Народна скупштина

104 САСТАНАК

добријо заит н полицнја поднгие тужбу против оиог листа па кад је сав сиор свршеи, кад је ирошао кроз све судове, иисац оиога чланка бпо је са свим ослобођеи. Миии се чиии, кад изађе таква иресуда, којнм се дотичнп иисац ослобођава од казне, и кад се прпана да нема дела, да оида треба и запт да падне. Међутим случај је бпо иротпван — пнсац је био ослобођеи од казне, казато је да нема дела, нуштен је испод суђења, а запт је нпак остао. Ја мислим да је то неправилио и да је место овде да го овде исправимо. С тога мислим да би било добро да се овде дода ово; ако се на суду докаже, да нема дела нрема члаиу 16 овог закона н уредник или иисац ослободи се од казне, онди тим самим и узапћени прнмерци враћ ју се урединку н расгуран»е је дозвол>ено Ја молим 10 посланика да овај мој нредлог потиомогну. (Погпомажу га). Министар унутрашњих дела — Ово што јв нредложио г. иредговорннк са свим је умесно, јер само онда кад у начелу има крпвице може се то узаитнгн, а кад се иађе да нема кривице онда се не може узаитнти. Дакле ја пристајем да овде уђе и ова одредба, где се изречс да нема дела, да ту пада и запт. Известилац — Ја иримам иредлог г. Гарашаиина и ми ћемо у одбору ово иоиравитп, па ћемо иакиадпо изиетн овај члаи. Прбдседник — Пошто су г. министар унутрашњих дела и известилац примилп предлог г. Гарашаиииа н нзвестнлац тражн да се то упутги у одбор, то се има упутнтн у одбор да се тамо доведе у сагласност са члаиом 16. (Чује се : нека се уиутн у одбор и предлог нсвестпочев). Дакле члан 15 враћа се у одбор да со ио нредлогу г. Гарашаннна н известпоца г. Ћпрмћа поиравн. Известилад Љ. П. Ђирић ирочита 12. Као што вам је из првог читања овог пројета иозиато, госиодо, одбор којн је ироучавао предлог закона о штамин, издвојно се код овога члана од иредлога г. министра уиутр. дела и нашао је да се нод краљевскнм домом греба да разуме само Краљ, Краљица и Ирестолоиаследннк. Пре свега одбор је мислио да овоме члану у онште н нема места у закону о штамии. Њему је место у нрнвичном закоиу, ио чијим су одредбама и до сада таква иитања решаваиа. Алн, ваљда, усљед тога, што су наши судовн ночели разно да тумаче шта се нод краљев. домом разуме п дошла јс ова одредба члана 17 у закону о штамнн. Ра.илазећн се од гледшита г. мннистра унутар. нослова н доиосећи оиако своје мишљење , доносећи онако своје мишљење, одбор то није учпнно иа сумица, но је озбиљио ироценно н околности у којима се ми налазимо и носле таквог студнрчња и нашао је да би за нагие прилике било ио најбоље да се иод краљев. домом разуме Краљ, Краљица 11рестоиасљедник тим нре шго се и у иашсм кривичном закону , по коме су до сад све те стварн суђење, разумеју нод краљевскнм нли владалачкнм домом , Краљ, Краљпца н Престолонаслрдник , Тако у §. 916 одређује се казна само за Краља, Краљицу супругу н Престолонаследника. За друге чланове краљевског дома иаш кривични закои ие зна. Међутим госиодо ирелиставајући шта се код другог света у другнм земљама разуме нод краљевскнм домом мн смо нашлида се не разумеју само Краљ . Краљпца и ирестолонаследник него ту долази овака одредба какву је министар иредложио н Скуиштина на нрвом чптању усвојила При свем том ми смо нашлн да бн ирсма нашпм ирнлнкама иеиравнлио н незгодно постуинлн ако би усвојили оно , што је у другом свету усвојено за чланове Краљ. дома. И ако је ово иитање госнодо деликатно то се њему не може да говорн доста оиширно ииак ја ћу да кажем шта је и мене и осгале чланове одбора то руководило да овако учинимо. Као шго вам је иознаго госнодо , у целом образованом свету чланови краљ. дома не смеју да се мешају у државие иослове нли као шго ми обичиим језиком кажемо не смеју да се баве политиком. Њима Ј9 све једно , или ако нм није свеједно онн недозвољавају да њпхово мнење на јавцост нзађе, како 1>е која иартија иа избору нроћи, како ће се једно нитање у земљн решити, да

