Народна скупштина

СТРАНА 1318 НАРОДНА СКУПШТИНА

Алекеа Ратарац — Господо, овде је реч о претцима II ја сматрам да је предак владају!.ег дома бив. Краљ Милан н ја устајем иротнву овога члана, да су и остали члановн владајућет дома сем Краља, Краљпце и Ирестолоиаследиииа, неирикосиовенн, а то из ових разлога. Ако овај члаи остане овакав какав је, онда се не може да критикује рад једиог владаоца, који је управљао земљом и не сме да се оценн његов рад онако како треба да се оцени, те, да се оценн владавнна једнога владаоца онаво каква је у нстннн бпла. Па чак не може ин за исторпј; да буде тај рад, чист н онакав, како би требала нсторнја да га оцени. Тгко је псто било и за време владавине бив. Краља Мплава и сад не бп нико емео да критикује тај његов рад, који је бпо штетан за целу земљу, н то после, иошто је сншао са нрестола драговољне нлп можда силом околностн,. .. Председник — Молим вас г. Алекса имајте иа уму пословиик скунишшски па говорпте о чл. 17 а ие о Краљу Мнлаиу. Алекса Ратарац — (продужава). Ја ћу о томе да говорим и хоћу разлоге за то да изнесем, те с тога вас молнм да ие не спречавате у говору. Као што рекох, Краљ Милан је сишао с престола драговољио нли можда силом прилнка, н сад кад ои ипје више владалац, да нико не сме нзрећн свој суд о његсвој владавинп, што би било врло иужио за оцеиу његове владавпне у исторнјп, како би могли иотомству да покажемо какав је бпо тај Краљ Милан у истиии, Председник — Ја вас молпм да говорите о чл. 17. а ве да изнесите своје мншљење о Краљу Милану, јер иначе ћу вам закратнтн реч. Алекса Ратарац (продужава). Молнм вас ја хоћу да говорим, а вп ми можеге одузетн реч, — а вас је впше можете ме и напоље истерати. Дакле, шгампа и јавно мвење треба ираведно и ненрпстрасно да оцењују свачији рад и ко хоћо токе да стаје на пут т. ј. да се права нстина изиосн, тај врши једаи злочни иа закон о штампи. Госиодо, ио закону кривнчном а нарочнто у ономс члаиу којн је ирочитао г. известилац, чисто и јасио стоји шта се разуме под краљевским домом. Разуме се дакле: владајућн Краљ, Краљнца н ирестолонаследник н ништа више а други члаиови иородице подлеже осталим нашим грађ. законима. У чл. 41 Устава стоји, ко је неирпкосновен а чл. 17 закона о штамин хоће да заштити неирикосновеношћу не само Краља, К]1аљицу и ирестолонаследннка него и њпхове предке, који су владали као п остале члаиове његовог дома и тако да јавио миење не може изрећи свој суд о каквом иредку који је вла дао. Ја мнслим, да за то нема разлога и ми се ие можемо онравдати нред исторнјом ако бн усгвојили овакву редакцпју овога чл. 17 и с тога сам Јстао нрогнву њсга, и ако се овај члаи усвоји онда ћу гласатн и нротиву целог овог закоиа с штампи. (ЈКагор). Милутин Гарашанин — Господо, при ирном читању овог законског прелЈога, ја иисам био узео реч па нисам мис .1ио, да то чиним ни при другом читању. Ади у овој нашиј уомл.и брао се жини, брзо се сазрена а још брже ирежинљујо и сваки дан који оспано, доноси нам по ноко поио искустно. И у о,:оме краткомс времеиу, којо је протекио изме1)у пј >вога читања пројекта закона о штамни и овога дапашњсг другог чи1ања, ја, који без даскања, без самохнадисан.а, смем да кажем, да прилично добро познајем и људо и и|)идике у којима се крећем стекао сам једно ново искуство, искуство, коЈо Јо такве нриродо, да мо покроће, да устанем и да узмем роч при другом претресу оиог законског иродлога, а прогиино мојој иамери, коју сам праобитио имао и противно мом дојакошњсм обичају. 1 осподо, од кад имам част, да сам иа заЈодничкомо раду с вама. Ја вам нисам мојим говорима досађииао, го сам оа тога сдободан да мисдим, да пам ноће бити тешко, што ћу за јодан треиутак морити вашо стрпљење, а у напред иам обећавам, да га неКу дуго заморавати.

