Народна скупштина

СТРАИА 1338

НЛРОДНА ОКУШПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

1 урамо слободу штаммо благим каанама,-иего да заштнтимо н нраво иоједииаца, који могу биш иеираведио путем штаипс иаиадиути. У вези с оиим што сам мало час код чл. 41. казао, имам и овдеда ирпметпм, да ираво ириватвог тужиоца ирестајс чим он тужбу суду преда, али иикаквом мером нијс оснгураио да цраведаи захчев нриватиог тужпоца може бити оствареи; јср ннсу нредвиђене нослсдице законске шта ће судију — држ. тужиоца — иостићи, ако он ие пзвршн своју дужиост, ако тужба његоиа не дође ни за то време од трп месеца, или тек онда кад је крпвица застарсло. Ја сам то и мало час у говору напомсиуо, и г. мпипстар јс на то казао, да би то бпло немарно вршсње слузкбе. На против, господо, ја држпм, да то иије „ нсмарно вршење сл\'жбе", него је то нрсстуи, злоуиотреба п као таква треба да се казин јаче, за то држим, да трсба за тај случај предвидетн једну меру казне, која ће нмнератпвно дејствоваш па судије, и па државног тужпоца, јер ио начелу нашсг крпви чног ностунка суд не може судитн никакву кривнцу, ако од државног тужпоца инје поднгнута тужба, што значн, да држ. тужнлац, нехтејући даги суду тужбу, — увск н најјасиије нраво прпв. тужиоца може да пзнгра. С тога држпм, кад овај члаи 47. стоји у органској вези с члаиом 41. онда треба н њега вратнти у одбор. Радисав Митровић — Имам само да одговорпм г. Ћпрнћу иа оио што рече да се може за трп дана саоншчпп оптуженом тужба и у најудаљеиијем месту. Менн се чиин, госиодо, да 10 нпје довољаи рок, јер узмите, госиодо, да суд треба да то саоиштењс чннн нреко нолнцијске властн илн нреко пследиог суднје. Иолицпјска власт треба да пошље но зив, н врло лако може се деснтн да не иађе оигуженога код куће и не може тужбу одмах да му саоишги, па чак н послс трп дана, дакле може да нрође н 5 — 6 дана на тек да сс може саоиштење да учннп. Али ниак, пошто је г. пзвестнлац ирпмно мој нредлог да се саонштење чннн иреко среског начелннка нлн среског судије, ја сам задовољан. Известилац — Ја ирнмам, да се овај члан врати у одбор, и да га према изнесеннм нримедбама поправимо. Коста Борисављевић — Менп се чпнп, господо. да бн баш нез10дно било усвојнтн, да се саопштавање врши преко нсљедног суднје а нарочнто иезгодно иреко полпцијске властп. Кад се. иде иа то, да се брзо ислеђује и иресуђује, онда ја мпслпм да је најбоље да то саоиштавање сам суд вршп. Ја држим да је то далеко боље, иа макар оставили п дужи рок, иего да се то вршн нреко иследног судпје н иолнциЈске властц, јср би тим начином многе штамиарске кривице застарсвале и томе не би бнло краја. Односно онога што реч г. Велпчковпћ да треба одрсднтн н неке казнс за државног тужноца н судпје, ја држим да нема никаква смисла. Иостоји закон о судпјама, а ми смо донелн измецу закоиску да мпнистар свакога судију, који неће да вршп своју дужност, може да казнн месечном илатом. Дакле, не треба никаквих цових мера за судије, ако иеће да »1'ше савесно своју дужиост. Према томе држим да нема потреб1' цоред казнп, које су законом одређене, још неке одређпватп. Председник — Иошто се чл. 47. враћа у одбор, то сс црекнда претрес о њему. Известилац прочпта чл. 48. Председник Прима лн Скунштнна нрочитани члаи 48? (Прима). Известилац нрочпта чл. 49. Председник Прима лн Скуцштцна ирочитанн члаи 49? (Прима). Известилац ирочита чл. 50. Симо Костић Овде стојн нротив иресуде ипжег суда можс се пзјавптп незадовољство, и т. д. Ја мислпм да трсба да сгојн иротив решења. Прво нлп да се донесе решсње о стављању нод суд, на тек онда долази нресуда. То је даклс омашка једна, и треба да се нсиравн. Председник - ■ Стављам иа гласање чл. 50. Ко је за 10 да усвоји нека нзво.ш седетн, а ко је иротпван не: 1 устине? (Св„ седе). - Објав ч Ј,„ „ Је , своје 1 „. "

