Народна скупштина

Отиуштено је све што се иогло отиустити а остало је још иеколико људи. Ја пе могу да их ценпм, јер нисам дуваиџпја, ип фабрикаит дувана, али онн који сс разуму, кажу да су то људн стручнн у својнм иословима. И код сваког од н.их стављен је ио један наш човек да се ноучава у том нослу, како би их моглн иосле заменитн нашнм људима. Једног од тнх људн који су осталн, ја сам отонч иоменуо, то је Днмнтрнје Перваип; он је радио на Балкану у турским фабрнкама п у Дарнграду, н сад ;)адн код нас, н он је, донста, један снособан н савестан раденнк и сад је тешко таквог раденнка отнустнтн. Норед њега стоје још тројпца н за н.нх нсстоји наредба да могу остати још месец дана н за то време, ако не стуне у српско иоданство, да се отнусте. Дакле, не стоји то, да је н»нма дават рок да нређу у срнско поданство. То су ве1>нном људн који жнве но 20—30 година у Србнји и њнма није дават рок да стуне у срнско ноданство, јер су онн већином формално иостали срнскн ноданнин п грехога бн бнло тератн такве људе. Лепо је казатн да имамо свуда наше сннове, то жели н унрава моноиола а н ја, н ми смо у том нравцу чиннли што смо год могли. Ја сам но другн иут 14 марта тражно да се мзврши закон у том ногледу, алн управа монопола молила ме је да се нричека с тнм бар још - месец дана н ја сам услед тога н одложио извршење закоиа М л , п аир „ ла . Ако нма какве одговорности ја је нрпмам на своја леђа. Алн ја мнслв^ д а сам то учинно у интересу самог рада. 11о закону унрава сама нрнма и отпушта те људе, алп ја С10ЈИМ као надаорннк и ја сам издао наредбу н одобрно краЈњн рок и ако пма крнвнце у томе одобрењу, јаје прнмам на се; али ја мнслим да то нмје крнвица, него да је то у интересу уснеха у раду, да се ночека још неко време и ја сјм тај почек одобрио. Его то је све. С тнм је одговорено п на оно ннтање, за које је г. Раднсав казао да није одговорено. Јесте уирава монопола д^увана одговорил, алн ја стојим одговоран за њу и нримам ту одговорност на се. И Народно редс!авинштво ако хоће може за то да мн изјавн неноверен>е, што сам оставно тај рок. Ранко Тајсић. — к а д је се она одредба унела у закон о мононолу дувана,., ннје се: с њом хтело само то, да се ОЈПЈсге онн радаици, који су онда бнли странн ноданицн, него се начелно хте .ло да се виме ннкако и не нримају. И нолазе и с тга гле.дишта, усвојело је у закону о моноиолу дувана, да. се ностенено и нобрже тај завод очнстн од странаца, нарочнто ц од оних којл фцзички раде, а да се на њихово место н^ши људи узму. Дакле, то је начелно митање, и то није нзвршено Ннје нитање овде, иолико 1;ма сгранаца, него је пнтање нма ли н једнога. Сам миннстар нризнаје да их има још четнрн а разуме се да их има више. г Го је ни мање ни више него гажење закона. Он је нреко закода држао чехири странца на овом месту где тре ие 'греба д« су. То је доста за мене, а и за наЈнростнјег човека, кфјш у~мс да нојми како треба да се чува закон, а некмоли за мпнл.стра. Није за мене обавезно што мннистар фннанснје. каже, да му је казао мннистар унутрашњнх дела да ке битц ти <странцв иримљени у сриско ноданство. Уа једног ггосланика није питање шта су два мннистјоа разговадали, иа можда и ариватно и званично све Једно,... него да ли су извригдли оно игго су требали по јасном закону да изврше :и ако Јнпсу —• што и самн иризнају хо/>е ли да. одговарају коме ж то. Мпнистар је иризнао још неипо, што га нпсам ни нптао, да је у свнма нашнм радноницама заузехо до нодовнне с:л радниднма са С1ране. То не служн ннкоме на часх другом ио свима владама до данашње, а па н овој. 15ндп се да се у Србији иико није снремао да радн физичкн, иего само за ^сиоднна. Јучерања мала У.угарска^ одмах чнм је постала држава спремила је на стравд! нреко 200 својнх младића у разне фабрнке н нољопривре^ие школе и то за рад а не за госноду, а ми их немамо, ц јдико не цде да учи да ради, него за п>

