Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

и -ЧЛАЗП СВЛК11 ДАП ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИИСКОГ ГЛДА ИРКТПЛАТУ ИРНМА КРЛЛ.ЕВСКО-СРПСКЛ ДРЖЛВН \ ШТАМНАР11ЈЛ

ценл је .1исту: ЈА СРВИЈУ 6 ДИН. М КСК'1110 ОД ЈВДПОГА ВРОЈА 040 дип. :и ОТРАИН ЈКМЉК ПОШТАНОКОГ САПКИА 15 дии. мкскчмо

Број 148

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровић, Добросла.в Ружи-е, Љуб. П. Ћирић. УТ0РА.К 7 МАЈА 1891

г04ина i

(Закон о зборовима)

106 САСТАНАК 26 марта 1891 год. у Београду IIРЕДСЕДЛВАО ПРЕДСЕДННК Димитрије Кати^ СЕКРЕГАР Ранко Пзтрови! (НАСТАВАК)

Алимпије Васиљевић — Ја сам и иа приом читању учинио једну примедбу код овога члана. У члану 17. онако се каже : »Као саучесници једне радње кој« се по кривнч. закону сматра као злочин или преступ узимају се сии они, који би било говором, виком и.1и претњом, итд. наазивали нога да учини злочин " Да човек може подстицати некога да учипи злочин говором и претњом го могу да разумем, алп никако не могу да разумом, да неко може подстпцати другога на злочин виком. Внком се може само неред прапити, а злочннство се може изазвати претњом и говором. С тога сам мишљења да остану речи говорон и претњом, а реч „виком" да се пзостави. Живојин Велвчковић — Ја налазим да је чл. 18. но другом одељку веома опасап ва право оних, који се на абоРУ нађу. У другом одељку чл. 17. стоји ово: Но ако је иза изазивања (провокације) дошао само покушај кривице како је одређен и предвиђен у чл. 41 крив. за кона, казниће се од 50 — 100 динара новчано или затвором од 15 до 30 дана. Дакле в покушај крипице* опим законом иредвиђен је, а како ту долази и покушај убиства, који се по крип. законику мпого теже казни, то би била аномалија усвојити и за гај случај казну тако благу, од 50— 1 00 дин. новчано, или затвором од 15 — 30 дана. Зар је то право, да ако је једном човеку на кога је пуцано, случајем живот спасен, да се тако мало казпи оиај, који је покушај учпнио ? С тога продлажем да се и опај члан врати у одбор ради исправке. Министар унут. дела Јован Ђаја — Са свим је умссна примедба г. Величковића. Ви се сећате, када смо решавали закоп о штампи, казали смо: да ће се извесне одредбс зак. о штампи унети и у закон о зборовима. Ја држим, да је са свим умесно, да се овај члан 18. зак. о зборовима редигује онако исто, као што је чл. 2 4. у зак. о штампи. Само место речи „продавањем или растурањем штам-

папих ствари", троба да дођу речи : „говором, виком или претњом на јавнпм зборовима", а остада стилизација она иста да се уаме. Живојин Величковић — Ја држим, господо, да би Скупштина могла примити овај члан, према ономе, шго ћу сад да предложим. По мом предлогу 1 члан гребао би да гласи овако: „Но ако је иза изазивања дошао само покушај „арестуине* кривице и т. д. тада можс да остане ова казна ; а ако је покушај „алочине" кривице, оида да се казне по прописпма крнв. закона. Министар правде Гл. Гершић — Молнм вас, госиодо. Мепи се чшш, да је овде у овом члапу учињна једиа мала нометња. Пре свега, господо, у опоме чл. 18 говори се о саучесницима, т.ј. о оннм људима, који бнло нисмено или штамном бнло усменим говором иаведу пеиога на злочинство или нрестун дакле на неку крнвпцу , која је нредвнђена у крнв. закону. Дакле добро греба нматп на уму, да се говори о сагЈчесницима, а носле се каже: да то дело , ако је дошло одмах после изазпвања, казвн се по крнвнч. закону. Међутнм не каже се, шта је са саучесннком ? Овде иије задатак, да ее одреди, како ће се дело казннти , јер се дело казпи но крпвнч. закону, пошто је панред казано: „као саучесннци једне радње, која се но кривнч. закону сматра као злочин пли нростун, узнмају се свп они, којн говором , ннком нли ирегњом на јавним зборовима иеиосредно нотстнцали кога нлн које, да учннс тај злочин н т. д." Дакле шго се тнче дела, које долазн иза нзазнвања, то се дело казин по крпвнч , закону, ио овде је говор о томе , како Ке се казниги онај, који је саучесник ? Овде ие треба, да се каже : „онда 1)в се дело казннтн,« јер не зиа се шта је са саучесником. Ту је дакле једна празнина. Овдс пма да се означн оно , шта се може учинитн на збору п каже се, да може неко иекога својим говором , внком н прегњом изазватн иепосредио на злочни или нрестуи. Тај који је то нзазвао , он се казни као саучесник, а дело које је онај други учинио, то дело потиада под крив. закоинк н то не спада у закон о зборовнма. Ја налазим, да је овај члан незгодно формулнсан , ту може битн забуие и иомегње , јер пе зна се, како се казнн један од ове двојице, који је саучесник. С тога што овај члан овако незгодно формулнсан, треба да се врати у о*бор и у смислу ових прнмедаба псиравп. Известилап — Ја п сам иризнајем , да пма незгодних редакција, а није ии чудо што нх има , јер ви знате, да је закон о зборовпма бно нзрађен засебно , н да је бнло трн нројекта, један миинстров, другн саветскн а трећп одборски, а друго вн знате да смо решилн да се нрво закои о штампи свриш, да се нз њега унесу нсте одредбе о криви-