Народна скупштина

СТРАНА 1358

И8вестилац чпта чл. 23. Министар унутр. дсда Јован Ђаја — Имам код овога члана да кажен ово: можда се иекоме чпни, да је оиравдаио метути овде „изречио® вређање вере и морала, ади ја мислим да ову реч „изречио" треба са свим као излишпу избрисати, јер ко вређа веру н морал, тај вре"ђа н бе? да је изречно то казато. Разлика је нзмеђу онога, што ко нозива „изречио" на иеиокорност н овога »изречио« вређање вере н морала: С тога реч изречно треба, дакле, избрнсати као нзлншиу. Сем тога морам да вам обратнм иажњу на то, да нису доведене у склад новчапе казне са одговарајућнм данима затвора, то је иелогнчпо н та је нелогпчшзст спроведена кроз цео овај закон. Ја мпслнм, да п то треба нсправптп. Известилац — Овај је члан узег пз закона о штамчп, јер и тамо пма реч а нзрсчно" п на првом чптању усвојеио је п у овоме закону. Што се тнче казне та је смањена. У самом крнв. закону нпје пзречно одређена казна са колпко ће се дпнара један дан затвора са новцем, него 1 дач затвора може новчано да се заменн од 3 до 10 днн. Нрема томе, та казна може бптп замењена са 3, 4, п 5 дин. а не да се узме свнх 10 дпн. па ће оида нзаћи ова сума. Ја мислим, да н овде може остатн реч „изречно". Председник — Члан 23 пма везе са чл, 22. којп је враћен у одбор, с тога се и овај члаи враћа у одбор. (Одобравање). Известилац чита чл. 24. Велизар Куидовић — Ја сам ову редакцију чл. 24 прочнтао неколико пута н ја нпсам могао да будем довољно чаметан да нађем што, штаје се хтело д I каже са н.ом. Изгледа мп при чнгању с почетка, да ће све ово бнти нека особпта врста која ће се овом казном казнптп, а за остале друге крпвице казнпће се друшм казнама. Овде се каже: ко нротив чпновиика, свештеника, јавног службеипка, као: иоротника, с^едока или грађанина, који иривремено илп стално врши какву јавну службу и приватиа лица једипм од иачниа нобројаичх у чл. 18 овог закоиа. .. . Дакле, кад Је у чл. 18 казато да је нодједнака казна за све грађане, без разлике ноложаја, онда је сасвим неумесна ова редакција, и треба је пзоставити. С тога мислим, да овај члан треба вратигп у одбор да се измеии. Министар унутр. дела Јован Ђаја — Да објасним г. прсдговорнику Кундовпћу од куда се ушло. У чрвобнтном пројекту бпло .јс да се за привагиа лица клевета ие може доказнватч а за свс друге категорчје лпца, да се може доказивати, иа кад је одбор то исправљао онда је н ово исправи !Ј овако. Отуда је, дакле, ово овако нзашло. Ако хоћете можемо и овај члаи врагити у одбор. Известилац — И овај је члан и ио казнама п ио свему узет из закона о штампн. Дакле, Скуиштчна га је и иа чрвом ччтању вратила у одбор п овако га јо иосле усвојпла. Председник — Ио захтеву г. министра унутр. дела враћа се и овај члан у одбор. (Одобравање). Известилац чита чл. 25. Председник — Усваја ли Скуншгииа чл. 25? (Усваја). Известилац чига чл. 26. Председник — Усваја ли Скупштина чл. 26? (Усваја). Известилац чита чл. 27. Панта Срећковић — Ја мчслчм, да чл. 26 п 27. немају никаква смисла, Збор ће се држатп у селу у ужичком округу и ко ће ти ту вређатп страиог владаоца п иослаиика. Ја мислчм, да овај члан треба избрмсагн. (Чује се: може да буде. .. нека остане). Председник — Претрес је свршеи. Ко је за то, да се ирими чл. 27. нека седн, ко је против пека устане ? (Свп седе). — Објављујем, да Је Скуииггпна усвојила чл. 27. Известилац ччта чл. 28. Председник — Прима лп Скуишгчна чл. 28? (ЈЈрпма).

