Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Криво мм ми је што г. иредговик имје доиунио цео овај догађај у Чачиу. За што није казао, да лн јс тај збор сиречеа или не ? Сад је лн то намерно иаређено од нолицнјске власти, нлн не, то је друго пнтање, алн доста је то, да збор није спречен. Кад би се овде узело: незаконнтнм средствнма да ко спречава збор, онда полицнјске властп пе бн смеле куиити нн иорезу; војене властп не бп смеле да сазпвају позиве, н иа тај наначив државин иословн не би могли да се врше. Ја држим да се овим само губн време н да се чини излншна дебата. Димитрије Жлиџановић — Ја се иотнуно слажем са мншљењем г. Впће Радованоића, да се одредба чл. 30 ие односи на случај: ако би власт спречила незаконитим иостунком само држање збора, јер она може да сиречи н сам сазванн збор. Узмпмо, да дође иеко на збор, и нзазове кавгу, сазивачи иозову иредставиика властн, да он го лицс уклони, алн оида он то ие уччни, онда у том случају иредседннштво или сазивачи бојећи се, да се неред неће моћн стишати н да се не бп догоднло какво крпвнчно дело за које бн одговаралн као саучеснпци, морали би збор раснуститн, па ннје казато, да се представннк власти за такав случај не може казнпти н с тога ја мислим да н го греба унетн у овај члан. Молпм 10 посланнка да ме иотиомогну. (Не иотиомажу га). Известилац — Ја сам баш у одбору предложио, да се обезбеди слобода збора, ге да се у тој цељи чл. 11 измеин. да иредставник властп може да распустп збор. Али иошто су г. г. посланици изнели разлоге, да се ту може с друге стране да се нанесе штета слободи збора, то ја остајем при том, да овај члан што говори о кажњавању, иротпв законског иостуика властп н остане, јер сам га ја п упео у овај закон, само се морам чудпти, да госнода иравннцн, адвокатн, траже да се изоставн реч „незакоиити". јер мислнм да свакога, који незаконито радп треба казнити, ко но закону радн заштитн и иаградити. Ја, дакле, на то не могу пристатн да се та реч изоставп. Председник — Претј^ес је свршен. Стављам на гласање чл. 30., како је усвојен на ирвом чнтању. Ко је за то, да се чл. 30 усвоји, нека седн ; ко је против иека устане ? (Већина седи). Објављујем да је Свупштнна усвојнла чл. 30. Извесхилац прочнта чл. 31. Живојин Величковић — Мало нре је пзвестплац бранећи редакцију чл. 30., нзјавно своје чуђење. о мншљењу, „правнпка, — адвоката" хтејућп томеда иребацн „неисиравпо" мишљен.е моме другу Кундовићу, иа шта иа он инје имао ирава. Међутпм, ја нмам овде да изјавим своје чуђење, нрема г. известноцу, шго је овај члан иаонако нанпсаи ; да за све крпвнце учињеие на зборовима нзвиђају н судс ирвостепени судовн". Ја ве знам за што му је требала реч „за" То је накарада једна. Треба казати. „Све крпвице". Известилац — То је штамнарска ногрешка. Председник — Ношто ннко не тражи реч, објављујем да је прегрсс свршен. Ко је за гс, да се чл. 31., прнмп нека седн, ко је протнв нека устаие ? (Већниа седн). Објављујем, да је Скуиштина усвојпла чл. 31 са исправком, која је учињсна. Известилац прочпта чл. 32. Председник — Нрима ли Скуиштина чл. 32 ? (Прпма). Известилац ирочпга чл. 33. Председник — Прпма ли Скуиштпиа чл. 33 ? (Прима). Известилац прочита чл. 31. Председник — Прнма ли Скупштнна чл. 34? (Нрнма). Известилац прочита чл. 35. Ова реч „тајно" са свим је излишна. Панта Срећковић — Монн се чнни, да ова реч „тајпо" нема мсста, него треба казатн: „свако удружење, чпји би задатак био иротпван закоппма и реду з(\маљском и . Одгопопш угкдмнк Глпко Нстроип).

Тома Бојичић — Ова редакција, како је наиисана, и како се строго казни, добра је, али шта ће бити за она удружсња фамилијарна, где се скуие ио 20 — 30 лица, и од којих може да будесвакако штете ; да ли ће иолиција и ту моћи да каже : вн сте се скунили у тој н тој цељи. Председник — Објављујем да је нретрес свршен. Стављам иа гласање : ко је за то, да се иредложенн чл. 35 усвојн, како је нримљен на ирвом чигању, нека седи ; ко је против нек устане (Већпна седн). Објављујем, да је Скуиштина усвојила чл. 35. Известилац ирочнта чл. 36. Председник — Прнма ли Скупштина чл. 36? (Нрнма). Известилац нрочнта чл. 37. Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — И овде као н код многмх другнх чланова, ннје казато, како ће се казннти онај, ко нротивио овом члану учннн. С гога држим, да и овај члан треба вратитп одбору. Председник — Чл. 37. враћа се у одбор по нредлогу г. миннстра. Известилац прочнга чл. 38. Стојан Рибарац — Ја морам да се зачудим редакцнјн овог члана, као што се н мало нре Ктндовнћ зачудно редакцијн другог једног члана. Овде се каже : „свака радња удружења п.1н друштва кажњива је, ако је протнвна, на ком иозитивном закону, на била основана на правилима удружења или не". Господо, власт, која прнма правнла некога друшгва која се обзнанују према предвиђеном члану и дужна је да се уверп о свему тога друштва, и којнм ће се средством оно служитн, гако нсто н дужна је да се увери, да ли се та правнла слажу са нозпгпвнпм законима а иа доцнијем испитивању н за то иема места говору о томе, да лн су она прогпвна закон- - , илн не. Ја мпслнм, да је ово један апсурдум, н молпм Скупштпну да га нзбрпше, јер мн се чинп да овај члан остављајући тако нространо право власти, може н обуставити и какво хуманигарно друштво, ако се оно учнин владн нротнвно. Известилац — Ја мнслим да се овде разуме, ако се иешто друго радн, а не оно, шго стоји у нравилима друштва да се то казни. Љуба Ћирић — И ја сам, госиодо, уочно ову нелогнчност у чл. 38., н кад г. Вмтомир каже: »ако би такво удружење раднло иротивно иравнлпма својнм, да је таква |)адња кажњива". Ја мнслнм да то нема смисла, јер власт греба да водн рачуна, да лн се правша слажу са иозптивним ижоиом, илн не. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја — Вн се сећате, госнодо, да у Уставу стојн, да се правпла неког удружења ие могу нодвесги нн под какву превеитивну меру, н према гоме, власт не сме то нн чинигм ; алн га удружења могу да доиесу иешго, што је прогпвно иозптпвном закону, п у таквом случају, свака таква радња казни се. То значп, да иравпла н ако су сагласиа са иознтивним закоинма, ииак ие извињавају члаиове друштва, ако раде нротнв-законо, јер иравнла ие иодлежс иретресу нн одобрењу власти. Алекса Ратарац — Кад се вратнмо назад на чл. 35., којп говорн оно, што се овде допуњује да не стоји у чл. 35., онда би ово могло да остаие ; али, кад је у чл. 35. казато, да је сг.ако удружење забрањено, чнјн јс задатак нротиван законима земаљскнм, 01М,а таква иравила не могу ни бнти мотврђена, н оида ово греба са свпм да отмадне. (илставиће се)

ШтАННА КГАЉ. СГПСКК ДГЖЛ1ШК ШТЛИНЛГИЈК