Народна скупштина

102 САСТАНАК — 22 МАРТА

СТРАНА 1285

Председник — Извештај је штамиаи и носланицима раадат, с тога се ово станља сурта па дпевни рсд. Сем тога бн1)е на дневнпм реду: друго мнтање закоиа о штамин; одговор миннстра војног, мннпст. финан. н миннст. унутр. дела на интерпелацнје н решења о молбама н жалбама, које су у одбору решене. Данашњу седннцу закључујем , другу заказујем сутра тачно у 8 часова нре нодне. Молнм госноду из одбора фпнанснјског да дођу ио иодне да радс. Састанак је трајао до 12 3 / 4 часова.

103 САСТАНАК 23 марта 1891 год. у Веограду председлвао председник Димитрије Кати! секретар , ЈБуб. ЈошшовиБ. Почетак у 8/ 4 часоиа пре подие, Присутни г. г. мннистри : нредседипк мииисгарства, војни, снољиих послова, Финанцнје, правде и унутр. послопа. Предеедник — Отварам 103 састанак. Пзиолте чути протокод 102 састанка. Секретар Витомир Младеновић прочита поменути протокол. Јоксим Павловић — Изпениај који сам ја јуче прочитао, био је о путним и селидбеним трошковкма чиноиника, н го је нредлог владин, а Ранко Тајсић поднео је продлог о трошконима управних иласти, и он је прв прочитаи. С тога молим да се то исправи. Секретар В Младеновић — То ће се исправити. Председник — Прима ли Скупштина прочитанн протокол? (Прима). Изволте чути модбе које су упућенс Скупштини. Секретар чита: Симо Р. Обрадовић из Веограда, моли да се не дајо другоме концосија за израду шећера, док се и н.егова ионуда ие сзслуша; Никола Чварковић из Врзана у ср. и окр. крагујевачком, мо.1и за држанну помоћ; ЕснаФ обућарски из Кладова, жали се што се мајсторима, који су сграни поданици, до^вољава да код нас раде; Јоваи Пауновип из Врезне у ср. жичком ок|>. рудничком, жали се против среске власти; Стоја, удона пок. Аитопија Нешконића бив. помоћника начелства окр ужичког, моли за државну помоћ; Старешине еснафске из Ниша моле да се укнно грошарина аа општину нишку Председник — Сне ове молбе упуКују се одбору аа молбе и жадбв. Изполте чути једап продлог посланички. Секретар чита : ПРЕДДОГ Народној Скупштини Црошло је 25 година од како је уоановљсиа ирва стрељачка дружнна у отацбиии иашој — у Београду. Од иочетка њеие установе иа до 1И81 годнне Ја 16 год. гађало се у нпшан из свакојаинх нушака, какву је којн стрелац имао, и муницнја тих иушака беше врло јевтниа, иије више коштала од 1 — 1'/, паре дчн, од метка. Но кг.д се оно у 1881 годпнн одпочие наорЈжаватн пешаднја иаша за иозадњачама модела 1881 год. унрава бео-

градске стрељачке дружпне, да бн овој, до гада вшие забавној установи дала правн војинчкн каракгер, реши да се набавн нзвестан број пушака тога снстема и да се при награднпм гаЦњг.ма само нз тнх пншака га1/атн може. А.1Н у колпко је више, у војннчком погледу добнјеио што је ова пушка за стрелиште усвојена, у голнко с друге сгране ночс.10 да се губи у томе, што је нова муннција металнп фнШек 3 — 4 иута скунљн ностао и што је нлаћање ге мунпцнје п за нмућнпје стрелце доста осетно иостало а за сирогније још више. Но нри свем том београдска стрељачка дружипа напредовала јс пз године у годииу све внше и боље, гако да она данас бројн преко 200 чланова. Она се нпје огранпчила само на то да себе и свој опстанак осигура, већ је ставила себи у задагак да уједио буде и расаднпк за ову внтешку устаиову ио свпма крајевнма отаџбпие. И заиста, њенпм настојавањем и нотпомагањем, а благодарећп пробуђеној свестн нашег народа о корисгн ове внгешке установе, и номоћн, коју су јој наше владе нарочито носледњих година указнвале, — онасепочела иагло развнјати. За мало годииа установнше се стрељачке дружпне ио свима окружинм н мањим варошнма, па ииа впше п по сеоскнм оиштииама и иоднгоше угледиа стрелншга, а за шм све дружине скуиа образоваше једиу зајединцу под имеиом „Савез стрељачких дружина Краљевние Србнје" Ио савезним шгатутнма сваке године на измеице бнва у једиој од стрељачкнх дружниа, коју збор стрелаца изабере „главио земаљско гађање" у коме учествуЈу сгрелци нз свнју савезних стрељачких дружнна у Краљевннн. Таковнх свечаннх гађања бнло јс до сада у: Београду, Крагујевцу, Нпшу и Иироту, а ове године бнће га у Врањи. Који је год учествовао у орпм главнпм земаљским свечаностима, могао се уверити са каквим одушевљењем браћа стрелцп један другог поздрављају и са каквом се вољом такмнче, ко Ке гачниЈе да ногоди н бољу иаграду да одиесе. Но ири свс 10м одушевљењу са којим је иарод ову ус1анову предусретао, скуноћа муиицпје, као што сам напред иапоменуо, кочила Је точак њеном развнћу н наиредовању п го је учиипло, ге су миоге савезие дружние малаксаватн иочеле, а иеке су од њпх, до бољих ирнлнка, своја редовна га1рња н обуставиле. С тога, као дугогодпшњи председиик београдске санезис отрељачке дружнне, н савеза свпју дружпиа, и као иароднп иосланнк, увереи да Народно Иредставинштво иотнуио схваћа внсоки позив п важпост овс витешке усгаиове по иарод н војску иашу, узпман слободу замолитн га да изволи иримити п усвојити: ПРОЈЕЈ^Т ЗАЈ^ОНА 0 нотномигању стрел.ачкнх дружинп у Краљенннн Србнји. Члан 1. Овлаи1ћује се минпсгар војнн да може иаређпватп: 1. Да се савезнпм стрељачким дружниама нздаје из држаииих слагалишта иотребиа муииција нскључпво за га!>ање у ипшан, ио цснп от, једие трећпие стварне вредиости, ио стим да дружине враћају чауре од нсиуњеннх метака са одбитком до 5% "а ра:тур. 2. Да се за главно аемаљско гађање издаје иотребиа муннцнја беснлатио, но да се чауре онег враћају с одбпгком до 5°/ 0 на растур. 3. Да се свакој ново-устаиовљеиој савезној стрељачкој дружнни издају бесплатно 3—4 иушкс са по 1000 (хнљаду) метака на иушку. Но у случају нресганка које дружнне, она је дужна ове пушке вратптп државп. 4. Да се може утрошити годишње 3000 (три хиљаде) динара пз војног буџета, у новцу и стварима на нотпомагање стрел-ачкпх дружина, иоглавнто па награде добрнм стрелцима, која ће се сума стављати сваке год. у војни буџет.