Известилац ччта чл. 29. Министар ун. дела Јован Хаја — Ово је једна врло несретпа стнлчзација овога члапа о застарелости крчвчца. Почем је то почрављено у закону о штампи, го треба и овде псиравптп. С тога треба ч овај члап вратитч у одбор. Председник — Члаи 29 враћа се у одбор. Известилац чнга чл. 30. Стојан Рибарац — Кад је било речн о чл. 12 овога иројекта, ја сам доказинао да чолицчскч органп немају ирава да ирчсусгвују зборовчма, којч се држе чод ведрчм небом и тај је члап ио моме нредлогу враћен у одбор. Ношто овај члаи стоји у везп са одредбом чл. 12. то ја имам да уччипм једиу прпмедбу, јер мп се чипп, да је садржина овога члана 80. једпа иосљедица онога што јс бчло у чрвобчтиом чл. 12. Овде се каже: којч оргаи власгн с.ојим незаконитим иостуиком счречн држање збора, казнпће се Ако би ова одредба остала у важносги оваква каква је, опда би се могло разумстп да један чииовник у опште нма права на сиречавање зборова, да може битн кажњен само тако ако то учпнн незаконитим аостуаком , а то је иогрешно. Ми у самоме акту саречавања збора ногазимо незаконитост. И кад се једаи збор сиречи, те је довољан узрок да се казни онај ко то учпнн. Ако бн се оставила ова редакцпја, опа бн била повод разноме тумачењу, а шго су то незаконпти ностуицп, п победа збора била би пзпграиа. Да пе би тога бнло и да би со одржао нриицнп, који је Уставом одређеи, да се зборовп могу држати п без ирисуства власти, за то ја иредлажем да се ове речи: „својим незаконитим аостуаком — нзбрншу, а остало да остаие. Молпм 10 иосланнка да ме потпомогну. (Не потпомажу га). Живан Живановић — Господо, ја се придружујем предлогу Стојана Рнбарца, али с тим да се у чл. 30. изузму речи : „и затвором до 3 месеиа" н у место тога стави : „не може биги у исту повраћен" с тога што о губитку с.)ужбе решава министар а о затвору суд и ту би се мешале две нласти, за то бих ја предложно да члан 3 0 овако гласи: дкоји орган властн спречп држање збора, казниће се губитком државне службе и не може бити никако у службу повраћен". Панта Срећковић — Примедба г. Рибарца потпуно је на своме месту. Шта значе те речи : „који орган власги својим незакопигим поступком спречи држање збора". (Чује се : да неда да се збор држи). Иа то се опет пе може назвати незаконитим поступком и та реч пезаконитим поступком са свим је излишна. Ви знаге господо, мн пмамо доста искуства о зборопима. Један збор сазове се и на њему се почне да ради и зар дати праиа једпом оргапу власти, да може збор да разјури и онда тек треба да решааа исљедпа власг је ли то незаконит поступак или не? Господо. ја држим, пе треба таку одредбу да оставите само за то, што ни дапас имате ваше канетане, да им за то треба да дозволите, да ако се њима допадне збор распусте Свагда треба да ^омислите на то да можете и вц бши у опозицији и да ће вама требагн држање зборова. Мн у целом закону писмо нигде дали права власти да може збор да распусги и према досадањим члановима, ко би збор распустно зиачило ба да ]е погазно закон. Сад ја не знам зашто овде извијате са нскаквпм речима: који орган власти својпм незаконнтим поступком. Разуме се ви сте воћииа и ви можете решити како хо^^ете. А и ја сам тврдог ебеђења да речи: „незаконитим поступком" треба изоставити. Известилац — Нри нрвом читању овај је члан био враћен у одбор. Ја сам онда изјавно мишл.ење да пошто није допуштено да чниовпнк може распустити збор, да би овај члан био излИшан. Али Скупштина је нашла да је нужно да се стави и то ограпнчење: који орган вдасти својим незаконитим постуиком спречи држање збора, кааниће се губитком државне службе или затвором од 3 месеца. Држећи се члана 1 1 право распуштање збора дато је председнпштву да збор распусгн или да позове преставника власти да му он у помоћ прнтекне и с тога мислим да кад државној власти није остављено право да може збор да распусгн, онда нема р.-.злога овом члану 30-ом оној речи :