Народна скупштина

ОТРАНА 1340

Ст. Д. Рибарац — Чл. 24. Устаиа разликујо двојаке зборово: једие, који се могу држати у затиореном иростору и да такве зборове Устаи пе тражи, да се иласти пријавл,ују ; н зруге, који се држе под ведрим небом и за такве вборове Устаи тражи, да се морају аријавити влисти. Других ограничења у Усгаву нема, нит их Усгав позпаје. Но чл. 12. пројектоваиог закона председник или сазивач, којн руководи збором, »Оулсан је ареставити збору аредставника власти, ако је ДОШао. Ја сам слободан да обрагим пажњу Скунштине на то, да кад бн се оваЈ члан усвојио овако како је пројекгован, стајао би у супротности с Уставом. Изгледа мп, да по овом члану власти полицијске, којима се даје пријава, имају нрава да присуствују јаиним аборовима. Ја мислим, да оне тога права немају. Због тога молнм Скупштину, да избрише из опога члана оие речн: „дужан је предстачнти збору предсгавника власти, ако је дошао*. И онда би остало ово : „Председник или оазивач , иоји руководн збором , опомснуће свакога на пристојност у гоиору, и подсегити га на последице, које доноси собом закон о зборопима, чим опази шго у говору говорника, што је закону протиино". У другом одељку I алинеји, сагласно с оиим, што сам досад наиео, требало би ово да стоји: ,Ако говорник не би хтео председника нослушати, председник је дужан закратити му реч, па га, по потреби, и уклонити сам, или преко позваног представника пласти". То значи да }е једнио право председника или онога, који руководи збором, да одржаиа ред на абору и да опомиње учаснике на збору, да се уздржавају од сиега онога, што је противно законима и ако његова сила не бн бнла довол>на да умнри људе, који хоће да газе закон и злоупотребе слободу збора, онда тек он нма да иозове представника власти. Доследно овоме имам да изоставим из овога другог одељка у другој алинеји ово: цПредставник власти има права опоменути председника на његову дужност и забележити у свој протокол, ако председник није, на опомену, опоменуо, закратио реч или уклонио дотичнога гоиорника*. Све моје тражење своди се на то, да се Устав у потиуности изврши, дакле. да властн полицијске немају права присуствовати на јавним зборовима, него једино прапо које власти имају то је, да им се да пријава за збор под ведрим небом. У колико се ја сећам, а и министар унутрашњих дела признаће, да је у уставотворном одбору била једина та идеја, да се спречи свако учешће пласти, да оне не би посредно или непосредно утицале на збор; хтело се, да нашн јаини збороии имају карактер оних митинга, који се држе у осталој Европи. 1 Молим 10 посланика да потпомогну мој предлог. (Потпомажу га). Министар унутр. дела Јован Ђаја — Господо, кад је Устав утврдио да се ј&вни зборови пријављују власти, онда се не може известн закључак, који је предговорник извео да се усљед тога забрањује власт^., да она може доћи; јер кад би се усво1ило то, онда би се десила једна незгодна појава, јер би председиик збора могао да каже : ги представниче иласги иди напоље! Ја мислим, да неће то бити добро, да се пред јавним збором и светом каже: немате право да дођете овде. Кад власт не може нишга утицати, кад не може распустиги збор, онда зашто забрањпвати да не дође ?! Више пута баш сами грађани жоле, да је близу представник власти, а то не би било ни доследно са оним, шго г. предговорник хоће да постигне својим предлогом т. ј. да се слобода збора бол>е оствари. Ја сам тога уверења, да би овим отежали враЈвње слободе збора и изложили би овим предлогом ауторитет држ. власти омаловажењу. С тога вас молим, да, ношто нема никакве опасности за слободу збора, усвојпте овакву редакцију. Известидад — У чл. 6. казано је, кад се држи збор у затвореном просгору није потребна пријава власти. Овај је чл. усвојен и опда сљедује, да на јавним зборонима може бити присуство власти. Ово, што смо донели, може да се деси злоупотреба ; и ако је пријавл>ен власти збор може и да не дође те

