Народна скупштина

СТРАНА 1319

једна целина врло ведика, врло просграна, врло важна. А.ш једна породица састоји се врло често из миого домопа и није редак случај, да 4 рођена брата нмају четири засебна дома међу собом пеома разлнчни и по важности, и по богаству и по односима према законима земаљеким. Народ, дакле, не брка та два појма. И, кад у народу постоје та два појма о дому и породици , онда какиог разлога имамо ми, да речи дом дајемо други значај. И кад то тако стоји у иароду с тим значењем дома и породице, онда питам иас, с какпим правом можемо помислити, да је уставотворац хтео, да други аначај тој речи која У народу живи и која у народу нема два аначаја, него само један? Како можемо претпос.тавиги, да је уставотворац хтео да речи дом да неки други значај, п да под домом разуме иородицу. Ја, господо, држим, да је и уставогворвц под речи дом разумео оно, пјто је и цео нарол разумео н да је уставотворац морао прапити разлику између дома и породице. Кад стоји тако, .госнодо, онда мислнм, да је наш законодавац хтео да узме у заштиту, хтео је да учини неприкосновеним са свим нешто друго, него што се у овоме члану исказује, хтео је да узме у заштиту владалачки дом , а не владалачку породицу. А шха је хтео да разуме под владалачким домом ? — 11о моме схватању, а то је држим једино и рационално схватање усгавотворац равумео је и хтео је да узме у заштиту орај дом из владалачке породице, који се идептнфнковао са државом, који је ушао у састав њен, онај дом иЗ владалачне нородице, који је чувпр престола српског, — онај, у коме лежи живо, видљнво обележје државног суверенстпа српског, а то је династија. Династију као копкретну чишеницу хтео је да заштити, јер кад то не би хтео. значило бп, да би иреми нашем Уставу било дозвољено да се пише о динасгијн како ко хоће; значило би да бп било дозвољено узимати је у претрес, кудити је и вређати; значило би, да би било дозвољено хвалиги некакву другу или измишљати и препоручивати неку трећу, а то би било апсурд. Ако би ви схватнли да у нашем Уставу реч дом има значење породице а не дннастнје, то би значило, да је устаротворцу мпого више било стало да заштитп рођаке, него оне шго саставља суштину уставне насљедне монархије срнске И сад да се запитамо, шта је то династија српска? Ја вам нећу развијати велике теорије; ја вам не могу ништа убедљивије о тој стварн рећи, до оно што је сам творац д^нашње динаетије казао. Вама ће бити, господо, познато, да јс под владом покојног Кнеза Милоша изишао кривичнн закон н да се у томе закону — не сећам се баш члана, да ли ће битн 91—92, али главно је да се у једном члану тога кривичног аакона о увредама путем штампе учињеним, и то баш о оним које се п* тем штампе нанесу владаоцу и његовом дому, и ту се спомиње: само владалац, владарка и наследник престола. Сам дакле творац данашње династије обележио је шта је го дом и шта трвба зашгити. И господо, кад је он то тако учинио, онда не изгледа ли несмишљено, не изгледа ли чудновато да мн са свим пронзвољно тумачимо на други начнн оно, што је сам творац данашње династије утврдио, да ми сами произвољно из врћемо његово разумевање, шта је владалички дом и да то обрћемо у владалачку породицу ? Треба приметити још и то, да у том истом кривичном закону, нема ни спомена о браћи краљевој, сестрама његовим, ни осталим рођацима. Нрема томе, дакле, кад је творац данашње династије тако разумео ствар, мени се чини, да би се ми градили већи католици од папе, кад би друкчије ствар схватили. У осталом, ево куда овак>а бесмислица води| — У уставној мокархији неодговоран је владалац и његов дом, дакле владарка и наследник. Али и ту може се рећи, апсолутне неодговорности нема, јер поред владаоца стоји влада, која одговара народу, одговара Народном Нредставништву , за сва дела , за сваки акт владаочев. И сад, господо , кад би ово тумачење узели па проширили ту неодговорност на владалачки дом, разумевајући под владалачким домом, владалачку породицу, онда би испала чудновата бесмислица, да би чланови те владалачкс породице били неприкосновенији и неодговорпији и од самога

