. Извеетилац — Ја нећу впше да одговарам г. г. посланнцима, јер су многи разлози палн н на првом читању а и сада и мпслим да је излишио внше говорпгн. Само односно нредлога г. Косте Борнсављевпћа пмам да приметнм, да сам и ја у мом првобнтном нредлогу а и одбор је то омашио, а тај је његов иредлог веома користан и треба га усвојнтн. Дакле, ја нрнмам предлог г. Борисављевића и молим Скунштнну да га усвојн. Председник — Приступићемо гласању. Гласаће се најнре о нредлогу г. Косте Борнсављевића, који гласи: «IIо у свакој окружној вароши могу бптн две апотеке независно од броја СЈаповннштва«. Је лн јасаи предлог? (Јесте). Стављаи на гласање. Ко је за предлог Косте Борпсављевпћа нека седн, ко је против нека устане? ('Већина седн). Објављујем да је Скуншгнна усвојила предлог Косте Борнсављевнћа. Сгављам на гласање тач. 2 чл. 20 како је на првом читању усвојена. Ко је за то, да се ова тачка ирнмн нека седп, ко је нротив нека устане? (Већниа седн). Објављујем да је ова тачка усвојена. Извеетилац чита нзмену тач. 6 чл. 24. Председник — Прнма лн Скунштнна ову измеиу ? (Прима^. Известилац — Други сав тачке 6 остаје, а у тач. 13 одбор је усвојио измену с тим да се број 3 заменн са бројем 6. Председник — Прима ли Скуиштнна ову измену ? ('Црима). Известилац чнта измену у тач. 14. Димитрије Катић — Изменом тачке 2 чл. 24, којаје мало нре усвојена, учнњена је да ће добнт апотекарска у велнко битп смањена, јер у колнко се више аиотека отварају сљедствено је да ће се и добит оннх радника, којн те радње уиражњаввју смањитн п у колико су апотекарн до сада бнлн у новољнијем положају за живота, за толнко ће сада битн у неиовољиијем положају после смрти, јер ће нм радње мање користи дсноснтн и ми ћемо кроз кратак низ година добпти н апотекарску сиротнњу од које смо до сада бнли сачуванн. Досадањпм законом у колико су аиогекари бнлп осигуранн н у добром иоложају за живота у толико су бпли осигурани иосле смрти н то је био узрок те нису остављалн после смрти своју сиротињу, али видимо да то нпје било хрђаво, јер нмајући сиротињу из других сталежа били смо сигурин од снротнње апотекарске. Изменом 14 тачке којом се х..ће да учнни неповољнијн положај аиотекара по оирти њнховој, учиннће да аиотекари и при иајбољој вољи својој могу да скрену са правог нута у вршењу своје дужности. Бринућн се за своју породицу, могу да падиу у иогрешку и да иочну да са лековима тргују што се никојим нутем не може иодномагатн, а најмање законскпм иутем. Са свим јо појмљпво да човек кад дође у оскудан полокај хоће и мнмо своје воље да ногреши. У овом елучају, апотекап знпјућп, да после смрти пе осчакља шнита својој породнци, можс настп у погрешву и нз

те погрешке чинпти штете народиом здрављу. Диљ језаконодавства да осигура грађане, којн те радње раде и оне грађане ради којих та установа иостојп. Сачуватн народно здравље и сачуватн аиотекире п гБихове иороднце ирока је дужност закоиодавцу. Као што мало ире рекох кад смо мало час учинилп једну измену да аиогекарн мало могу зарађнвати за жнвота, онда треба да и нродужимо бар дужи рок у коме ће носле смртн њпхове водити њнхове радње, бпло деца бнло удовице њнхове, ге нх тако осигурагн да остану у часном иоложају. С тога бих молио Скуиштину да измени ову тачку у толико, да се радња ио смртн анотекаровој на име удовице може водигн на на 3 године а где има деце на 5 година (Чује се : врло добро). Тиме ћемо учинити колико користи иародном здрављу толико ћемо и оснгуратн анотекаре да се не брину шта ће битн иосле смртц њнхове' са дедом њиховом бар за најкраће време. Молнм 10 носланика ако хоће да ме иотномогну. (11огпомажу 1&). Министар унутрашаих дела Ј. Ђаја — У овом иитању, о аиотекарима, о нривилегнјама које се њима дају и о раду њиховом, ја се не бих могао сложити са разло^нма, који су мало пре нзиесени т. ј. да се н овде може све оставитн конкуренцијн, новећањем броја апотека. Радње аиотекарске то су радње, нарочите врсте које треба заштитнгц и датн нм неке ирпвнлегпје те да се не бн нретвориле у радње чнсто снекулатнвне. Јер онда кад се и овде пусти све слободној конкуреицији, те радње посгају спекулатнвне и тада не би пмало гарангпје да ће се оне свуда правилно радпти н да ће од њих бптн колпко треба корпсти по народно здравље. Баш се сада н у Немачкој расправља пнгање о томе: да ли треба нлп не треба заштнтнтн анотекаре н да лн треба и ту дозволити слободну нлн не? Илн би боље било дати апотекарнма какве прнвплегије, како би што боље вршили услугу вароду ? Без сумње оиасно је са свим заштнтнтн анотекаре таквнм прнвилегнјама, да немају нн на шта да се обзиру н налазећи се својим нривилегијама заштнћеин, да раде којн штахоће. С тога апотекари не треба да буду нн сувише привилегнсани, иптн пак остављенп нотпуно слободној коикуренцијн. Према овоме извесне је, да би бнла једна штета оставити да за годину дана удовица мора свршнти са анотеком н с тога је предлог г. Катнћа да удовице за три године могу држатн аиотеке, са свим уместан, јер тада ћемо и овнм иовећати гарантпје да апогеке буду иросте трговачке радње, него оно шго треба да буду. С тога ја прнстајем на тај иредлог и молпм г. нзвестноца п Скуишгнну да га ирими. ('ЧуЈе се: да се'решн), Председник — Је ли вољиа Скуиштниа да се реши ? Известилац — Примедба г. Катнћа н г. мнинстра врло је умесна сем оннх разлога, којн су онн нзпелн н нз аругпх разлога као н. нр. нравиих. Пнтање једне масе не може се раснравнти за годниу даиа илн две, за то је иотребан други и дужи рок. С тога ја ирнмам нзмену г. Катнћа. Тома Јовановић — Госиодин известнлац је нримио предлог г. Катића, алн ја пмам да додам само ово: малн је рок од 3 годнне,јер обнчна бакалница кад умре бавалин, не може да се раснрода н расправи маса за трн трн годнне, тнм ире овде треба да буде дужи рок, што аиогеку могу само апотекарп да купе, с тога сам ја да место 3 године да буде 5. Дакле 5 година да буде н кад нма деце н кад нема. У иредлогу г. Катићевом стојн да удовнца кад нема деце може држатн 3 годнне а кад нма 5, н она оида можо нраво за рачун свој да држи 3 годнне н за рачун деце б годнна, те ће тако она да је држн 8 година а то јо дунло. Витомир Младеновић — Имао сам само неколнко речи да кажсм да нотиомогием г. Днмптрнја Катића а иошто га г пзвостнлац нрнма оида јо излпншо да говорпм о томе а ц цола је Скуинпипа вољна да га прнмн.