Народна скупштина

НАРОДНА СКУШПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Арсеније Ирић — И ја сам противаи ономе наређсњу по продлогу одоорском да будо пајман.а плата шумару 0 00 димара. 1!рло лепо јо помсиуо, да 1.е се десити ногде, на нн сама шума онштинска не иреди 6 00 динара, и да нлати једна општина шумара 0 00 динара, то би дошло на главу по 4 дннара. За то сам и ја мишл.ења, да се та допуна одборска избришо и да остано редакција ио пројекту министровом. Јован Милић — Овде ми нзгледа, да ми хоћемо да стоарамо још нише чиновника. И јп сам прогиван да се овако велике плате дају општинским шумарима. И ја сам за то да #иумарн уче народ како да подиже шуме, а.ш сам противан томе, да их мннистар постани у општинама, јер нма људн у општини који ће да пристану и за 100 динара да служе општини. С тога н ја сам нротиван допуни одборској. Ранко Тајсић Иотпомогао сам предлог ноп Арсин устајањем и сматрам аа дужност да га усмено с неколико речн иотномогнем. Доиста то бн бно велики намет за општнне да се приморају да плаћају шумаре 600 динара. Кад нзрачунате колнко свака општина има да плаћа општински, окружних и срескпх приреза, и још овај намет да плаћа шумара 600 дпнара, то би значило ићи у крајност, која се неда догледати. Ми дајемо окружним скупштинама покакву аутономију, а ево сад овде не да се одбору општннском да он сам одреди шумара. Што су упропашћене шуме томе пису криве општипе него слаб закон. Јер закон је био саставл,ен из ваздан некаквих иарчади, и допуна да га је један најбољи правник прибрао н сложио једва би могла општина да га примењује, али кад сад нзаће закон у целини, онда ће државна власт обратити пажњу на ове шуме. Но кад се зна да неке општине и немају шуме, оида не разумем прнморати их да плаћају шумара 600 днн. Нека општина гарантује државн да се гора не упронашћује па, пека узмс кога хоће да јој шуму чува. Да се нзбрише додатак одбора. Известилац '— Кад виднм овако расположење Скуиштине н ако сам уверен да ће бити на штету, ја примам да се овај додатак одборов пзбрише. Председник — Иошто г. нзвестплац прима предлог Арсе Прокопијевића, онда не треба нн говорнти впше о њему. Изволте чути како ће гласитп чл. 7 5. Известилац чита: Ради вршења законских наређења и чувања шума дужне су општние и села од дана ступања закона у жнвот на за две годнне поставитп за своје општинске н сеоске шумаре и чуваре шумских, које одреди министар народне привроде према величини шума, Оштннске п сеоске чуваре бнра општински одбор н илату им одређује. Избор шумара доставл>а се преко окружне шумске унраве министру пародне привреде на одобре*ње; а шумске чуваре ноставља сам одбор. Председник — Ко је за то, да се чл. 7 5усвојикао што јо прочитан, нека седи, ко је противан нека устане? (Сви седе). Известилац чита чл. 76. Председник — Усваја ли Скупштнна чл. 7 6.? (Усваја). Известилац прочита чл. 7 7. Председник — Прима ли Скупштина чл. 77.? (Прима). Известилац прочита чл. 78. Председник — Усваја ли Скупштнна чл. 78. ? (Усваја). Известилац прочцта чл. 7 9. Предсздник — Чрима ли Скупштина чл. 79 ? (Ирима) Известилац прочита чл. 80. Председник — Прима ли Скупштина чл. 80.? (Прима). Известилац прочита чл. 81. Председник — Члан 81 има незе с чл. 64, који је вра1|вн у одбор но предлогу Ђурђа Ђоровића. С тога и овај члан треба да се вратп у одбор да се доведе у склад један члан с другим. Ношто је већ 12 сахатн нрошло да престанемо са даљнм претресом. Изволте чутн извештај одбора, који је проучавао преддог

Д. Плицановића о укидању среза заплањског.

Известилац Срет. Гогић чнта : ИЗВБШТА Ј Народној Скупштини Одбор за прсглед и оцеиу предлога г. Димитрцја И.шџановнћа, народног иосланнка о нзменн некнх одредаба у закону о адмнниетр&тпћној иоделн , т. ј. да се срез заиланскн укиие, а нрида срезу ниишом, расмотрно је номеиутн нредлог и иашао, ^а га треба иотиуно усвојити, нз разлога навсденнх у нстом иредлогу, још тнм нре нгго су од 11 онштнпа 7 ноднеле н молбе, да желе иридружитн се срезу ншнком. Одбору је част умолнтн Народну Скуншшнну, да н она овај нредлог усвојн. 18 марта 1891 год. Београд ирвдскдннк ОДБОРА, Ст. Виденовић ИЗВЕСТНЛАЦ, Срет, М. Гогић чллиови: А. Љубичић, Јованча Стојановић . Филип Милојевић, Арсеније Ирић. Мишљоњз Државног Савета Госаодине Министре, Државнн Савет нроучио је законски иредлог г. Днинт. Илнџаионпћа, народиог иослаипка о нзмеин н донуин узакоиу »о адмниистратнвпој иодели Србијекоји сте му нзволелн нослатн нисмом од 5 ма])га 1891 год. ИБр. 366Н. Као што се нз нстог нредлога видн г. Илнџановић га јс учиипо иоглавиго нз ова гри разлога: 1. Што од 11 онштпна у срезу занлањскои, 7 њих траже, да се сиоје са иншким срезом , н доисга из ирнлога ка томе иредлогу впдн се, да 7 оиштина граже ово сиојсње са нишким срезом; 4 нак онштнне толе су иротнвис. — Колике су оиштиие игго граже ово сиојање, а колнке су оиег оне, што су томе нротнвне, нз нредлога, а нн шеговог нрнлога не виј,и се. 2. што сре? занлањскн врло мало носла задаје државннм властнма, на селнма , нз нсгога среза , увећаии срез нишкн ниак бн могао нрав 1 .10 вршити све нолпцнске иослове , јер, вели се у иредлогу , цео је срез заплањски нросгор од 10 сатн дужиие и 1 сага шнриве. Као што се впдн нз закона о административној иодели Краљевиие Србије од 15 марта ир. год., данас у срезу занлањском нема 39 места, а у срезу нншком пма 65. Сам број села, што су у ова два среза, толико је велики, да Савет нн само пз овог обзира, не би могао д .ти своје мншљење, да се овај ирадлог уважи, у толико мање , што јс општпна равнодубравска и в. крчнмпрска изјавила , да се дода срсзу в - асотпначком, окр. ииротског, иа случај ако се срез заилањски укиие, а н што су друге две оиштпне , иа име: в. вргоиска и доњо-душиичка томе противне. 3. што су становинци среза заилањског сиротног стања, иа би нм се Ђ олакшало у уштеди великог среског ириреза." Овај разлог г. иредлагач инје блнже мотпвисао , па се овако ие ложе да увиди ии осиоваиост његова. Кад би се ствар на мосту испигала, можда бп имало месга уважењу овога иредлога. За ово је најважинја виша адмннистративиа власт ; »ко^а узимајући у оцеиу величину среза иишког н по иросгору и ио становннштву и иначе ирема иословима , пмала бн да расуди . да ли бп се без шгете на послове у нстом срезу мог.ш и томе срезу додати сва села нз данашњег среза заплањског, као што бп нмала да води рачун н о оиој жељи оиштпне равно-дубравске н вел. крчимирске , да се дода у срезу власогииачком , ако би се срез заилањски укпиуо.