Народна скупштина

105 САСТАНАК

надлешгву. Зар то не би била увреда, кад би неко казао да нека банка краде, а један такав глас иоже уироиаститн нного људн. Илп, ако се каже тај и тај је суд иодмитљнв н ненраведан. Зар то да се не казнн ? Овде се једино може да замерн, што јс казна блага н мала, а не што је ова кривпда ушла овде. Панта Срећковић - Госнодо, ја обраћам иажњу у о»штем ннтересу, јер ја знам, да то ннкад нико неће рећн. Али ако се некакав лудак нађе те овако што каже, онда зар за то да га казннте. Председник — Претрес је свршен. Стављам на гла сање.ј Ко је за то да се прнмн чл. 37 нека седи, ко је протнв нек устане ? (Свн седе). — Објављујем да је нрнмљеп члан 34. Известидац нрочита чл. 35. Војин Ђирковић — Пошто овај члан нма везе са чл. 32 који је враћен у одбор то н овај члан треба да се врати у одбор. Сима Костић — Не стоји то, да се овај члан мора враћатн одбору, јер он говорн о увредп, која се наноси лиднма у њнховом службеном раду. Председник — Стављам на гласање, ко је за то, да се нрими члал 35 нека седи, ко Је иротив, нека устане ? (Већина седи). — Објављујем да је Скупштнна усвојила чл. 35. Известилац прочита чл. 36. Председник — Одобрава лн Скуиштина члан 37 ? ^Одобрава). Известидац нрочнта чл. 37. Панта Срећковић — Ја бнх хтео да знам како бн се ово тумачнло. У једиом послансгву њнховом има некакив инјан нандур, п он ме нриликом мога доласка тамо увредн а ја га онда опишем у новинама, да лн би се то рачунало под овај члан. Известидац — Овде се каже: странн носланици, пуномоћнн миннстри и дипломисани агентн, којн су акреднтованп код двора Сриског краља. Ја знам, да до еад нандури п служитељн, тпх иосланства никад нису били акредитоваин код нашег двора, иа с тога се овај члан не може на њих ОДНОСИТИ. Председник — Стављам на гласање, ко је за то, да се чл. 37 прнми, нека седи. ко је нротнв нека устане? (Свн седе). Објављујем, да је Скуиштнна иримила чл. 37. Иавестилац ирочига чл. 38. Радисав Митровић — Ја сам код овога члана устао да говорим о овој трећој тачди, јер мп је занста нејасно н чудно зашто је одбор оставно ову тачку, која каже, да се не смоју штамнати акта грађанских нарннда, без нарочитог доиуштења суда. То значн и иошто је нарнида свршсна да оиет ннко не сме без допуштења суда пресуду да одштамиа. Узмимо случај да судови учнне нзвесном лиду неку неиравду и тај човек но томе не може без одобрења да нреда јавности акта нресуду, те да јавно мнење оцени, коме је учињена ненравда. Такав човек износећи ту пресуду на јавност он у неколнко добија моралне сатисфакцнје за учињену му неиравду. Ја мнслнм да нема нпкаквсга смисла и бојазни, да се у овоме чл. 38 дода реч »иесвршена акта«. Иначе, би мн донелн закон назаднији од онога, којн је 1881 год. донесен и ја бн предложио да се ова тачка 3 чл. 28 или са свим нзбрнше или да се дода реч »несвршена". Известидац — Овде је иогрешно и одштампано без речи ж несвршена". Председник — Пошто нико внше не тражп р* ч, то је претрес свршен. Ко је за то дч се чл. 38 нрнмп нека седн, ко је иротнв нека устане? (Свн седе) - Објављујем да ја Скунштнна усвојнла чл. 38. Известилац нрочита чл. 39. Алимпије Васиљевић — Ко скриви треба да буде кажњен, али се у овом чл. одређује казиа за оие, који ннсу

