Народна скупштина
104 САСТАНАК — 23 МАРТА
СТРАНА 1309
Јован Николић — И ја сам устао да иотиомогнем одвојено мишљење г. В. Ћирковпћа, да се молба Др-а Јанка Сепкпјевића усвојп. Ми госнодо, треба да будемо нраведпн нрн сваком решаван.у, мн смо нре векн дан нсто овакову молбу усвојнлн векога Др-а Мнке Марковића, н њему су урачунате у указне н оне год. које је нровео за време рата као нривремеви војнн л^кар, према томе ја мнслпм да пстн разлози којн вреде за Мику Марковића да ти нстн разлозн вреде п за Др-а Јанка Сенкпјевнћа, с тога што он те годнне није провео ва стравп, него је нровео у сриској војсци н то у оно време кад је Србнја бнла у најтежнм нрилпкама у српско-тур ском рату. Указнвао је услуге иашим рањевпм во,јннцн.ма кад су бнлн у најтежим мукама. С тога дакле ја молнм Скупштнву да ову молбу усвојн. Новак Милошевић — Прп решавању ове молбе а п прп решавању молбе Мпке Марковпћа, одбор је нмао то гледиште да године контрактуалве службе ннкоме не уважава, в одбор је тако решпо н код ове молбе, а на Скунштпни је да реши како хоће. Што неко рече да је молба Мнке Марковића усвојена, одбор је руководећп се овога гледпшта решно је и код његове молбе да му се те год. ве уваже- Сад ако је Скунштина пмала каквога призрера нрема њему те му је уважнла молбу ве може да важп н за ову молбу. Каже се да је бво у рагу п да је учввно велнке услуге Србнјн. Па п ја сам бво^у свима раговпма, на нпшта за то ннсам добио. Међутн ов је за свој рад добро плаћен в врема томе он је од нас за своје услуге које нам је учинио добво лепу награду. Панта Срећковић — Мн смо нрекјуче Ј^евшлп један овакав нсгв врсдмет н њега морамо узети за освовпцу прн решавању оваквнх ствари. 'Го је молба Др-а Мпке Мар|.овића. Овај Др. Сепкпјевић служно је у време рати, н служба за време рата официрима се ирпзнаје за једву годпву две, а овоме човеку већете дл прпзнате ви ову једну годвву. Ја нећу да говорвм оно што су мојн нредходиицн говорили, него ћу да кажем то, да ја њега лнчио нознајем и од њега сам добпо оне иортрете које сам ноказпвао у одбору. Ја држим да је редак докгор којн је толпко прнвржен своме нослу, као што је овај доктор, јер он се подухвага да лечи све заразве болестн у округу пнрогском. Такав је нсти бло и у рату. Према томе, кад смо моглп да уважпмо молбу Др-а Мнке Марковнћа, онда је са свпм прпродво да уважнмо године службе и овоме човеку. Милош Богдановић — Мп треба да се клонпмо тпх навпка да уважавамо годнне службе. Велп се треба до му уважнло године службе за то, што је стуиио у подаиство срнско. Менн се чпнн, да то није главни разлог, јер как.о ми можемо уважптн оие годпне службе кад он ивје бво српски поданпк, јер се пз докумеаата ввдп да је ов тек 18»9 од. стувво у воданство ваше н то му се нрнзваје шта ће вив1е. Вели се даље да оп нма велнкнх заслуга за време рага. Лепо, госнодо, то веће ввко споригн. Алн вн звате, госнодо, да мн пмамо толико другнх ведостотака. Имамо неисплаћеиу реквнзнцпју, ненснлаћене нснражњене амбареве, кошеве и торове народа нашег, којв су за време рата материјалио номогли државу н војску. Ја држим, госиодо, да је доста тим докторима шго су авансовали за време рата, и иемојмо да се враћамо у натраг, Јер не можемо да нснлагимо нн друго што шта што је потребније а камо ли оно што је кој заслужно на странн. Известилац — Ја сам дужан да кажем разлоге, који су нас руководили, кад смо о овој стварн решавалн. Ја господнна Сенкнјевнћа не познајем. Из говора г. Ћнрковнћа и Днннћа внди се да га они познају, и ја верујем њпма, да је све у истинп оно што су они о г. Сеикијевићу казали. Ја немам ништа протнв њега. Но нас је руководило ово кад смо решавалп његову мол. Мн смо нмали иа уму решење миннстра нг.родве врнвреде, којим је ои врло миого добпо. Ево шта у томе решењу каже: РЕШИО ЈЕ Уважавају се г. Др. Јанку Сенквјевићу фпзвкусу окр. ннротеког две периоде санитетске службе, које је навршно