владаоца, јер за &ладаоца има неко да одговара, а за ове нема нико. (Чује се: тако је). Господо, ако се Један члан владалачког дома уздржава од мешавине у јавне послове ; ако сс уздржава од сваког напада ИЈИ зачевица личних — јавно, ја палазим, да ће он тим самнм већ бити довољно заштпћсн, да ћо бити ненрикосиовен. Нико неће имати новода, да га напада. —, Али н за тај случај, и кад би се ко избезумно, да му јавним путем напссе увреду, за њега стоји снажна зашшта земал.скпх судова и закона наших, као и за остале грађане у Србији. Али, господо, да ли ви мислите, да ту неодговорност, ту неприкосновеност, треба проширити дотле, да на прилику, један члан вллдалачкс породице, у забораву на све дужности, на сва правнпа уљудности, на поштење, обраа, изиђе у штампу, да њу направи покорним оруђем, па онда да клевета н вређа људе, да С1вара вашар, да потреса земљу, и поред свега тога, да јавна реч пема ништа против тога да каже? Хоћете ли, госполо, пристати на то, да неко може у заносу мржње, кивности, пакосги путем јавностн срамотити људе и срамотећн њих да срамоти штампу, срамотећи њу, да срамоти законе и установе зсмље, а кроз њих и земл.у и народ? Хоћете ли, госиодо, питам вас, и смете ли дозво.шти, да неко иза бусије неприкосновсности, које нема у Уставу, а која се ево сад предлаже овим члапом, да је дате, да један члан Краљевске иородице може да пзлије жучност па поједипе људе, да их може вређати у поносу њиховом, да се може титрати са њпхопом чашћу, да може погазити спе оно, за чим људи од части маре, па да у овој земљи нема ни лека, ии помоћи , нн суда, ни пута, ни осуде, па чак ни јапног протеста? Мнслите ли ви. да на такав начин укорените здраву устапност у овој земљи; мислите ли ви, да гим путем изједначите Србију п народ српски са осталим образоваппм земљама п пародима европскпм; да лн на тај начин мпслите , да ће те укрепити љубав и поверење , то тако нужно ностоље, које треба да стоји испод сваког престола, ту тако скупоцепу спону, која треба трајно да везује вмадаоца и народ? Ако мислите да је тако , онда гласајте за редакцпју овога члана. А ји , господо, ако вам је ста .10 до тога , да одговорнте вашем достојанству и као посламици и као Срби и као људи; ако вам је стало до тога, да очувате част држављана српских, те да их не излажете ћудљивим наступима нојединих лица, опда ћете гласатн против ове редакције чл. 47. Ону редакцију, коју је већина одбора, на првом читању изнела, ја узимам као своју н предлажем је Народној Скупштини, да је и она усвоји. То сам имао да кажем. Ја молнм десет посланика да ме у овоме предлогу потпомогну. (Помажу га). Панта Срећковић — Ја сматрам за своју дужност да говорим о оном шго је мој цредговорник говорпо. Ои је отвореио казао шта је мислно, а мени се чини да овоме нма иеста оној латннсиој изреци : „АисИаШг е1 аИега рагз", јер — не треба оамо сасдушаги гос. иредговорннка, јер је он у парници са извесним лицем, на с тога овако и говори. Госиод иредговорник је у нарници мо.кда иравичан алн ми треба да саслушамо и другу страну ; на то, ја мислим, и не могу да нојмнм и да окарактерншем зашго је г. Гарашании у овом случају и узимао реч н ја бих волео, да ои то није нн учинно. Но, кад је већ то учннно онда се и мн иорамо дотаћи те сгварн, и морамо му одговориги. Као год шго ми се чннн, да г. Гарашании ннје требао нн да гов >ри, тако нето нојмови о нисању нсторије ннсу му пи мало иравнлии. Госиодин рачуна д * је у иас једна динасгија Немањићска до даиатњег дана, ма неби нмали, тако рећи иоштене нсторије. Ја ћу да вам иаведем два нрнмера ; у силиој царевинн руској ностоји овакав закон. Нредак садашњег цара Алексаидра, кад је умро, његоку су каицеларију заиечатнлн н она се за време владе Алексаидра III. не сме отворнтн, а кад дође иасљедиик даиашњег цара руског, оида се овог цара каице 1арија заиечаћава, а отвара другог, и тада тек слободно иисање историје о Александру II. н његовом времену. Ко нозиаје нисање нсто-