Народна скупштина

СТРАНА 1266

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Другн и трећн став треба мзоставнтн. у четвртом ставу, у другом реду оосле речи : „званичног кругс. и додатн још: кад је растојање веКе од 5 км. нлаНа се н т. д. VI. Код чл. 7., који постаје чл. 6. тачку под 1 заленнтн овако. 1. За нутовање жељезницом чнновницима прве врете, вредност возне бплете II класе; чнновннцнма н елужбеннцпна II врсте, вредност возне бплете 111 класе. Тачку под 2 заменнтн овако : 2. За путовање наробродом чпиовнпцима прве врсте, вредност возне билете нрве, а чнновннцнма н службенпцпма друге врсте, вредност возне билете друге класе. Четврти став овога члана од речп „оспм" на до краја треба изоставиги. VII. Код чл. 8., који постаје чл. 7., у чегвртом реду после речи : »подвознииа« изоставитп све до краја члаиа. VII. Код чл. 9., који постаје чл. 8, после ирвог става тач. 1., 2. и 3. изоставитн, а додати : 1. Чиновннцима нрве врсте по 30 пр. дин. 2. Чиновннцима и службеннцпма друге врсте но 20 пара дин., све по киломегру. IX. Чл. 10. ностаје 9.; чл. 11. постаје 10.; чл. 12. ностаје чл. 11.; а чл. 13. изоставља се. X Код чл. 14., којн постаје чл. 12., ка четвртом реду после речн : ,нз државне касе« додати : дневппцу н нодвозннну, коју но одредбама овога закона има, кад по службеном послу путује. Остало н пројекту до краја члана нзоставитн, XI. Чл, 15., 16., 17., 18., 19. и 20, нројекта треба пзоставнти. XII. Чл. 21. ностаје чл. 13., а члан 22. иостаје чл. 14,, н у њему треба у реду осмом, после речн „сеобнине«, па до краја члава нзоставнтн, а додати новп став : На име свпх ових трошкова, не може се одреднтн више од 20 дннара дневно. XIII. Чл. 23. треба нзоставити, а чл. 24. постаје чл. 15. Код истога члана у другом ставу, првом реду место речи »чннп" ставнти »допушта«, У другом реду пстога става, па даље нзоставити речн : »се нарочито нареди, да се дужим иутем иутује, или кад". XIV. Чл. 25. постаје чл. 16.; члан 26 ностаје 17.; чл. 27. -18.: чл. 28-19.; чл. 29.-20.; чл 30.-21.; и чл. 31. постаје чл. 22. XV. Чл. 32. укида се, а чл. 33. посгаје чл. 23. Одбор подноеећн Народној Скушитини овај свој нзвештаЈ на озакоњење, нма част приметнтн, да надлежнп мииистар фпнансија није имао времена доћи у одбор, да своју реч да. ЈЈ предсбдипк одвора Ран. Б. Тајсић о. р. изввстилац Јоксии Павловић с. р. члановп : В Т " Ра ^ овановић > Жив. Малопарац, Станко М. Петро' љ У б инко Миликовић, Никола Живадиновић.

Првдседнив — Предлог овај доћи ће на дневни ред, иошто се сврши друго читање закона о зборовима. Изволте чути извешгај одбора о предлогу Впће Радовановића и другива о варошкој трошарннн. Ивестилац Милош Богдановић прочита нзвештај који гласи : ИЗВЕШТАЈ одбора за оцену и проучавање завонског предлога г. Виће Радовановића и другова, нар. посланика, о укинућу закона „о варошкој трошарини у Београду" од 13 Јуна 1884 год. Зборн. 40 стр. 269. 270 и 271. Народној Скупштини Одбор је проучио поднесени му предлог, па је нссти у пачелу прпмио као умесан с тпм, да се истом иредлогу дода и доиуна овога закона од 24 априла 1885 год, збор 41. стр. 233. који има гласити овако : „Чл. 1. Закон о варошкој трошарнни у Београду" од 13 јунп 1884 год. Збор. 40 стр. 269, 270 н 271 н његова допуна од 24 априла, од 1885 год. Збор. 41гс;тр. 233. укидају се к ничим се не заменују. Чл. 2. Овај закон ступа у живот, кад га Краљ потпнше, н тада престају важнтп све уредбе, које су издате на основу помен. закона. Одбору је част замолпти Народну Скупштипу, да и она нзволи овај нзвештај усвојнтп. Марта 1891 год. у Београду. прбдсбдннк одбора Јован И. Николић нзвестнлац Милош Ј. Богдановић чланови : Младен Марковић, Јованча Стојановић, Жив. Малопарац, Тодор Радовановић, —Ранко Петровић нма одвојено мишљење. Председник — Изволте чути одвојено мишљење о овом предлогу. Одвојено мишљеае Нисам се могао сложиги у промеии закоиског предлога г. иосланика Виће Т. Радовановпћа и другова. Нисам се могао сложнти са основнпм мотнвом предлога н већпне одборске наиме: да терегод грошарине пада на народ пз околине варошке и на оне којн долазе у варош на пазар. Ја сматрам да је то предрасуда као што су н све друге предрасуде. Тврдо верујем да тај терег нада нскључнво на становпике саме варошп. С друге онет стране ма да ја, као н већнна одборска налазнм: да се наше вароши у своме поправљању не морају угледатн у свему на варошн запада; ма да не налазим да нама треба устајатн свом снагом те да се иредставнмо Европн особито уређеним варошпма; ма да ја, исто као и већииа одборска верујем, да мн можемо н смемо у томе бнтн чисто своји—онет не могу нрнстатн, да се укндањем овога закона занемаре већ ирплпчно знагне жртве новчане, уложене око иодизања трошаринске установе, која је потпуно законнтнм путем ностала; да се велнм занемаре те жртве новчане нре него што је ма најмаља накнада извучеиа; нре иего шго су се бар издацн око поднзања памприлн ; још мање могу ирпсгати да се го учнни онде, где нам се очито доказује да се већ ириступнло на рачун од нрнхода од те установе важннм и крупннм техничким нредузећима, као што је го у варошн Београду. Са тнх разлога ннсам се могао сложити у свему с иредлогом носланика Вићо Т. Радовановића н другова, нп са мпшљењем већнне одборске, него палазнм да се гај предлог можа корнсно и нраведно нреиначитц оцако;