Народна скупштина

ир аи

106 САСТАНАК — 26 МАРТА

СТРАНА 1357

ННЦ& дл изађу, Према томе одвајатн намесништво као ипстрактан оојам, то је нвмогуће, То је јодан појам којн се у самој ствари неће нн вређа ги, Ко ће. казатн « памеспиштво ц , него ако оће кога да вређа, он ће вређатн породнце. Према чоме, ово мора овако остати према њнхором изузетном положају, а шго се тиче посланнна, мислим, да је поднешен предлог потпуно неуместан. Ранко Петровинћ Г, — мпнистар Герншћ иашао се побуђен да нсиравља једну узгредну ствар. Г. Ћнрић упугио је на мене једно иеумесно пнатње, на које сам ја њему носта вио контраннтање и иишта внше. Реч „ сасцијалан закон " ои је уиотребио а ннсам ја, међутим иотврдно је, да свуд у свечу :1аиста нма закона који чува од увреде и иосланике као н остале људе, иа ир. казиеин закои, иа и закон о зборовима. Даље излазн као да сам ја тражно да дође овде у овај члан реч „в осланик." Ја то ннсам тражио. То је иредлог г. геиерала Лешјаннна. Ја сам тражио, да, иоред речн „Окуиштнна" дође н „иредсединштво Народие Скунштние." Дакле, г. Ћирнћ, је иоставио нитање неумесио, а ја контратнтање, и т. д. ннје ■гребало објашњења. М. Лешјанин — Мени је жао, што је моја једна овлашна примедба, као што рече сам г. министар, нзазва овако велику и другу дебату о овом члану. Мене је само то нобуднло, да учииим ову ирнмедбу, што се овде каже: увреда Намесника Краљевског достојанства, свију нлн једног иамесника; увреда Нар. Скуиштнне и т. д." Сам г. мннистар нравде рече: Намесиишгво се састојн нз 3 лица, а Народна Скунштнна из 130 и иеколико чланова, ја мнслим да је то са свнм све једио. И једно н друго нредставља но једну чнњеннцу. Оно је намесништво, а ово је Народна Скунштииа. Дакле, иад се чнннла разлика, на се казало, да је потребно да се Намссницп заштите, ја сам учинио интање аналого томе: не бн лн било добро, да се заштите и поједннц посланици као члановн парламенга од увреда. Међутим, овде се неиресгано говорн о неким критиковању. Није госнодо, реч о критпковању, него о увреди н ја сам само, с иогледа на ту увреду, казао: не бн ли било целисходно, да се и они залтше. То је дакле, само била моја ирнмедба, а што се тако дуга дебата развнла иије моја кривица. Велизар Кундовић — Какав је иоглед миннстра правде о непрнкосновености владалачкој, и о имунитету посланичком, то је његова ствар. Мени је мило, што могу да пзјавим, да се с тиме не слажем, н да моје начслно гледнште таково да каква нрава нма владалац као један део законодавног 1ела, таква нрава треба да има н Народна Скуншгина као другн фа&тота законодавне властп. Ја нећу да се уиуштам у днскусију, и да то доказујем. Кад министар правде иалази, да би то био аистрактан иојам кад би се иоједини намесници издвајали и кад не би сваки за своју личност нмали нраво нсирнконовеиости онда с друге стране стојп ^ то, /да Народна Скуиштина ннје ова зграда, него њу и саетављају носланнцп. Кад се не могу вређати Намесници, онда је са свнм нриродно, да се не могу врећати ни нар. иосланици. Ако хоћете да радите уставио, то је уставно начело и њега узмите као основ за посматрање у овој стварп. Министар унутр. послова Јован "Баја — Грехота је, што смо иотрошили оволико време, овакво беспло/>но у овој дебати. Одмах, да смо се у почетку заиитали: за што је овај иредлог? иа ие би било оволико дебате. Ви знате, да за увреду Краља, Краљевскнх Намесннка ц Народне Скупшгине има одредба у крив закону. Ми сио овде ту одредбу унели, само да би казиа била блажа. Оиа господа, која траже, да та одредба уђе овде, значи да траже, да се увреда иослаинке блаже казни, него кад се казнп по крив. закону. Наша је тежња била, да се те такозване политнчке крнвце блаже казие, него нначе, јер се по овом закону та кривпца казии до Једие године затвора ио крив. зазоиу до 18 месеци. Тим је бесилоднија ова дебата, што је већ овака иста одредба унесена у закон о штампи, и иема места да овде буде друкчије. Аио нма места да се шнн исправка, као што каже г. 'Кнрић, томе је онда бнло место у закону о

