Народна скупштина

рујемо! Нијс иотребно!). НГго се мак, тиче Кнклнћа, 6н је из Далмације н живн 30 годнна у Србијн; сриска лр;кава школовала му .је снна у војној акадсмији н он је данас нотноручнк н Кпклнћ дакле мора се убројати у срнске подаинке. И тнко у самој ствари остају само четворица н.нх којн нпсу прешли у српско нодаиство, а то су: Дпмитрије Иерванн, ио рођељу Грк до кога пам је највпше стало, јер је нарочнт стручњак у мешању дувана, коме ннје лако наћн аамсника којн бн био наш иоданпк; аа тим Франц Лорепц, Бериапд и Јозеф Кржулек. 11о и та су четворица учинила све што трсба те да иређу у сри. иоданство н аио то ие учипе до одређеног рока, оида ћу наредити да се онп огнусте на билн нотребнп пли непотре^нн. Оволико што се самих лнчности тиче, а што се тнче мога иоступања нмам да кажем ово. Ја сам вам напоменуо да сам издао пачедбу, да се нзвршн закон. Тај акт ево га овде, н он овако гласи: како се од данас стунања у жпвог новог закопа о моноиолу дувана навршује годнна дана, н како нрема чл. 205 овога закона, свн оргапа моноиола дувана морају бити срискп грађанн, го се уирави обраћа иажња да овај члаи закоиа у своје време иогпуно пзведе". То је била моја наредба по другн иут. Кад ме је управпик фабрпке н уиравинк монопола, нзвестио да су остала ова чегворица, којп још нису прешлп у срп. иодапство, ја сам, а ире ове нптернелације, нздао наредбу — немам је овде, алн у н>ој се одређује последњи рок до 20 Анрпла, до којег дана нмају ови преКп у срн нодансгво, што ако дотле^не учннс, да сс огиусте 20 Анрнла, па бнлн онн нотребип нли неиотребин. Ја мпслнм да ће се са оваком наредбом задовол.итн п самн нитерооланти. То је што сам имао да вам одговорим на ову ннтернелацпју. Могу још узгред да кажем да је све спољно особље у унравп мононола дувана, а то такође много значн, срнскн грађанин. Вн знате да мн нмамо осим фабрикс дувана још и државпу жгамиарпју п оружну фабрнку у Крагујевцу, на да не бп било ружно учпнитн једио мало уиоређење између тнх усганова државних, у којпма налазе занпмања многп раднпцп н управе мононола дувана, па би сге се тек опда уверилп: колнко мало странаца нма управа мопоиола дувана, ирема тпм усгаиовама. Увернлн бн се без сумње да амо пмате преко ноловине странаца, а овде само неколнко људи . Ирема томе мнслим да ћете прнзнати н самн, да јс ово једина установа државна, у којој су само срискн држављани. Ми смо се, као што зиате, ланн иожурнли да донесемо закон да то регулишемо и тај се закон извршЈЈе: крајњи рок кога сам ја могао оставптн овој 4 странаца за прелаз у срнско поданство, то је 20 Април, међутим за оне друге установе државне, као што је фабрика у Крагујевцу, државна штамиарита, нема закона, а ви знате да тамо пма миого странаца, го у осталом потреба доносн. Да ли ,јс сад то корнсно нли не, да се овн страпцп отнушгају, то јс друго пнтаље, тек унесена је таква одредба у закону н мора се с њпма разчнстити н ја као што внднге рад м жпво на томе, чему је крај н рок пзвршења 20 Анрнл. Надам се да ће г. г. интернеланги с овпм бити задовољнн. Радисав Митровић — Г. мнниетар одговарајући на ову пптерпелацију, нпје одговорно па једну тачку, али самим његовим говором иризнао јс оио, што сам ја казао. — Он је нризнао, да је иогажен закои о моноиолу дувана, н сад је само иитање: који је крнв, он илп унравннк моиоиола дувана? Он каже, да је уиравннку наредио да се странци отиусте из монопола дувана. Њих занста отпушта н нрима уиравник моноиола дувана, н онда нзлазп, да до г. мипнстра није кривица, него до унравника. Алн када отет г. мнинстар каже, да он продужује тај рок до 2о Анрпла., ^ида он ирнма одговорносг за гажење закоиа на себе. Дакле у ономе је ствар јасна, ко је крнв, јер се впдн да је крив уиравинк а г. мнинстар нрнма његову кривицу па себе. С овакнм одговором министровпм ја не могу бнти задовољаи.