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Господо, кад сам већ устао да говорим нека ми буде дозвол.ено, да учиним претходпо једну напомену у томе што ми се чини, да је Скупштина оваквом редакцијом чл. 17. отишла много даље него што Је и сама хтеиа. Мени изгледа да се није помишљало, пиЈе се чист рачуи имао о свнма последицама до којих нас онај члан 17. неминовно одвести може и одвести мора. Ја ћу оставити на страну то, што Је поЈам о увреди врло таман и растегљив, што сваки на свој начин обележава ону међу, која треба да подели оно што је пристојно, од онога што је непристојно и од које међе на даље настаје увреда. За доказ да Је таЈ појам таман, да је неразговетан, ја ћу навести Факт, да су наше власти, наши судови тај појам о увреди кад је говор о владалачком дому превели у другу једну фразу коЈа гласи : „узимање у аретрес, узимање у дискусију владала чког дома*. Та Фраза Је неодређенија од оне прве, али и ако ње нема ни у Уставу ни у закону, она је стекда потпуно право грађанстна у нашем судству, и ја вас молнм да то запамтите као Факт ради онога што ћу даље навести. Ја сам, госиодо, противан оваквој редакцији чл. 17,, ја ћу чак да будсм протнван у опште читавом чл. 17 и казаћу, да би овај закон могао бити савршен и без овога члана, а садржина тога члана могла би да се пренесе у други који закон, где би јој бнло бољег места. Ја сам протнван оваквоме члаиу закоиа о штампи и иа тога разлога, што ми се чини, да он води правце у апсурдум, у бесмислнце. Замнслите, господо, за један тренутак да је овај закон о штамни ступио у живот, замислите. да је неко под вдадом тога закона са оваквом редакциЈом чд. 17. сео у Србији. да пише српску историЈу. Ја вам нећу горорити шта значи то писати исторнЈу — Ја сам учио и читао историју али је пнсао нисам пнкад, — мислим да нећу претерати кад рекнем, да ^ задатку нсторије између осталога стоЈи и то да беспристрасно и истипито процењује извесно доба, доба из прошдости; да истинито и беспристрасно процењуЈе владавине, коЈе су се и кад мењале на управи земље, да истннито и безпристрасно процењује владаоце, коЈи су тој владавинн давали свој импулс, коЈи су им својим делима ударали печат имена свога. Та крптика биће на оваки начин у многим деловима својим нохвадна, алн ће у извесвим деловима иеизбежно битн осуда. И онда, господо, онаЈ човек, који би под владом оваквог закона са оваквнм чл. 17. какав се преддаже, сео у Србији да нише нсториЈу срп. парода, он не би ни цео лист испнсао, морао би бацити перо и напустити рад. Кад би у СрбиЈи траЈада династија од неколико стотина година, као што тога у свету пма, кад би на пресголу српском седели Још и данас Неманићи, исгорик сриски не би смео написати ни о Цару Душану, пи о Стевану , ни о Цару Урошу, ни о Краљу Мнлутину ни Једне прекорне речице,јер су то претцн у правој линији. Господо, сдобода писања у СрбиЈи била би онемогућена зато, што бн се ин са оваквом редакцијом чл. 17. испречилп пспред историЈе, испред науке, испред иотине. У Србији чак ни сдободно читање безпрнстрасне иоторије не би било слободно, јер таква књига историска, ако би била и у туђини написана, по сили овога нстога закоиа бида бн уаапћена и уништена и Србину би остало, да се у туђннн својој ро1)еној нсториЈи учи. II кад је то такна бесмиолица, такав апсурд, онда мислим , да сам довољно докааао, кодико Је из основа погрешан чд. 17. са оваквом редакциЈом, и кодико нма Јаких раздога, да га треба са свим измонити и другнм бољим размишљениЈнм заменити. Није то Једина бесмислица, има их још. Мени со чинн, госиодо, да сва забуна, која нлада у овом пптању и која је нрнликом првог читања оболодањена, проиандази отуда, што је уиесоиа јодиа абрка коЈа јо произашла из једног крнвог гумачења, шта Јо то уираво ндадалачки дом Ч Кад Је, госиодо роч, о вдадалачком дому, онда јо ту само један вначаЈ могућан, а то јо само онај, који у народу жипн н ностоЈи, Гоонодо, у народу нашом зна се, шта јо дом, а шга нороднца; у народу нашим та два појма савршено оо дноје н савршено со рааликуЈу Јодан од другога. Нороднца Је, госиодо,