— 23 МАРТА СТРАНА 1317

лн ће га ова нлп она страика иотиомоћн и т. д. Напротнв код нас госиодо, друкчије стојн. Ми смо впделн ди се један од чланона нашег краљевског дома који је иенрикосновена лпчносг, којн је бпо на врхунцу државе и комс сви члјиови нојединих нартија треба да буду нодједпаки мнли н драги иије стајао па оиој висиии па којој треба да сгоји као што је то у другом свету. Сетимо сс даље само оног његоиог иутовања но Србнји, којом је прилнкои као влајућп Краљ, јавно н отворено агптовао у корнст једио странке. (Чује се п корнст чије?) Наиредие. Кад је иемогући да издржн вишо борбу с народом с престола одсгупно он је том нрилнкомдао свечаиу реч да со у иолитпку иеће мсшати а »ш смо међутим вндоли да је и носле абднкацнје не само кад му се дала нрилнка већ је чесго н сам стварао ге нрилпке , само да би могао нсказатн свју љ бав плп мрзосг прсма ноједпицима уилетао се у државне нослове. Сетнте се његовог ручка у Шапцу прилико ирославе стогодишњице г. Јеврема, сетите се баикета у ЦншЈ, сегнте иутовања иа Суву Плаиииу иа ће те се уверигн да је однста врло иезгодио кад се један члан владалачког дома нусти у агитацију и кад он јавно нсказује плп мрзост нли љубав не само према ноједпннм лпчностнма нсго чак н према радњама појединих иартија. Кад смо узели на ум оваву радњу једиог члаиа краљ. дома, кад смо се увернли да н носле свечаио задате реч ирсд најодабрапнјнм чнновиицима, грађаинма и неликодостојннцима срнским он пе можс а да се не меша у државне нослове, опда ја мислнм да је гледпште одборово бнло нравилније ио иредложепе редакцнје од стране г. мнпнстра. Као иајновијн разлог нротиву оваког мог мишљења 113И0СИ се ако бн чланове влад. дома огласилп за нроае грађаие, да бн неко од њих могао битн миннстар, иослаинк и т. д. Но меии се чиии да се то само хоће да каже. али да ие би могло бити да ће члан краљ. дома бнти иослаинк мшшстар а наиослетку ако се сгање у земљп дотле доведе да иарод хоће једног члана влад. дома да узме за свога иосланика или да га хоће иоставити за кмега једие вароши рецимо Београда, ја вас господо, иптам ко му онда може то да забранп, ко му може на нут да стане. Тада чнин мн се не бн било ипкаквс најде ип од овога става о коме се дебатује. Према свему овомс ја мнслим да ће Народна Скуишгниа најбоље урадити ако нрнми оиако редакцнју како смо је мн иредложилн — на ирвом чнтању т. ј. да се иод краљ. домом разумеју Краљ Краљнш сунруга н Престолонаслсдннк, онако нсто дакче, као што је го у нашем садашњем крнв. законнку. Ранко Петровић — Ја усгајсм, госиодо, нротпв оваквог начпиа вршења известилачко дужиости као игго ју је иочео сада да вршн г. Ћирић. Код иасјебила до сад гаква ирактика да кад се јодаи закон на нрвом чигању усвојн, онда се о њему више ие износн одборско мишљење, него само оно што је Скупштииа на ирвом читању иримила и одобрила. Док г. Ћирић својим објашњењем чл. 17 овако каио је Скуишгпиа ирнмила, иеволико иута иомиње <,Ми у одбору мн у одбору.* Још је мало остало па да иам изнесе већниу и мањииу одборску. Ја мнслим да је то неиравилно. Г. 'Кирић можс као иосланик. тражиги да га у оиоме шго би желио да нзмени иотиомаже довољаи број иосланика алн никаквог одбора Скунштниа сада нема иред собом у овој ствари Ја сам противаи овоме шго је г. 'Кирић ночео да злоупогребљава своју известплачку дужност и да квари иашу досадашњу нрактпку коју смо ималп п коју сада имамо. Да се не бн то ни другнм местима дешавало ја ево прогнв гога устајем. Алекса Ратарад — Ја устајем да ироговорим иеколнко речн о овоме чл. 17. Неђу нћн иа оио гледпште, као што је Раико Петровић учннио , да се евраћам на оно шго иије учнњено, него баш оћу да говорпм о ономе што је сад ирочитаио и на ирвом чптању усвојеио. Овди је реч о прегцима владајућег Краља. Ви анаге да је код иас иредак владајућег Краља, којп нема више нн једног предказ бив. краљ Милаи. .... Председник — Молим вас, закон се доноса за будућност а никако за личност.