— 24 МАРТА СТРАНА 1333

ништа криви. Вп зиате, да је штамиарска радња, као н све остале трговачке радње и да према томе и за њу вреде одредбе грговачког законика. Ови људн, као што се зна, раде дакле ове нослове, да могу жнветн п зарађивати, међугим овим се чланом вели, кад се не зна нн ннсац ни одговорин уредник нлп његов заатунник, илп су ван домашаја српске власти, одговораи је шгампар за кривиду штампом учињену. Ако би ово, госиодо, усвојнли онда би било врло ненраведно, јер узмнте овај случај, пеко је дао какав спис да се одштампа, па нреко ноћ кад то буде одштампано побегне у Земун, зар онда због њета да буде кажњен штамнар. Ако то остане, онда знајге госиодо, да ће то битн најтежа цензура за српску књнгу, јер слагач веће смети спнс да штамиа докле год ие одобри власт, а овнм бн се баш на то наишло, да се цензура ннже заведе. Ја бн молпо да штампар само одговара као пндустрнјалац, алн да не одговара за нпсца, уреднпка илн заступннка, ако су ваи домашаја властн срнске. Панта Срећковић — Ја сам устао да вам обратпм пажњ^ за то, како је овај члаи редигован. За кривице нротнв овог закона учпњене, одговара инсац, сликар, раегурпвач, уредник, његов заступник, штамиар н власник. Менн се чинн, да ово треба да се избрише, да нрво одговара ннсац нли слнкар, па ако њега нема застуинпк, а кад ни овога нема онда власник н најзад штампар. Ја, госиодо, мнслим да штампар није нн у колпко крпв, што какав спис штампа, јер то је његов зан^т, он на тај начнн зарађује, како бн логао да жнвп. Међутпм, остане лн ово онда ће бити цензуре, какве нпје било и ја бп једино ка;нно штамнара, ако бн он спнс н растурао. Дакле, нема смпсла казннтн штамиара. Ја мислнм, да реч „штамиар" избрншемо и онда ћемо учнннтн оно што греба, јер ако овако остане, ти ће нам људи бнтн најгора цензура, а вн сви знате, да су то већнном глуиацп и несретпнцн. Министар правде Гл. Гершић — Кад је већ овде поведено питање о одговориостн штамиара за нзвесне крнвнце, онда греба да нмамо на уму да је с&м Устав означио, који за сиисе одговара а закон има да рсгулише: кад и како одговара. Не треба дакле изгубитн нз внда да је Уотавпредвпдео одговорност штамнара. И кад је га одговорност Усгавом утврђена, мн је законом не можемо нзбрнсатн. У Уставу стојн ово: „иисад је одговоран за сиис. Кад је писац ненознат илн кад ие стаиује у Србијн или је иеспособаи за неодговорност, одговорнн су уредник нли шгамнар или растурач". То што је Устав уредио, не може се мењатн закопом нитн изоставнтн. Оно што је наиомепуо г. Алпмипје, да бн то бпла најгора врсга цензуре, то је могло да стојн иекада у нстнни, јер је бпло некад време, кад сј штамнарске кривпце бнле кажњаваие строжнје, кад Усгав о томе ннје нншга одређнвао н кад је цела та одговорност бпла друкчије регулнсаиа; алн сад је друго, овде се нредвиђа крајњи* случај, узнма се случај кад никога нема којн бн одговарао н тада тек на иослетку долази штамнар на одговор, Дакле, утврђује се да увек мора бнти некога који бн одговарао. У осталом треба да пмамо на уму то, да ово не иостоји само код иас, него то постоји и у свима најлибералннјим законнма штамие. То ностоји у закону фраицуском, белгијском и у свнма осталнм. Ну иајмеродавније је за нас то што је ову ствар сам Усгав нредвиддо и мн Устав не можемо сад законом кориговагп ии исправљати. Живан Живановић — Ја држим да не зависн од воље штамиара хоће ли да одговара или не. Шгамиа!! је увек сведок, алп ако он хоће да заклони некога, ои треба сам да буде кривац. Само ја бих хтео да се то оснгура да штамиар