Народна скупштина

СТРАНА 1359

„нозакопигим посгупком спречи" јер кад нема у опште власг ирава да распусти збор, онда то не може чинити нн законнтнм ни незаконитим поступком, с тога мислид да је тај члан излишан. Министар унутр. деда Јован Ђаја — Збиља нисам се надао, да ће се и код овог члана захтенати још нешто строжије и уређеније и веома ми је чудновато да смотрени и умерени г. Живан Жнвановић налази да је казна мала и предлаже, да се чиновник који незаконитнм ноотупком спречи држање збора, казни губитком службе и да сс впше никад не може у службу прпмити. Господо, мени се чини, да су то такве претераности, које не воде ничему ; врло је чудно, да многа г. г. посланнци увек још имају пред очима, као да ће зликовци примењпвати овај 31кон, а заборављају да је оно хрђаво време прошло и да ми стварамо закон за редовне прилике н да ће их примењивати поштени н ваљани грађани земље наше. Помислите само, до каквнх би се логичности, до каквих би се посљеднна дошло кад би се усиојио предлог г. Рибарца, да који орган властп би.10 законитим било не законнгим поступком снречи држање збора да се казнн губитком службе и затвором до 3 месеца!. Узмите тај случај да једноме капетану падне на памет да му је потребпо да нозове збор због извесног државног посла, и у томе случају капетанов поступак не би био нозаконит и ако би он спречио држање политичког збора, но, кад бн се оставило да би оргаи власти био кажњен губитком службе за спречавање збора било законитим или незаконнтим путем, закон би се могао на 100 начипа изигратп и један капетан могао бн да сазива, колнко хоће збор, они би могли да га не чују и да се изговарају тиме, што су они сазвали свој збор и ако би гај каиетан покушао да спречи држање збора по г. Живану он би требао да буде отпуштен из службе и ннкад ипше да не буде примљен. Па господо, ми не треба само да памтимо зло које смо претрпели, него да сад правимо закон за редовне прилнке и кад се у чл. 30. каже, да чиповник којн не законнтнм постунком спречи збор губи службу и иде 3 месеца у затвор ја не знам, каква се још већа гаранцнја тражити може ? (Одобранање). Вића Радовановић — Пзгледа ми да г. г., која говоре прогив редакције овог члана, пису добро прочитали овај члан или га пису разумелн. Овде није говор о случају, о коме се говори у члану 11. овде се говори о спречавању збора а ие о распуштању збора, према томе нема никако места речима г. г предговоринка о неком распуштању збора. У члану 3 0 изриком се вели : „којиорган власти овојим незаконитим поступком саречи држап.е збора казниће се губитком државне службе и затвором од 3 месеца" и то је са свим умесно. А што нам г. Панта Срећковић препоручује, да ми треба да пазимо, какву одредбу уносрмо и да овим чланом може нас доцкнје нласт да туче. Мн хоћемо баш да имамо ту заштиту против чиновнпка и да јо имамо и онда, ако дођемо у опозицнју, јер зар то нпје довољна заштнта да чиновник један мора тако да пазп на своју дужност и кад се каже: ако он нс законнтим постуиком спречи држање збора, онда је у томе довољна гаранцнја, нека ризикује службу ако би му се прохтело да спречи збор. Према овоме овај је члан одређен и јасан. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да се реши 1 (Јесте). Димитрије Машић — Ја држим да је г. Внћа врло хрђаво објаснио говор г. Панте Срећковића. Г. Панта је хтео да каже да овим чланом, овога пројекта законског Фактички даје се моћ полицијској власти, да може спречавати збор, кад год хоће. Ваш самим прннером који је г. министар унутр. дела навео може се свакп уверити да може власт спречити држање збора, кад год хоће. Ви знате господо, да су те речи: «незаконитп поступак" врло растегљиве и друго господо, треба нмати на уму ко ће да тумачи то шта је законито а шта не. Кад дође такав случај да власт решава да ли је бнло незаконптог ноступка, наравно та власт стоји под надзором министра пранде, који је члан из владајуђе партије и наравно та ислодна власт неће бити самостална у своме решавању, другим речима та иследна власт биће друга полицијска власт. II кад то стојн да ће псљедна рласт инати да каже: да ли је спречавање збора било против закона иш не, сигурна је ствар