вас молии, да усвојиге овако.

| штамнн, а пе овде. С тога (Чује се: врло добро). Известилад — Ја нмаи само две трп рсче да кажем о овоме. Да биједпа одредба законска добила силу законску иужно је да то одобре два чннноца, а то су: круна нлн ире ставници круне — краљевскп намесипцн — Скупштпиа са вла дом. Те прсма томе нзлпшно је свакн други ПЈ ^едлог о овом члаиу, но треба иримиги ову редакцију. Што се тиче иосланпка, да их треба поједипце зпштптнти оин су довољио Заштићени- Оип могу као п осталп приватин грађанн да се браие. Но томе мислим, да је ова редакција иотпуно јае.на н да је треба усвојпти. Потпредседник — Претрес је свршен, Код овог члана чостојп предлог Љубе 'Кнрића који гласи: „Увреда Краља владаоца, учињсна на јавнон збору, казпнће се затвором од 2 месепа до 2 годппе." Увреда члана, или чланова Краљевског дома, Намеснпка Краљевског достојапства, Народпе Скуиштине, начином, обележеним у чл. 19. ов. закона, казннће се од једног месеца до годнне, затвора." Ко је за го, да се рвај иредлог прпми, нека седн; ко је против, нек устапе. (Већппа устаје). Већииа је устала. Објављујем, да је иредлог Љубе Ћирића одбачеи. Сад ћу с1авитн на гласање чл. 21. како га је известилац прочптао. Ко је за то, да се овај члан усвојн, нека седи; ко је нротпв, иек усгаие. (Већииа седи). Објављујем да јз Скунштпна усвојила овај члан. Известилац чпта чл. 22. Живојин Величковић — Овде, код овога члана закопа о јавним зборовима нмам да учиипм, у погледу казие, нсгу прпмедбу коју сам учинио код закона о штампн. Но чл. 18 овога закопа, онн, који у виду саучесника иозивају на дела злочина и ирестуана, и ако је било аокушаја т. ј. ако је иза нровокацијс дошло дело, казие се свега од 100 до 500 днн.; ио чл. 19 казие се за дела крнвпчна предвиђеиа овнм члаиом од 100 до 200 дии. ако није било покушаја. Дакле, казна је за ово тежа дела много блажпја него шго је иа лакша дела нредвиђена у чл. 20 овог закона о зборовима, а то је за дела: кад ко познва на неиокорност ирема законима уредбама или законим наредаама власгн, јер се касии од 200 до 500 или затвором од 15 дана до 3 месеца, па макар и не дошло дело пза провокације, ипр: пеко иознва грађане на дело да се пе илаћа пзвесна гакса на хлеб и тд. илн да жене не носе децу на иелцовање, макар пза ировокације н пе дошло „дело" за то да се казне тако строго, а за она дсла која се казне смрћу нлп робнјом изврше илн покушају која су дакле ииого тежа да се казие блажпје. С тога мислим, да овај члан вратн у одбор ге да се исирави, да тежа одговара тежини дела. Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Ја, госиодо, оиет морам да ионовим оно што сам ире казао, да пошто се свршно »акон о штамии, све опе казие преиесемо и у овај закон, о зборовпма, И по толе примедба г. Жнв. Величковића стојп, јер су онамо за гежа дела блаже казие него овде за блажнја дела. Ја вам кажем унаиред, да је онамо у закону о штамип и еувнше блага казиа за она дела, те ирема чоме тешко је да исиод оне мале казне још сиуштамо, али оиет треба да пмате на уму то, да никад не може битн тако оиасно нозпвање на пеиокориосг законнма и законим иаредбама, као што је то оиасно нозпвати иа иеиокорност на каквом јавном збору, где се иир. истакне какав посланнк илн ко другн, н нозпва народ на иеиокорносг, што је врло оиасно. Али нпак ирпстајем да се и то доведе у сагласност и да се овај члан вратп у одбор радн тога. Известилац — Ја сам сад овај члан иоправпо пре.ма ономе како је у штамии. и онда бн гласио овако (Чита). И овде треба, дакле, метути место 500 дип. 300 дии. нли 400 дин. Председник — Кад г. миннстар уиутр. дела тражн, да се овај члан вратн у одбор, го се он н враћа у одбор.