Народна скупштина

СТРАНА 1308

Решено: Одбору за предаог о реквизнцији (чл. 9 3. пословника). Мелентије Биорац из Теочина у окр. рудничком, моли да му се исплате два иола, које му је држаиа узела 1876. год. Решено: Одбору за предлоге посланичке о реквизпцији. Филип Петровић, из Врање, моли за исплату реквизиције. Решено : Одбору за предлог посланички о реквизицији. Сава Лекнћ из Шљиповпце, у срезу златиборском окр. ужичког моли за исплату реквизиције. Решено: Одбору за преалог посланика о реквизицији. Павле Јешић, трговац из Ножеге, моли за исплату реквизициоие приананице. Решено : Одбору за предлог о реквизицији (члан 9 3. пословиика). Све су ове молбе упућене одбору за реквизиције. М. Лешјанин — Ја не разумем шта ово значи: упућује се одбору за реквизиције. Ја мислим да то треба да се сврши у одбору и да одбор изнесе своје мишљење у Скупштини, па после Скупштина да решава. Председник — Одбор са молбе и жалбе има сваку молбу да упути одбору, ако се та молба односи на какав предмет за који постоји одбор, па пошто одбор за предлог о исплати реквизиције постоји, то је одбор за молбе и жалбе правилно урадио што је ове молбе упутио овоме одбору и тај одбор има да донесе своје мишљење о томе, а Скупштина нема о томе сада ништа да решака. Извеотилац чита: Марија Петровићка ие Иожаревца, моли да јој се државна помоћ повећа. Решено : Молитељка има сад државну помоћ, а пошто одбор налази да нема разлога да се ова иовишује, то предлаже: да се преко ове молбе пређе на дневни ред. Председник — Усваја ли Сскупшхина мишљење одборско ? (Усваја). Известилац чита: Савка Ђорђа Угодића, удова, из Пожаровца, моли за државну помоћ. Решено : Пошто молитељка има пензију према закону, то је одбор мњења , да се преко ове молбе пређе на дневни ред. Председник — Усваја ли Скупштина. одборско мишљење? (Усваја). Известилап чита: (Овде има и одвојено мишљење Војина Ћирковића да $е молба уважи). Др. Јанко Сенкијевић лекар из Пирота, моли да му се године привремене службе уваже као сталне. Решено : Да се преко ове молбе пређе на дневни ред — јер одбор сматра рад министра народне привреде као правилан. Војин Ћирковић — Ја бих молио Скупштину да известилац прочита ову молбу Д-ра Јанка Сенкијевића. Председник — Иззолте чути садржину ове молбе. Известилац чита: Народној Окупштини У прошлој 188 3. години, молио сам Народну Скупштину: Да ми с б године 1876, 1877 и 1 878 проведене нривремено у ратној служби уваже као стално; па је на 2 5-том састанку с !*упштинском, од 6. Новембра 1889. донесен закључак: да се моја молба уиути одбору за молбе и жалбе. Одбор није донео никакав закључак нити је моја молба дошла на решење пред Скупштину, те се понова н учтиво обраћам Скупштини, да се моја молба пронађе и да се по њој донесе решење. 16. Новембра 1890. у Пироту. народној скупштини покоран Др Сенкијавић окр, лекар.

Народној Скунштини Ја сам 3. Јуна ове године 1889, као што сведочи под •/. снедочанство, посто прирођени сажитељ српски. Из приложеног под '||. решења господина министра унутрашњих дела, види се да од 10. Јануара 18 79. године, од чести у општинској, а од чести у државној служби па све до данас служим. Из уверења под - ||ј. и •////. види се да сам 2. године за време првог и другог рата служио у српско војно-санитетској служби, као привремени лекар. Па пошто сам постао поданик српске државе, то понизно молпм Народну Скупштину, да ми изволи уважити те две у рату привремено проведене године, у сталне године службе. 3. Новембра 1891. г. у Пироту. понизни Др. Сенкијевић окр. лекар. Војин Ћирковић — Из саме садржиие ове молбе види се да Др, Јаико Сеикијсвић тражи да му се уважи две год. коитрактуалне службе, које је ировео за време ирвог и другог српско-турског рата. Одбор за молбе и жалбе већивом гласова одбно је ову молбу, али ја иознавајући га као врло ваљана п вредиа лекара, који је учинио велике услуге нама за време рата, одвојио сам мишљење по овој молби п тражпм да му се ове године уваже,тим ире кад је јуче Скуп.тнна решила по молбп Др. Мике Марковића, који је тражио да му се уваже неке годпие службе за време првог и другог српско-турс.ког рата. И овај је случај исти као п јучерањи и с тога вас молим да се и овоме човеку признају у годцне службе п ове две године, које је провео као контрактуалии лекар Тражнм 10 послаппка да ме иотпомогиу. (Иотпомажу га). Живан Живановић — Господо, Др. Јанко Сенкијевић ио народности је Рус нравославие вере, који је дошао у време првога рата са Турцима као свршени штудент бечкога унпверзитета и он је у оба наша рата са Турцима, учествовао као ратни лекар и учииио је велике услуге српскпм војиицима. Сем тога, ои је као иравославни Рус остао код нас, и од како је у служби он је једнако у Ппроту, а то је време од 12 годииа. То је једини чиновник, којн никако није иремештан из Ипрота, и тај човек не тражи да се иреместн у какву другу варош, где би могао бпље да жирп , као што су то радиЛи остали чиновници. Ја њега врло добро познајем, а и но томе што н остала г.г. посланнцн о њему са хвалом говоре мсжете бнти уверенн да је то честит човек и ваљан лекар, то се надам да ће Народна Скупштииа усвојитн одвојено мишљење г. Војииа Ћирковића и овоме човеку, који нам је за време рата миого помогао и који се овде остао да послужи нашем народу и којн је Рус иравославне вере, уважи ове године службе које он тражн. У исто време треба пмати на уму да је овај човек дошао оида, кад је Србија била у најтежим приликама и био од велике користп. Ја бпх дакле, бпо )а то да се усвојп одвојеио мишљења г. Војииа Ђирковића. Коста Динић — Иозаавајући Др-а Сенкијевића као врло ваљана и савесна лекара, као човека к>ји је заиста у гешким ирпликама нашим иоказао велике услуге, а таквих је лекара врло мало било, ја држим да ћемо учинити велику иеправду, ако му не уважимо ове две године службе, које он |ражи. Ои је српски гр.ађанин н ировео је две год. у рату што значн у миру четири годиие. као што се то свима официрпма рачуна. Ми ћемо дакле велику неправду учинити овоме човеку, ако усвојимо мишљење одборске већнне, и ја молим п иреклињем Скуиштину да не учннп ту неправду, јер онај, који зна Др-а Сенкнјевића, ои заиста неће то дозволити. Ја дакле, молнм да и ову молбу усвојимо, као што смо и у другнм сличннм нриливума радпли. Он није сграиац, иего је Рус иравославне вере и наш грађанин, и ми не греба н не можемо друкчије учипити, него да његову молбу уважнмо. С тога молим Скунштнну да усвојн одвојено мпшљење г. Војина 'Кирковића,