Народна скупштина

СТРАНА 1244 НАРОДНА

вести у ред закони, у рел сгарешпна који треба да буду узор законске моћп, правде н т. д. И пма ла суда њему ? 20 марга 1891 год. у Београду инткрПЕ.интн : Алекса Ратарац, Јок. Павловић, Благоје Божић, Трив. Милојевић. Интерпелација на Г. министра просвате и црквених послова Дозналн смо, да парохију пок. (Јтеве „белог" бив. свештеника из Београда отслужује г. Мнлутнн Стокић бнв. председник конзисторнје. Цо закону о ччновницима грађанског реда ово не сме н не може битн. На основу чега трожимо, да нам одговори г. мпнистар: Ко је тај старешнна кој;' је г. Сгокнћа поставио да отслужује ову нарохнју ? Ако је г. митрополпт Мпханло учннно ово постављење сматра лн г. миннстар да је времс давно дошло, да се мнтрополиговим пезаконнтнм постуицима мора крај учннптп, илн да се нстом дозволн да радн шта хоће. 20 Марта 1891 год. у Београду ннтерпелантп: Алекса Ратарац, Јок. Павловић, Благоје Божић, Трив, Милојевић. Интерпелација на Г. министра просвете и црквених послова Мптроиолпт целе Србије, иоглавар цркве, носљедоватељ хрцстовнх начела г. Мпханло осудно је иесаслушаног свештеника цветујевачког у окр. нодрнпском г. Јована Навловнћа одузев му неке домове да не отслужује. Иптамо г. мпннстра да он одгоиори је ли истина ? На ако је истина, онда нптамо мпнистра нма лп закона за г. митронолита Миханла илп је г. мнтрополиг нзузетак ван новог Устава—већ он нма нраво да се влада но старом Усгаву? 20. Марта 1891 г. у Београду. интернеланти : Алекса Ратарац, Јок. Павловић, Благоје Божић, Трив. Милојевић. Интернелација на Г. министра просврте и црквених послова Госи. мпнистар просвете и цркв. послова тражпо је да г. мптроиолит Михаило сазове свештенсгво радн нзбора чланова државног суда (саобразно закону). Дозналп смо н то, да је тај захгев одбно г. митроиолит. Ако Је у нстинп онда тражнмо да пам одговорп г. мпипсчар нросвете на основу каквих земаљских нли канонских закона ово врши г. Митронолит? 20. Марта 1891 г. у Београду. нитерпелаптн : Алекса Ратарац, Јок Павловић, Благоје Божић, Трив. Милојевић. Председник — Ове ннтерпелацпје уп^ћују се мннистру нросвете, да на њих одговорн. С .1д нролазимо иа дневни ред. Има рсч г. Мијаило Рнстић. Михаило Ристић — Још у ночетву свупштннске сесије иодпео сам Иародпој Скуишшнн предлог, да се члан 28

, САЗИВ ЗА 1890 ГОД0НУ

закона о реквезицпјп, пзмени у смпслу том, да се исилатн реквизиција п онпм људима , којпма до сад нпја нсплаћена , а пмају доказе за то. Зиам да је ире месец дана тај предлог враћен из Државног Савета н молио бн председништво да ми одговорп, шта је с тнм предлогом бнло. Председник — Ако је Државпи Савет вратио нредлог о нзменн у закоиу о реквнзнцијн, ои ће се упутитн Скупштнни, а она нека га реши кад може. Тома Јовановић — Ја сам нре 25 дана или управ у ночетку Народие Скуиштнне поднео једно питање , односно смањнвања цене за купање у врањској бањп у ннгересу сељачког сталежа. Тим сам нитањем тражио, да се цена 20 пр. днн. смањп па 10 пр. дин. ТаЈ мој предлог бпо је одбијеп с тога, што у закону санитетском не поетоји такса н ја сам онда поднео једно пнтање , п молим г. мпннстра . да одреди јевтинију цену , те да се може н сељачки сталеж у тој бањи да окупа. Г. мннистар ннје хтео ни до данас да одговорн на ово нптање п ја молпм г. лредседнпка , да ме известн , шта је са овпм питањем, који служи у корист сиротне класе. Председник — На пптање г. Томе Јовановића имам да одговорим, да је г. мнннстар почео да одговара на све интерпелацпје, ио да је се разболео и с тога прнстао да одговара. Међутнм данас је онет на реду одговор г. мниистра унутрашњих дела п он ће свакако одговорнти на то пнтање. Сад нрелазнмо на дневнп ред. На дневнол је реду нродужење другог нретреса закона о шумама. Молнм г. нзвестиоца да заузме своје место. Известилац Љуба Новаковић ирочита члан 82 но предлогу одбора. Председник — Црнма лн Скупштина прочнтанн члан? (Прнма). Известилац ирочита чл. 83 по предлогу одбора, Председник — Нрнма ли Скунштпна прочитани члан? (Нрпма). Известилац прочпта чл. 84 но нредлогу одбора. Председник — Нрима ли Скупштина ирочитани члан? (Прима). Известилац прочпта чл. 85 но нредлогу одбора. Сима Костић — У овом одељку , где се говори о иоступашу са нрнватним шумама , ја бнх нмао да нредложпм нов члан. Свима је вама познато , госнодо , од какве су користп шуме н то нас је иагнало, да издамо овај закон, којнм хоћемо да стивпмо у дужност и држави и оиштинн да иодиже п одржава шуме. Но нрн свем том ја зебем, да ће органп државни, којнма се овпм законом ставља у дужност да негују и одржавају шуму, вршити тако ревносио, како то може једап домаћнн, један приватан човек да врши. Ја мислпм, да ће као и до сада, н од сад наћи се људи нриватвнх сонствецика, који ће на свом земљпшту нодићи н гајнти шуму. Стављено је у дужност државн и онштннн , да то раде , разуме се, нс може се то ставнти у дужност , а.ш ие може се казати, да је пскључена могућност, да ће се наћи ирнватннх лица , која ће са највећом вољом да иошумњавају гола брда и да подпжу забране п гаје шуме. Да бн се томе ишло на руку, ја мислнм да бп требало датн новластицу; уираво нобудитн људе да негују шуме н гаје забране. Према овоме ја пмам част. да предложнм Скупштннн један иов члан, којн бп гласно: „Ако бп ко од нриватиих хтео да ношуми какво земљпште , он се у таквом случају ослобођава плаћања иорезе 10 годпна." Молим 10 иосланнка да ме у овоме предлогу потиомогну. (Потпомажу га). Известилац — Разлози, које је г. Снма Косгић нзнео, врло су добрп у пнтересу опшге народном и ја их са своје стране врло радо ирпхватам. Само 1>у да напомеием, да оиа земљишта која су оголнћена н стрма она су већ но закоиу о норезн ослобођена плаћања норезе. Нека се овзј ' н1>едлог иротегне на сва земљпшта, која се хоће да пошуме. Тома Јовановић — Ји не бнх нмао потребе да говорил о овом предлогу, кад га је већ 1. нзвестилац иримпо, али