сподство. 1'. министар узпма за оиравдање го, што каже: па сви су готови да пређу у сраско иоданство !!! Оин могу бнти триста иута готовп и опет никад да сврше. И човек је готов да мре, и ннје будала да умре кадјеком другом воља и иитерес, но умнре онда кад га мука нагна. Чнм је стуипо закон у жнвот, одмах јс њнма требало да се каже : хајд у вашу зсмљу, овде има иречих од вас Срба који у војсцн служе и све тереге сносе. А п наше људе требало је сиримнти за тај иосао, на бп онда ималн наше људе за тај посао. И на крају свог одговора мнннстар осуђује: како смо мн уиореднлп Иачуа са митрополитом. Мп смо казалп да ми видимо да н митрополнт не одгонара за гажење закона п ако одговара: одговара коме хоће н како хоће у ту је крај какав хоће. Дакле, упоредплн смо га за то, што н он псто тако гтзи закон као и мптроиолит. Ја сам иезадовољан са одговором министра фнианснје, кога особпто као друга н пријатеља ноштујем, н држпм да сваки онај, који зна шта је то гажење закона, не може битн с оваким одговором задовољан, па с тога н ја не могу бити задовољаи с њим. Тома С. Јовановић — Господо, г. мннистар одговарају 1.и нз', интериелацнју Ранка Тајснћа н Радпсава Мнтровнћа, рече, да мн у Србнјн немамо стручних људп, за слагаче дувана, н да ти људн морају да се доводе са стране, некн којп су били на балкаи. иолуострву велнки чиновницн н зналцн ! Жао мн је што г. мпннстар омаловажава своју земљу н што рече да нема за тај иосао добрих људи нашнх. Кад знамо, да је пре овог иашег моиоиола, који је нзвесна влада увела бнло толнко дуваиџнја, од којих је сад некп срећан, те је н мппнстар, али су већнном иросјаци, којн су мешали свој дуван и иродавалн по 50- 60 дин. кило н оку, онда за што онн не бп умелн да мешају и тај монополски дуван ? И онда не разумем за што је мнннстар рекао, да мп у Србијн немамо људн за тај посао. Донста н пемамо сиособних људи за мешање трафике. Наше срнске дуванџнје то ннсу знали, док нису то видели од швабе. Сиротиња која сади дуван, немогуће је да сече дуван за цнгаре, она сече дуван ножем, и прави трафику, који нушн на луле, а лулу носи иза шије нлн у кубурлуку. Дакле ми нмамо нашнх људи, којн су толнко година раднлн дЈванџискн заиат, којн сад не треба да нроиадну, него нм треба даги иарче хлеба, а не за сортирање дувана доводнтн људе са стране, као да је то боже мој великн иосао. Оно, истнна наши људп не умеју да се клањају и да кажу : слуга сам ионизан! као ти страици. Него они кажу: брате, н госиодине министре, ја сам дуванџија, дај ми службу. Оии не умеју као швабе да праве комнлнменте. Истпнаг. миннстар рече, да овде има н неких Срба изСрема, алн ја велнм: „где је братство, ту кесе сестре нису (( . Мислим, да је нрво требало расиоредити иаше људе у службу, њима датн парче хлеба, иа тек другнма, који илаћају данак, нптн имају других грађанских п војннх обвеза, већ сама ако хоће да стуне у добоовољачку легију, а нпко их не може на то ирнсилити. Ја сам незадовољан са одговором госиодпна мннистра н молнм Скунштину да још један нут решп да се стане на пут гажењу н нзпгравању закона; шта ће нам онда законн, кад се онн газе? Министар унутр. дела Јован Ђаја — Ова се ствар мене, као миннстра унутр. дела, непосредно не тиче, али г. Ранко Тајеић, у свом говору дотакао се је тога, као да сам се ја споразумевао с министром Финансија, о иримању у поданстио. Види се, да дотичном госиодину није познато, како се у поданство ступа. Ми имамо законске прописе о томе, какво уверење од опшгине или подиц. власти треба да донесе онај, који ступа у полансгно, какав отпуст из свога старог подансгва и т. д. То је за мене један машинскн посао. Кад таквом лицу општнна или полиција да уверење да је доброг владања,