Што со тиче одговора мннпстровог на прву гачку, где номплући те лпчности каже, да су онн готовп да нређу у иаше подапство — баш то н јесте несрећа, што смо мн хтели те странце да нстпснемо, да дамо службу нашпм дуванцијама, који су изгубили своју радњу усљед мононола, као што и јесге намера бнла оном члану закона, који смо доиели лањске годинс. Ме1)угим ми видим'>, да се овнм сгранцнма даје прнлика да нређу у сриско нодаисгво, н да остану на тнм местима, која могу заузетп спновн ове земље. Што се гнче нзвесних личности, које је г. мнпнстар номенуо, да су ирешлн у сриеко ноданство, менн го ннје иознато, ннгн је то у орн. новннама објављоио, него мп је иозпато само за Морнца, Коена н Ђорђа Ламнеа — да су нрешли у сриско поданство. Овај Морнц Коен, који је учио јеврејеку богословију, сирема се за рабниа, и оп је сад шеф једпог одсека, п има већу илату нсго његовп друговн Србн. Тамо нма 3 — 4 одсека, п овај чнвутин нма већу нлату него г. СветозаЈ* Гаврнловпћ, којп се снремао за то свршнвши пољоиривредну школу нма већу нлату него г. Љуба Срећковић, који је свршно правни факулгег. Ја не могу да разумем каквс су ово повласгнце, које се дају чпвутнма н швабама; пе зиам зашто су они нречн у овој зсмљп, иего наши грађапп п спновп ове земље. Доношењем овога члана у зак".ну, лањске године, мн смо хтелн да дамо могућпости миннстру да рашчпстн с тим странцима, којн су п сувншс ласкавн људн, кад га бнјеш оиет нле нод иоге, п мн емо рачуиалн да ће мини" р лакше рашчистптн с њпма, јер ће казати: закои је '-гисав, п мн вас ие можемо впше држаги. Али сад ми је >удно и ишенађује ме, да се овпм странцпма ироду^ује рок, н иде на руку да н даљс остапу на тим местнма Што се тнче Днмнтрија Перваина, за кога миипстар рече, да је он иреко иотребан. то је трсбало казагн лањске годиие, ирн дошшењу овога закона, да уђе иарочпта одредба у закон, као што је стављена одредба у закону за Редевига књнговођу, за кога је прошло године казано, да је нрекопотребан, и да немамо пашег човева, којн можс водитн књиговодство, н да је нотреба да остане овај док се не иађе снреман србни да га смеии п мн смо на то пристали. 11а за што није онда казаио п за овога Псрваниа да је он такав сиецијалнста у сортпрању дуваиа, да иема србнна којн ће да га замени, те да и за њега уђе одрсдба у закон, те да се овако ие газн закои. Ио ја ие мнслнм да у Србпјн иема човека снремног, којн ио би могао да замени оног Перваина и мпслим да и иа овога греба ирнменнтн закон. Што се тиче оне гачке у нигериелацијп, на коју је мпнистар одговарао односпо неких опорнх израаа, одиосно упоређсња унравннка мононола с митронолигом, ја мислпм да је то упоређењс основано, јер шго год зла има у мопополу дувана, ја налазнм да долази од управника моноиола, којн гази закон, алп шта ћегс кад смо га ио несрећп огласнли као сталног на томе месту за 5 год. Смспнтн га ие можсмо; ире су иохватане неке злоупотребе, н мпнистар каже не може му нншта, јер га је Главна Контрола ослободнла. Тај се човек уснћно туна, п за њега пе вреде законн; он нх но вер.ма као н мнтрополнт, па с тога сам га п уноредно с мптронолптом. И ја са одговором минпстра пе могу битн задовољап, док не видпм, да су овн отраици отпуштени а да се пе ирнмају у срнско ноданство. Мннистар Финансије Др. Мих. В. Вујић — Госиодо, у доиуну мога говора, само ћу да кажем то, да је н г. Радисав Митровпћ могао разуметн да јеса страиим ноданнцима у мононолу дувана рашчнћено п то рашчишћеио са огромнпм делом. Ја не могу овде да улазим у поједииосгн, да износнм све личносгн, које су отнушгене од иочзгка, од како је уирава моионола дувана прешла у државне руке, иа до сада п замењене иашнм људима. Ја сам вам иоменуо н жел>езиицу и штамиарију, која је 20—30 год. у државиим рукама, а и фабрнку крагујевачку, на видите колнко тамо пма странаца н 1ашго их нма. Има пх доста, ллн извесио иезато што људн, којн су иа уиравп, хоће да узнмају странце, пего за то што '•-у ти људн стручни у извесшгм иословима и као такни нреко нотребин. Тако је овде.