Известилац прочнта чл. 51. Председник — Црнма лн Скупштпиа ирочитани члаи 51? (Црнма). Иавестилац прочита чл. 52. Председник — Ирима лн Скуиштнна нрочигани члан 52? (Прима). Известилац нрочита чл. 53. Радисав Митровић — Овим закоиом одрсђује сс застарелост за крикице штамиарске. Та застарелост разно јс тумачена. Ја бпх био мишљсша да се у овај члаи уиесе она доиупа из закона о штампп од 1881 год. да нрекидање застарелостп овде нема места. Ова бп донуиа била вужиа с тога, да се дуго те ствари ие развлаче, јер као што виднте оставпли смо мање рокове п за изјављинање жалбе п за саоиштавање тужбе п за рсшеша, а међутнм те кривице штамнарске могу се извндсти н ире три месеца. И за то држим да треба усвојити, да нема меса 1фекпдању застаралости, а тпме учинити, да не тумаче 1у застарслост једнн на један иачин а други на други начин. Ја бнх мошо да се ова доиуна усвоји, и молим 10 послаипка да ме иотномогну. (Не иогиомажу га). Председник — 0 предлогу г. Радисава не може бити | говорг, јер није нотиомогнут. Милан Мостић — Ја мнслим, господо, да је врло иотребпо да се овде назначн разлнка у велпчини застарелости пзмеђу засгарелосгп, која се односн на саму крнвицу и застарелости, која се односн на ираво нодпзања тужбе. Ја разумем овај члан овако. Кад се у њсму каже: да кривнце застаревају за 3 месеца то значи: од дана, кад су учнњене ако за три месеца ие ностане нресуда нзвршва, да је с тпм крпвицама онда апсолутно свршена та застарелост. Ако та нредложена одредба остаис, ја сам уверења да се иеће казнитн нн десети део крнвнца учињеинх штамиом. Ко нратн судску ироцедуру, ко зна шта је све у иадлежност судовнма стављено, ма како да је се законодавап, брииуо, да се крпвнцс штамиом брже ислеђују, ја колнко позна| јем судскп посао, ја у иапред смем нзјавптп, да неће бнтп цц Један десети део кривица кажњеи, него ће већпном дела застареватп. Најзад треба да се врагпмо на ирегходии члан, а то је 50, у коме се каже: да иезадовољство или жалба заједно с актима снровешће се за 24 сахата вншем суду, којн ће решиги као журну ствар за 10 дана по прнјаму. Ту често има прнродне иемогућности н ви пе можете казннтн нн нредсединка ип суднју, за го што инје послао акга за 24 сахата. Кад судпја шаље акга впшем суду у суду треба да се препише пресуда, греба да се преиише сннсак акта, треба да се саставп пнсмо, а ја знам чесго пута, као што сам сам нмао нрилнке по кривнцама штамиарским — пма акта која нзносе ио 10 табака. Је лн то могућно нреиисати за 24 сата. За цело да инје н вн не можете казннти судију, јер за 24 сата ансолутно је нсмогуће свршнтп гакав .један носао, а иарочито кад сс пма у внду да су суднје дужие да раде неиуни осам сатн, с тога тражим н нредлажем да се иовуче разлика између застарелости, која се односн иа саму кривнцу и застарелости, која се односи на нраво иодизања тужбе. Ја бих, господо. казао овако: да ираво иоднзања тужбс застарева носле трн месеца а застарелост саме кривнцс после 6 месеци. Даклс,ако после 6 месецн не ностане пресуда извршиа, онда ирестаје разговор о крнвнцп.За 6 месецн држпм иоред тога што је судовнма дат н д,ругн хитан носао, држпм да ће моћн и ове стварн свршавати н у оиште да ће се добар резу.ггат ностићн. Ја бнх молно 10 послаинка да ме иогномогну. (Потпомажу га). Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Према изјаољеном расиоложењу Народног Предстаиништиа, кад није потпомогпут предлог г. Радпсава Митровића, излази да и Скуп штнпа заступа оно исто гдедишге, које сам и сам заступао у питаљу о застарелостп. Као што је иознато, господо, у крив. зак постоје одредбе о застарелости и те оиште одредбе јесу иачелне одредбе и оне вреде за све друге законе, у којима се