Народна скупштина

СТРАНА 1320

НАРОДНА СКУИШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

рпјс у Руспји Еиглеској и Немачкој, тај ће иаћн иајбољс историје иаписаие још за времена насљедипка владаоца о коме се ннше. Дакле, не стојн то, да код нас нико ие бн смео да нпшс нсторпју, а друга је ствар иисати савремену историју. Ми смо се ноделнли иа разие нартије н убеђеиИ и о сувременом раду мн не можемо писати онако нсто, како ће пнсатн о нама, кад нас не буде ва овом свету. Ове наше данашн.е речн и овај члан којега претресамо, о њнма ће битн пнсано н ја сам уверен, да ће н моје мишљење да се саслушп н ја сам убеђен да ће то бнтн правн пут. Сад ћу да иређем иа сам члаи, а ире тога имам да учнпнм ову нримедбу : Ми смо око овога члана водили вглнку борбу, дц нзузмемо владаоца, да је он неодговоран, непрнкссновен, н ја држнл, да је го главни циљ данашњег устава да владаоци остају, а мнннстри да надају. Ако би се улело онако тумачење, као нпо је г. предговорннк рекао, ја вас онда молнм, да мн протумачите члан 41 Устава. Ако узметс оно што предлажу г, Ћирнћ и г. Гарашании, оида сви осталп сем владаоца, могу бнтн турске вере нли католнцн нли мј које друге вере. Дакле, внди се, да се под именом влада лачког дома, не разуме нпкако оно што је рекао г. Гарашаинн, Друго : насљедник нрестола и остали члановн краљев ског дома, не могу ступнти у брак без допушгења краљевог, то значн : да његова браћа сестре, стрпчеви, не могу стуиитн у брак, док им он не одобри. И кад они немају своје воље, онда каква је то намет, каква је то мудрост, одвајати нз тс нородпце 1а лнЦа, кија се не смеју оженнти кад хоће и скнм хоће, а изложитн пх наиадању и исмевању. Ја мнслим да сс и овај члан 17 унесен са највећом обазривошћу и са најве ћом мудрошћу п ја могу овде само да кажем : хвала госиодч мннпстрима, којн су ово унели, да једпом ми у нашој земљи дођемо до ред<%) мира и сиокојства. Ја сам мало час нредложио да се не сме днратн нн у нрнватну нороднцу, већ сс у штампи могу претресати само званнчна лица и њпхови послови и ја се надам да ће Скупштпна то усвојити, Мн овдс хоћемо да пздвојнмо, Краља, Краљицу н насљедннке а са осталим члановима његовог дома, да се свет титра како хоће, а на тај начин, вн г. мпнистре нородицу уништавате крвиу везу. унпштавате оно што закони нашн бране оно што прнрода чува, па најзад, уинштавате н династију, Устав каже, да јс краљ неодговораи. Ја се држим нотпуице овога и ако чега год има што је било за нрошле владавине одговорног, то су били одговорпп г. минпстри, а није био одговораи онај који је бно владачац, као н данас игго су од:оворна ова г. г. мннистри и ннко другн. За све ногрешке пређашњега краља одговорнн су њсговн мпнис1рн п у том броју и Гарашцпнн. Такву одговориост признају велпкн државнпци и велнки народи, јер знају практнчку вредносг оваког закона и они немају онако објашнење Устава, како је наш Зубан "бјаснио 1833 год. који велп, да другп снн владаоца не наслеђује иресто по смрти нрвога. Због тога што смо мн нмали овакс мрачњаке и туђе агенте, ми ннчега до^рог у земљн ннсмо ии имали. Ја дакле сматрам овај члан као једно ограпнчење, као једиу ограду нас самнх, наше државе н наших асиирацнја, н по томе, ово је изузетан случај, где краљ пма оца, пло пре није било, Ми у раннјем добу нисмо ни зналн те ствари многн су владаоца сматралн као кмета, на кад им прсне ћеф мењали их. То тако не иде. Усвојити ово што говорп г. 1арашанпи значи, бацити ватру у овај свет ; зиачи, сваки дан чнтати у новннама грдњс и клевете од чога треба да се шгедимо. Ако вн одклоните ово н усвојите као што је Усгав разумео неодговорност к|>аљевског дома и но увлачпте у дискуснју н.их, онда вам оии не могу сметатп, а ако нх уведоIе у тај вртлог, да они могу да буду што н мн : мпннспри н скупштинари н т. д. онда сте свршили са Орбнјом. Ја 10 нс могу да н|/импм на своју душу и молим Скунштпну у нмс блага ове земљс да н вн не прнмпте. Љуба Јоксимовић — Ја нисам мнслио о ивој стварн да говорим, алп рсћи I.у нсколико речи одиостио онога ш>о

