Народна скупштина

СТРА11А 1350 НАРОДНА

кон да са јавног збора не може бити истеран представник власти и ја држим да не бисте послужили ауторитегу збора, ако хоћете да представник власти може иотеран бити са збора. Известилац — Ношто је општа тежња, да слобода збора буде шго више заштнћеаа и д» сваки члан закона буде шго тачнпји и јаснији, јер само тако закони могу да задовоље свакога кад су тачли, то ја присгајсм, да се и овај ч.кт ирати у одбор, те да се види шта се по њему може учннити, да се задовољи и једна н друга страна. Председник — Господин извести.1ац пристаје да се чл 12. нрати у одбор. (Чује се: не треба да се враћа у одбор). Онда нма још да говоре г. г. Машић, Риста Поповић н Л>уба 'Кирић. Стојан Рибарац — По чл. 72. пословника кад министар или известилац тражи да се какав члан упути одбору он се мора упутити одбору. Према томе о овој ствари не може бити више дебате, него се нретрес има прекннути и овај члан ина да се упути одбору. Председник — Известилац пристаје да се пратн у одбор ова^ 12. члан и према томе ои се враћа у одбор. Известилац прочита чл. 13. Мидош Богдановић — Господо, кад је метута ова одредба оиог чл. 13. ја мислим да се није имаш у виду да ми међу нама немамо само странце преко баре, него да имамо странце и из Старе Србије и Македоније и ти људи могу из патриотске цељи да држе јаван збор. С гога ја мислим — у тој цел>и да би се њима допусгило — да би требало и овај члан вратити одбору те да се удеси тако, да бар без одобрења не могу држати збор, а са одобрењем надлежних да могу. Тим би они до овог могли доћи. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Ја мислим, да н за такве патриотске зборове страних поданика увек се може лако наћи један српски грађанпн , који ће сазвати такав збор. Ово је са свнм умесно да странци не могу сазвати збор и друкчије не може бити ; него имам неку другу ствар да примсттм, а то је што у овом члаву није одређена казна, кад би се нашао неки странац и држао збор. Дакле, кад се већ враћа оно у одбор, онда ће требати да се вратн и ово те да се одреди казна. Председник — Дакле чл. 13. враћа се у одбор. Известилац прочита чл. 14. Димитрије Илиџановић — Овде је излншна ова реч: ви", него треба да се каже да потписује или нредседништво или сазивачи збора. Дакле ово „и" треба да отпадне. Васа Манојловић — Ова примедба г. Илиџановића неумесна је, јер ово »м и везује све који су се скупнли на збору, па и само председииштво н сазииаче збора. Дакле ово «и• нужно је да остане. Димитрије Илиџановић — Овде се има разумети или то да потписује председништво, или сазивачи зоора или цео скуп. Кад нема скупа, онда не треба ово „и" да остане. Председник — Претрес је свршен. Ко је за то, да се усвоји члан 14. нека седи, а ко је прогиван нека устане ? (Сви ссде.) Објављујем да је усвојен чл, 14. Известилац прочита чл. 15. Димитрије Илиџановић — Ја мислим да овај члан 15. стоји у вези са чланом 11. и кад је онај враћен у одбор онда треба и овај вратити у одбор, јер се учлану 11. помпње како се распушта збор и шта ће бити по распуштању збора. Известилац — Ја мислим да овај члан 15. не треба да се враћа у одбор, јер и ако се овде помиње члан 1 1 ипак он нема никакве незе са оним чданом 1 5. Алимпије Васил>евић — Онде се каже: ко год остане на месту, пошто се три пута огласи да је збор раснушген, казниће се и т. д. Ја мислим да ово ће пал>а и да са овим може бити злоупотребе, јер кад је иовећа маса света иа обору, гај свег не може се лако одмах разићи, С тога ја мислим да

, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

би требало опде казати : ко после тога покуша да збор опет ирати и држп, тај да се казни, а не онај који остане. Трифун Милојевић — Зебља г. Алимпија Васиљевића пеумесна је. Ако он иод збором замишља целу Србнју, онда би требало да се учинп то што он предлаже, спремати чамце и бегати у другу земљу, али под збором се зампшља само оно место где стоје асгали и гомиле људи, а одмах на 10 корачаји од тог места ту је сваком слободно сесги , ручати, пити, спремити се и ићи својој кући. Ја могу ту да остан^м и да седим са мојим друштвом и пријатељима ако хоћу вас цели дан. Ранко Тајсић — Зебња г. Алимпија Васиљевићл са свим је умесна и оправдана. Помислите само кад хоће ко год са планом, предрачуном да један збор изигра и омаловажи зар не може довести два спремна човека да се потуку , и онда иредставник власти разуме се због нереда доноси решење да се збор распусти, онда представник власти «три пута гласно впкне" збор је растурен хајд кући и онда ће све да побегне без гуња, без горбе а и без коња и кола, или казна новчана. ?! ! Него ово ваља вратити у одбор, па да се одреди то тачније н. пр. да се каже: ако ко остане после 15 мпнута или по сата, на збору и т. д- и тако да се нађе згоднији израз, а не овако да остане. Остане ли овако збор се може изиграти а у име закона кад год хоће власт. Ранко Петровић — Мени се чини, да је г. Алимпије Васиљевић изгубио из вида у првом ставу само три речи, које јасно одређују овај члан, а то су речи: в чим се расиусти збор због нереда А док се збор распусти због нереда ви знате да треба гу дуга процедура, ту треба и представник власти да нађе да има нереда, па онда да напише акат, па да тај акат процени председпишгво, да ли има нереда и пошто процени и каже да има нереда, онда бива распуштање збора. Кад после свега тога дође то, онда држим да сваки треба да иде кући, јер после тога свако застајање могло би довести до рђавих последица. Што каже мој имењак г. Тајсић да се сваки збор може лако растурити само ако ко доведе каке пијанице да се потуку, ја мислим да збор свесних људи неће дати пијаницама ни да приступе збору , него ће их уклониги , а председннштво, које има доста власти у тој прилици, имаће начина да те пијанице уклони по даље од збора. С тога ја налазим да је овај члан са свим на свом месту и да је јасан и потребан. Стојан Станковић — У овоме члану има да изостане реч „само". Тога у чл. 11. није било, с тога овај члан треба довести у везу с чл. 11. Ранко Тајсић — Резоновању г. предговорнпка, да ће имати доста времена, док се процедура врши, док се реши да ли ће збор да се растури пли не, те тиме обарају1ш мишљење г. Алимпија, нема места. Јер док се та процедура води, не зна се хоће лн збор битн распушген или неће и онда ие знају људн да ли да се спреме и да бежс или не, а чиновнику остаје само да каже: збор се растурио због нереда, који су начинили ова двојица тројпца — који не морају бпти осуђени оног часа, дакле док он впкне три пут: зјт кући са збора, то неће протећн ни минут и тако немају људи кад да се спреме и због тога, што су се задржали дуже на том месту због спреме, морају да плаге казпу. Ја вам кажем да ће бивати овако, а ви мислите како хоћеге. (Ј гоге бих ја молно г. известиоца н мннистра да се овај члан враги одбору, те да се овде сгави рок од 10 —15 минути или пола сага, док се људи спреме, и разуме се сваки свој рачун види и расчисти и с механџнјом, који на сваки начин близу збору гди се држи. Министар унутрашњих иослова Јован Ђаја — Господо, ми смо навикли на изненађења н анархистичну слободу г. Алимпнја. Он тражи такво слободоумље, како у свету ннгдн ннје усвојено. Можда Ј 'е то за похвалу, али ја то не могу примиги. Каже се, кад се неред деси на збору, и кад се огласп по свима законским прописима, да је збор због нереда распуштен, онда нико више не сме осгати на том месту. Јср шга значи утишати неред? — Значи раотурити људе који су на том месгу. Ја држнм да је то једини начин да се неред утнша. А кад би се оставили људи на томе месту и после, кад је збор распуштен, онда они не потпадају под аакон о аборовима и не могу се ^ути-