Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

збору, онда су дужни или самп распустнтн збор илн нолватн нредсгавипка власти да то учнни, дакле, госнодо, оставља се на нољу да раде једно илп друго, и што је најглавније, председннштво нлн сазнвачн збора, нмају да кажу нма лн знака нереда илн нема, н ирема томе никакве онасвости за збор нема, јер од н>их завнси да кажу, нма ли знака нереда нлн не. Даље, госиодо, у члану се велн: кад представннк власти нађе да се черед ие може стпшатп, већ да је иотребно ради тога збор разпуститн, он иозове на то иајпре усмено, а за тим нисменим актом, да се збор распусти. Г. Илпџановић налази у томе онасностн да нредставнпк властн може збор да расиусти, ако му се то донада. Ви зпате, господо, да је ио мом предлогу пскључена могућност, да власт може збор растурнти, јер даље се у члану велн: да председппк плн сазивачи збора, мог^ и даље продужпти н свршитп збор, ако они налазе да тога нереда нема, и ннко пм нпшта не може у томе сметати, па и ако пм представнпк властн нанпше нисменп акт, да збор треба да се расиустк. Ирема томе, ја не впднм да ту има какве оиасности за зборове, а са свим је право, ако је збнља било иереда а збор је иродужен, да за то буду одговорни п сазивачи и нредседништво као саучесници. Што г. Илиџановић у своме иредлогу вели : „ако се иосле збора десп неред, то Је одговорно председннштво збора". Не, госиодо, то је погрешно, јер шта ће се ван збора, на улици, деситп, то ннје предмет закона о зборовима. С томе има других одредба, ио којима се казне нереди те врсте. Исто тако неумесно је и оно, што г. Илпџановић каже; „овако ће се псто постуиити у случају, ако би збор узео у нретрес ствари по закоиу кажњиве." Г. Илнџанорић налази, да је то иредвиђено у чл. 12. Но, госиодо, друго је кад иоједпнац говори о иечем што не сме да говори, јер му у том случају иредседнпк закраћује реч, а друго је кад цео збор узме у, претрес ствари ио закону кажњпве. Дакле, у овом чл. 11. предвиђа се случај кад цео збор узме у цретрес ствар ио зак. кажњиву, а у чл. 12. говорп се о иоједннцу, кад он учинн кривнцу иа збору, оида му иредседник закраћује реч, илн га иреко иредставника власти уклања са збора. Дакле, мени се чнни, да ћемо боље погодпти слободоумну тежњу Скупштнне, да обезбедн зборове, ако усвојимо чл. 11,, као што је иредложен, а ие усвојпмо иредлог г. Илиџановића. Милош Богдановић — Кад бн расиуштање збора завнсило од представнпка власти, онда би имало места предлогу г. Илпџановцћа, али, кад то зависи од сазивача илн председника збора, онда је изјављена бојазан иеумесиа, п ирема томе овај бп предлог г. Илиџановиба бно внше штетан, него ли корнстан. Извеетилац — Кад смо за ирво чптање донели редакцпју овога члана, одбор га је бпо са свим изменно, н ја сам био сагласан с тнм, да се иредседништво не узима за саучесиика, Јер се може десит, да се неред доиста не би могао уклоннти, п онда председнншгво да одговара као саучесник. Мн смо хтелн да иренесемо одговорност на државие властн, алн Скуиштииа је од њега одустала, јер је нашла да је то ограничење збора, н задржала је ношуно овај члан. Ја изјављујем зебњу, што се председништво збора чинп одговорним, као саучесник, да ће од тога бпти велике ппете, и да ће их бптп миого кажњенпх, те по томе ако председипштво не! е да послуша власт, треба ироипсати казиу за њега, али •га нс узимати као саучесника. Но на Скунштинн је да реши како хоће. Панта Срећковић — Дела је ствар у овнм речима: ако нредставник власгн наће, да се неред не може стншатн. он ће позватп нредседннштво да збор раснустп. Ја нећу да он ту иишта нађе, него само да сљедује познву, кад га председннштво нозове, да распустн збор, ако ово овако остаие да представннк власти нађе, да се неред не може стпшати неће бити ништа. Ирема гоме, ова роченица: и ако представник властп иађе да се неред не може стишаги, већ ди је иотребио радп тога збор распустнти, 6н нозива најпре усмено, а уа тнм иисмсним ак '1ом, који ће пред збором ирочи-