10 Јануара 1889 годнне с тим, да му се врема томе регулнше и плата како ће, кад му се слнју перподске повпшнце са осповпом платом иматн од 10 Јануара ове годнне годншње плате 3.500 дннара, о чему се пзвешгава г. Др. Јанко Сенкнјевнћ с тнм да по закону о таксама илати пропнсну таксу. министдг УИУТРАШЊИХ ДЕЛА К. С. Таушановић. Дакле овим решењем министра пародне привреде г. Сенкпјевнћ добио је доста новчано. Сад он тражи да му се уваже још две годиие, за време рата проведене. Истипа, госнодо, ве треба статн иа то глтднште, да мв ве треба према њому да будемо свраведљивн само за то, што је он сгранац алв пнак има мало разлнке. Кад до1>е време да бранпмо отаџбнпу мн је морамо браннги, а онај који је странац не мора. Сад мн смо сталн на то гледиште : за што се г. Сеикијевнћ нијс унвсао у срнско иоданство одмах како је дошао у Србнји, него је чекао док се разбмстри сгвар, н ако Србпја проиадне, да ухватп иуг, иего је чекао п уписао се у ио. данство тек оида, кад је вндео да је све у миру. Его, господо, то је разлог зашто нисмо хтели да му уважимо те годнне за време рата, а н ја бнх бно мншљења да му со уваже, да је се одмах уппсао у српско ноданство, па да сноси с вама в добро в зло, Ирема решењу г. мииистра иародне вривреде ов је добио две периоде н ои је довољно награђен. Јован Авакумовић — Ја мвслвм, господо, да треба да будемо врема сввма једваки н нраведнв. Кад су г. Марковићу уважене годиве ратве службе, а молба је Севквјевпћа нстовегне нрироде са молбом г. Марковпћа, оида нема разлога да одбијемо молбу госнодина Сенкнјевнћа. Разлог госиодпна пзвестноца што је г. Сенкнјевпћ странац и шго ннје стунио у иодаиство одмах, ја мислим да не нде иротив њега н молбе његове, већ на ирогнв у корисг његову. Кад је ои као страии нодаиик дошао нама н чинио услуге у рату, и стуипо у поданство иаше носле тога, а сво људн којн ће иосведочнти, да је многе наше л>уде својом вештнном свасао, да не остану богаљн н сакатн, онда греба да се руководнмо ирн решавању ове молбе овнм вствм разлозима који су нас руководнли в ври решавању молба истоветие природс код Марковића. У осталом ја мислпм да ипје сгвар овакава иова. Ми смо вндели да смо уважавали годнне службе миогима. На нрилнку било је учпгеља, да им се уважавају године службе, и нстога даиа, кад им се уважавају годиие учитељске службе, читамо указ, да се авансује за пореске надзорпике. Ја иемам нншга нротнв тога, шго су они гако двогубо награђеин; само ово паводнм као један разлог више за њега, Речено је диље, да г, Сенкнјевнћу не треба уважнтн годиие службе у рату нроведене, за то шго је добио две нериодске иовпшпце. Ни то не може да нздржп здраву крптпку. На и онп учнтељи добили су периодске повишице и уважене су пм годпие службе п поред тога нзлазн указ у Српскпм Новнма, којнма се ававзују нлатом од 4 — 500 талнра. Ја држнм да и овде треба пстим разлозпма да се руководимо Шта впше, госнодо, ја држнм да баш внше призрења греба да пмамо нрема Сенкнјевићу, што је он страиац, и особито још кад имамо у впду, да је ои један од иајодличних лекара, да је он једаи врло човечаи лекар, који свагда и у свакој нрнлици спротнњи нде у номоћ н бесилатио је лечн. 1о су сво јпм говором потврдпли п г. Косга Динић а н г. Кирковнћ и ми треба овом ирнлнком да чаграднмо ревиосну службу његову, да му уважимо, те годиие као што смо уважилн н другнма. Живан Живановић — 1'оснодо, ја благодарнм г. известноцу што је овако лено оцевво његове радве године службе, а у всти мах имам да нснравим оио, што је казазао, као да ои ивје хтео да одмах ступи у иаше подаиство, док, иије вндео да је све у мнру н реду. Ја ћу овом ирилнком да наиоменем да сам на молбу самог г. Сенкнјевнћа ире 3 годние ншао лично у миннстарство и молио да шго ире буде наш