да се распусти збор. Међутим опде је огарантопано, да и ако иласт не дође можс се држатн збор. Нијо дакло услои за држање збора поред нрнјаве и п|)псуства иласги. Оие речи: л ако Је дошао", ми смо ставили због тога, што смо узели у обзир гај случај да се јапи рецимо иласги. да ће се збор држаги у \ сата , а иласт неће да дође и оида разуме се, да се збор може држати и без власти. Дакле то не можс осујегити збор и према томе не треба избрисатн ово нз опога члана, јер то може бити пре на штету збора но у корист слободе збора. Дим. Илиџановић — Ја господо у сиему усиајам пред.10г г. Рибарчев, само ми се чини да је он изосгапио једиу мисао. Кад се појави шго па вбору, пгго би било протпино закопу о збору, онда председник треба да опомеие да се то утиша, а ако не оиомеие, опда (а то г. Рибаран није казао) п председник треба да буде саучесник. (Рибарац: доиуштам ту допуну). Алимпије Васиљевић — Код нас обично, кад се праие закони, они се удешапају, како ће бити добро за оие, који су па власти, а нрактика налаже, да се удешавају тако, како ће бити добро за онс, којн нису на власти. Сазвао се збор прпјатеља у затвореном простору да се равговарају, на једаппут упадне власт, ннт је ко зиао, иити има меота ту. Доиста ја мислим да кад је у отвореном простору да треба да до1>е власт, али на друге не. Мнслим да је оиај предлог г. Рибарца са свим умесан. Ст. Д. Рибарац — Не могу да остаиим без примедбе опај разлог г. известиоца, да кад је чл. С. одређено да за држање јавног збора у затвореном простору није погребна пријова властн, да због тога нзлази логнчни закључак, да је за држање збора под ведрим небом нужно приеуство власти. Ја сам направио разлику и кааао да Устав познаје две врсте збора. Устав не зна за друго ограиичење него то. да се за збор под педрим небом мора само јавити власти. Али о прнсуству власти нема речи у Уставу. По томе нема места нрнмедби известиоца; нити може бити она последица, коју је нзвестилац напоменуо' Г. министар казао је, да тиме што се уносп присуство власти на зборовима у закону о зборовима, ни мало не снречава слобо*а збора Ја нмам на то да изјавим да власт једна не може да има ни колнко више снаге, до онолико, колпко јој даје основни закон земаљски; све впше, што власт тражч све је то неустазно и незаконо; све је то кадро да произведе забуну у јавном животу једнога народа. И кад се стане на земљиште поштовања Устаиа, онда морамо признагн , да власт нема прапо ,-а присуствује збору под ведрим небом. Шта је Устав хтео да каже ? Уставом је извршен један предом, н казано, ако је власт до тог доба имала нрава да утиче на правац, којим иде јавна свест народа, да оиа од тога дана, од ког је Устап утврђен, нема тога право више. Устав је хтео, да се свестн нашег народа, свести учесннка на зборовнма, оегави то право да одржавају ред. То се констатује Устав м, а Усгав је израз опште воље народа. Ја, дакле, мислнм, да би све друго, чнме бн се ншло на 10 да се допусти присуство власти на збору под ведрнм небом, било проТиипо Уставу и мпмо закона, а с друге стране било бп иротиино ндејн нотпуне слободе збора, коју је Устав обезбедио. Може бити да је ово моје мишљење идеалпо, али је оно уставно и пе троба га одбацитп. Министар унутрашњих дела Ј. "Баја — Господо, збиља кад би уставне одредбе нешто наређивале, онда не би требало губити времена него треба казатн : то је наредба Усгаиа и свршена ствар. Ири том Устаи је сам предвидео за јавне зборове не само то ограничење, да се морају пријавити власги, него је предвидео Устав баш овако као што предлаже одбор и баш извршићемо Уотав ако овако примнмо, као шго иредлаже одбор; јер у Уставу се каже: за држање збора у затвореном простору није потребна пријана власти. За вборово под ведрим небом, који нодлеже нарочитим законима и уредбама, мора се претходно нласт известити. Дакле мора се и влаот известити, и нарочитн закон донети за држање збора. Дакле, ми овде доноснмо нарочити за-