г. Панта рече о писању исгорнје и он вели, да они који хоће да ушчпте династнју п Србију противни су овоме члану како је на првом члану усвојеи. Он говорн о неком цару Александру руском, а мени је жао што он није иоменуо велнког цара Александра македонског, који је био одвојеи од оца н мајке, за то што је на двору владао раздор. Ми впдимо, да и на нашем двору влада раздор, између Мнлана н Наталије а он иде на штету њнховог сина, па би и ту требало њих издвојитн од Краља владаоца, као што је био случај са Александром велнкнм, који је тек онда ностао велики, кад су га намегни људн нздвојили из тога раздора. Ако би усвојилн овај члан 17 овакав, онда бн оставнлп једну нразнину, јер се овде не каже њцхови претци и не би сачувати онога кога хоћете овпм да сачувате, а осим тога ономе, који би писао што иротнв каквнх мргвпх нредака, моглп бн створитн кривнцу. Дакле, онн који хоће да усвоје овај члан 17 треба да мету живи нретци. А ја сам за то да се нз овога члаан избрпшу и Милан и Наталија, а не да нза њинпх леђа неки пнтригпрају; јер ако се оставн тако, да се онн заклоне, а другн стану пречишћавати рачуне њнхове те да се уводе једној или другој страни онда ће то бпти на штету трећега, на штету престола, а то мислнм да не бн требало да жели нн један Срб1.н. И ја ћу гласаги за оно, како је одборска већина на првом читању предложила. Милутин Гарашанин — Менн се чинн да сам се довољно трудно да у моме говору будем јасан, а трудпо сам се и за то, да Скупштнни не унесем у дискусију ни мало каквих личних иобуда. Г. Панта Срећковић чим је после мене устао да говорп, он је замерпо што сам у опште н говорио. Мени се чинн да до сад нисам много Скупштини досадно са мојим говором. Ја сам г. Панту врло пажљиво слушао дуго времена, и чини ми се да нисам ни његово стрпљење злоупотребпо кад сам ово једанпут говоршк Али г. Панта крнво је разумео мој говор н мпсли да ја излазим као парнична страна у овом питању. Воже сачувај ! Нити сам мене унео у тај спор, ннти кога другог. Ја говорим о иредлогу оваквом какав је учињен и налазнм да можо бити од њега штетинх последица за земљу. Што се тиче мене, нека зна г. Панта, кад год је нитање моје части. ја ћу је браииги, на нека буду чакони каквп му драго. Министар унутрашњих дела Господо, лако је опазити да се при дебатовању о овом члаиу отишло у страну и да су се многи говорннци удалили од самог овог члана, од онога што он треба да значи, па су пренели своје разлоге на садашност , на поједипе прилике, на своју осетљивост, на добијене увреде, и тиме би неки хтели, да српску Скупштпну понизе до те улоге, да сад удешаза законе према нарочитој прилици и да ааштити појединца, који се нашао увређен и који би хтео да злоупотреби Скупштину, да љегов рачун врши. Пре свега, господо, у Еиропи има много монархија, и нигде никоме није на памет пало да оваква ограничења унесе у појам о владалачком дому као што неки овде траже. Нигде тога нема ниги је кад било. Ето узмите н. пр. Германију, где има много старих династија и монархија и тамо нема спора о томе да су сви протци и погомци династије чланови владалачког дома и њихови су односи рогулисани свуда било такозваним домаћим правнлима, која нздаје владајући члан дпнастнјо, било нарочитим ваконима, које редовним начином издају законодавни чиниоци. Сад кад видимо да се тако ради свуда у целом свету, но можомо роћи, да је у томо цео свет луд, а ми хоћемо да будемо памотнији од целога света. То јо Један крив појам, који хоћо да со подмоте, кад ое каже да је чланотво краљевскога дома само нека привелегија. То нијо никаква привелегија. Огласити родител.е владајућог краља, да нису грађани, него да су члпмони нладалачког дома, значи днћн их на пристојну виоицу, ' на којоЈ су су у свому ограничени. Само со тако можо свако ј п.ихоио креташо снодити у одро1>они круг, може им се моого живлења одродитн, можо оо воднти коитрола над н.иховом женидбом, над њиховим понашањом, трошоњом, ноаама н т. д. (наставићк се)

О/уопорпи угкдник Ганко Истронић

Ш ТУМПА 1СГАЛ.. ОГПОКК ДГЖАННК ШТАМНАГПЈК