да свака влада која има већину иаћи ће увек начина да извуче полицијског чиповника из платке и да докаже да је на основу закона збор био спречон. Ја држим господо, да би то спрочавање збора мало оправдано само у приликама ванредним кад прети, каква опасност земљи илн због пеког елементарног случаја да власт може снречити држање збора и позвати парод иа кулук. Ако остане оваква одредба, опда ће власг моћи да позове народ на кулук кад год хоће па баш и кад је збор сазван, Према оваковој одредби чл. 30. капетан има права да људе са збора позива на кулук и да то нравда као законити ноступак, а међу тим зна се да власт не може за по сата сазвати људе на кулук, него треба неколико дапа да прође, док се народ на кулук сазове, Овоко ће један срески полпцнјскн чнновпик, моћи људима, који еу на збор дошли, да каже: врло добро, кад сте дошли, ја сам и сам хтео на кулук да вас позовем. С тога ја држим да не треба усвојпти редакцију овог члана као што је предложена, него цо предлогу г. Риоарца, да се оне речи: „иезаконигим ноступком својим" изоставе. Министар унутрашњих дела Ј. ЧБаја — Г. Машић је само једну сграну слпкас а не другу, Ка; бп се осгавила редакццја члана да један чиновнпк, ако било наконим илп незаконим ностунком спречн држање збора, губн службу, оида би од народа завпснло, о!.е лн да пзврши један државни иосао нли ие. Н. пр. власт паредн да се дође иа смотру, и нико неће да пде; илн власт иозове иарод на кулук пли сазива збор због илаћања иорезе, то бп се све могло да изигра, јер бп могли иа осиову такпе редакцнје, као што је иредлаже г. Рибарац, увек сазиваги зборове и нико пх не би могао сиречиги у држаљу збора. Могло 6и се још хиљаду гаквих навестн, н ето каква бп посљедпца бпла отуда, ако би се усвојила таква одредба. да један чпновинк губн слунсбу, било да закопптнм нлп незаконитнм путем сиречн држање збора, дакле могао бп се осујетптн свакп државни рад н свако учешће народа у пословнма државним. Право, господо, ла вам кажем, менн се чннн, да опознцпја, вндсћп расиоложење већпне да закон о зборовпма буде што слободоумннјн, иде јогп једаи корак и баиака нас да ндемо у крајност. Алн, госиодо, треба добро нматн на уму, да бп нас крајиостп довеле, те би се слобода пзпграла. Ја знам, господо, да је тежња свију иас да закои о зборовпма буде што слободоумнпјп ; али ирема овоме што је маш час г. Алнминје нредложпо и овоме што сс сад од страие оиознзије предлаже пзпеда мн да опознцнја пде на то, да се овај заком изигра и да нам иосле не вреди нншта Господо, пмајте то уверење да до сада није било слободоумпнјег закона о зборовима него шго је овај. У чл. 30 куд се хоће већа гаранцнја него га, да један чнновнпк, који незак.оннтпм путем сиречн држање збора, губи службу иде у затвор 3 месеца. Ирема томе држпм да не треба внше нц говорнтп о овом члану, иего да га треба усвојнти. Велизар Кундовић. — Кад би у овоме закону о зборовима било дозвољено политпчкој властп да може распуститн збор, оида би бпла умесиа п оваква одредба, како се казнн онај, ко раснусгн збор иезакоинтпм иосгуиком. (Чује се: инје реч о расиушгању, него о сирсчавању збора). Ја зиам шта је расиуштање, а шта је сиречавање збора. Ати кад у самом закону о зборовнма нема нн помена о томе да власт може раснустптп збор, онда је појмљиво, да нема смисла нн казати: »којп оргаи власти незаконптпм постуиком распустп збор", јер ираво расиуштања збора један чиновппк пема. И онда на што говоритп о незакоиптом иостуику? Наша земља пма ирошлост н ми нмамо велпког искуства, знамо што је све рађоио. Ви знате, госиодо, да је у Чачку добошом нозиван иарод да у очн збора пде иа кулук. Тако исто и сад држање збора може се спречнтн иозпвањзм народа на кулук или да нлатп порез, а то значн да је спречен збор, п ми са чнстом савешћу кажемо да треба таквог чнновнпка за његов незаконптн постунак нзбацнтн га нз службе. То је наша жеља. Мп не говорпмо о раснуштању, ирго о спречавању збора да таким начииом ако се оставн ова одредба чл. 30. може бпги спречен долазак људнма да не буду учасинцн збора.