тати сазг.ваче или председништво да збор распусте", треба са свпм да се нзбрпше, јер он пе треба нишга да нађе. Она грећа тачка, као шго рече г. мпнпстар, треба да осгане, међутим, за ово ако доиустпте, да нредставник нааази, онда од збора неће бпги нппгга. У томе је ирдлог г. Илпџановпћа значајан, н с гога сам га потномогао. Миниетар унутр. дела Ј. "Баја — То је врло опаспа практика, коју је у овој нрнлицп учнипо г. 11анта. Он је извадпо једпу рсченнцу, али не каже шта доцннје долазн, иего само велп: »ако нредсгавнпк властн нађе", па на основу ове реченнце велп, да иредсгавннк властн може растурити збор То, господо, не стоји, јер, ако иредставннк властн нађе, да се перед не може утишатн, ои ће наннсатп акт, н предаги га иредседништву, а до њега (иредседника збора) стоји хоће лн збор распуститн или не, и према томе председништво одговара за неред, којп бн се после тога на .(бору десио, дакле, нема нпкакве бојазнн од тога, да ће нредставник власти моћи да раснусгн збор, алп најзад, ако је Скупштини стало, да још више обезбеди слободу збора, онда нека учинп за то одговорнпм иредседништво. Мпсао н тежња овога закона је та : да се цела радња на збору оставп председништву н сазивачнма, и држим, да су то највећс слободе збора, које се могу замнслити. Дакле, ако представннк власги мнсли да пма нереда, он напише акт п преда га председнпиг.ву, н ако носле буде нереда на збору он нс одговора. За то ја мнслим.да ће овпм слобода збора бигп боље заштнћена него иначе. Ђока Анђелковић — Врло је добро г. Ианта наноменуо, да треба да нзостану ове речн: „ако нредсгавник власти пађе", јер ма како да су власти васпитане у вршењу својпх иослова, опет у извесннм нриликама могу наћп неку ситнпцу, због које би спречплп држање збора. Нрема томе ја се иотпуно слажем са предлогом г. Илпџановнћа, да ово отпадне, тнм пре шго ова предпоследња алннеја каже : ако председништо не расиустп збор, да је у том случају одговорно као саучеснпк. Г. иинпстар унутрашњих дела мисли, да иредседништву сгоји до воље да збор расиусти и да за то ником не одговара, и у том случају иородила би се парница због ситница, која ће учннити збор најзгоднијим за распуштање, а често пута могу да се поведу парнице, које ће да расправљају јавпа шггања у животу. С тога сам мншљења да се ово нзостави, јер ако се то не учини, опда не греба ни нредседнииггво сматрати као саучеснпка, него оиога, који је кривпцу учннпо. С тога дакле треба да се усвојн предлог Илпџдновићев, јер изгледа да је он бољн, псго оно, што је у другој п трећој алииеји овога члаиа. Панта Срећковић — Ја сам саслушао г. министра да расиуштање збора не завпсн од представника властн, већ од председништва. Алн по моме мпшљењу, то не зависи од иредседнпштва, већ од иредставника властп, јер се у овом члану каже: »ако иредсгавник власти нађе да се неред не може утишатн, он ће збор раснуститн.« Дакле, од њега зависи: хоће ли збор распуститп, или пе, н па тај бп се начнн иарнпчпла власт н председништво. Ја нећу да се они иаринче, него кад иредставнпк властп позове председнпшгво да збор расиусти, он греба и да га распустп. Ја бих дакле ове речи изоставио. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја. — Ја морам казатп да тако не сгоји, јер у овом члаиу има јасно казато да ако представннк власти нађе, да се неред не може утпшаги, онда ће он поднетн инсмен акт председннштву, па ће оно збор расиустити, или не, н бити одговорпо за неред, ако се деси. Међугим, овде се впди тежња Скуиштине, да обезбедп зборове од насплног распуштања збора. И у том смислу нма нредлог г. Илиџановића, ио ја бих бно за то, да се овај члан враги одбору, и да се нрема мишљењу Скупштине догера. Председник — Пошто мпнистар тражп да се овај члан врагп одбору, то о њему пе може бнгп сад више говора, Известилац нрочита чл. 12.