Народна скупштина

СТРАНА 135<3

Онај прекор Ранка Иетровића: како је УБуба Ћирпћ пре ватрено браиио суверенитет иосланички ла се нослаинци не дају сјдј ', а сад, велп, дозвол>ава да ее иосланпцн критнкују, — нема места; јер чл. 125 Устава говорн о крнвицама — створеннм или пествореннм, но намештеннм нлн јзмншљеннм иа то је речено да се не може узетн на одговор иосланнк ннкад до год Скунштнна ие решн. Друга је ствар оно, а друго је закон о зборовима где се узнма рад иосланика у нрегрес да се докаже н објасин шта је којн иослаинк радно; и ако он почне да нзвија, н иростп ме да лаже доказујући свој поштеи рад, онда да могу свп да му кажу: то ипје истина. То оида ннје увреда, нитн се за тако сматрагп сме но за еадржину крнтнке. Тој п такој крнтнци треба да подлеже свн члаиовн Скуиштнне н свп намесннци аојединцс, кад не бн пешто учпннлн као што треба, насирам народа Ја сам потпуно за предлог г. Љубе Ђирпћа. Ранко Петровић — Г. Ранко Тајсвпћ казао је да сам ја бпо протпван предлогу г. Љубе Ћнрпћа, с тога, што недам да ко год нзађе на збор п узме на нншан којега носланнка. Г. Тајспћ ме1 ; е у моја уаа туђе речп, велн мп да ја недам казатн носланнку нн реч : није пстина. Ту реч је еам он стотниу иута овде у Скупштннн казао п то пико још иије узео за увреду, камо лп ће се то узетн за увреду на збору. Ја сам далеко од тога, да заклањам од крптпке не само рад ноједпног посланика, него и рад најкрупинјег фактора државног, бнло Скунштнне нлп ма кога. Њихов рад иека ]е пзложен свестраној крптпци, али ја двојим критику рада од увреде, н о томе сам говорно. Стојан Станковић — Ја бих се могао да сложим са геиералом У1ешјанниом, којп тражи пепрнкосиовеиост поелаипка, кад би се свп другп законп, којн могу да штите једног грађанпна, да нма нрава да ноднгие тужбу за увреду, кад би сс тнм нројектом нотрли сви ти раннји законп. Сваки грађаиин кога увредн ко има права да тужн и ово нека остаие. Министар правде Гд. Гершић — Овде се управо кратком напоменом г. Лешјанина развила овако дуга дебата, које не би бидо, да та иапомепа није пала, и преко овога члана прешло би се нсто онако, као и у закону о штампи, а го би било по мом мишљењу потпуно основано. Нре свега, господо, ја не знам и не могу да разумем, какав би разлог био, да се појсдипи посланик нарочитнм законом о зборовима заштитн од упреде, кад знамо, да н посланик, као и сваки други грађанип, има довољно средстава, да се заштити код судова. Кад њега неко увреди било на сокаку или у каФани или на збору, он има право да се тужи суду, и то је предви!)ено закопом. Дакле, ја не разумем , зашто треба нека нарочита заштита?! 11о томе, дакле велим, да нема апсо лутпо никакиог закоиског разлога, да се та увреда овде номиње и казни, кад је та увреда кажњива по самом оиштем крив. закону. Иначе шго се тиче одредбе, која се односи на чланове Краљевског дома н Намеснике, ту морамо да увидимо, да је то сасвим неки изузетни случај. Ви знаге, да између једног иосланика, који иодлежи кригици, који је иначе грађанин. којн може да учестнује у абору и сиуда и на свакоме месту и да се брани, и између таквнх људи, који заузимају такаи положај у држани, према коме не могу да учествују у збору ни да се бране има велике разлике. Један посланик, који је увређен на зОору, он 1)е се одбранити и има места и начина, да ту увреду одма одбије; међутнм Крал. и Намесиик или чдан краљевског дома, тај по свом положају не може да учествује у збору, и они могу да буду изложснн увредама и нападима, а немају начина да се бране. 11 зато се мора установити нока законска заштига према самом изузетном положају тих личности, који ноложај мора иостојаги у уставној монархији. Дакле немојмо да бркамо две ствари, које су различне. \ \ Сад хоИу нешто да напоменем на оно што је г. Кундови!> казао, да има два законоданна Фактора; с ч једие стране Крад., или онај који га заступа, којн је аенрикосновен, а с друге

стране Нар. Скупштина, која је такође неприкосновена. Г. Кундовић дакле налази да је неприкосновеност и имунитет послаиички једно исто. Господо, између имунигста и неприкосновепости има велике разлике. Ненрикосновеност значи, да једна нзвеспа лнчпост, заузимају!ш један висок изузетан положај у државп не подлежи дискусији, а имунитет посланички то је сасвим друга ствар; ии не можете никако казати да имунитет може значитп, што и неирикосновеност. Онај, који је неприкосновен значн, да о њему не може биги говора, а имунитет посланички значи, да посланик не може бнти узет па одговор за иеку криницу, док Нар. Скупшгина не одобри, што се хтело, да се посланици сачувају од гоњења без узрока, и да могу да врше сној послапички задатак, али ту нема говора о неприкосновеностн, го је сасвим друга ствар Неприкосновена треба да буде Скупштина као целипа, као тело она треба, да је заштићена од свију разпих папада, јер Скупштнна као тело, она је други Фактор закоподавни, а не појединп посланик за себе. Дакле, погпуно је логично и умесно, што је овде узета Скупштина као тело, а нису узети појединп посланици, јер као што рекох, с једне стране ноједини посланнк треба да одговара за своја дела пред народом, а с друге стране, ако буде уиређен може да се одбрани, јер има начина за то. И ја ћу да кажем г. Ранку, да збиља нема ни једног закона у Европи. где се 1едан посланик заппићује нарочитим законом против увреде, него се и те увреде казне по општем крив. закону. Даље се каже: кад се вређа посланик, он се не вређа као личност. него као народни представник. Господо, кад је реч о увредн може веома често да се догоди, да не можете да одвојите, која се увреда односи на његову иринатну личност. а која на нослапичку дужност. На пример може се казати неком носланику да је тираиин у својој кући, несавестан у својим прнватпим односима и т. д., то је једна увреда, која се не тнче његовог посланнчког рада и како ће се одвојити посланичка личност од његове личности; та се увреда може односити на његов рад у кући и по томе он ће се као личност и бранити. Дакле то се не може одзојити и није могуће казати: овде је увређен као посланик, а овде као приватан грађанин. Дакле та разлика не би се могла учинити. И нрема томе ја мислпм, да пошто је г. Лешјанин нриметио, да то не би имало места овде. Скупштина као тело, као целина и као законодавни Фактор, доиста треба као таква да је заштићена против напада а поједини посланици свакојако имају начнна да се бране, а за своја дела свакојако треба пред народом и пред својим бирачнма да одговарају. Што се тиче оне напомене о крал>свским намесницима, нека извинн г. 'Кирић, алн ја мислим да је он оиом прнликом потегао извесна питања, која данас нису била у овој дебати на дненном реду. Мп као посланици и чланови ове Скупштине, требало би , кад говоримо у једном питању , да не уплећемо друга, која би захтевала засебан претрес, једну засебну расправу. Не треба тек онако мимо^ред и као „примера ради" бацпти и уплести једно питање, о коме није говор и које није на реду; ја бар тако мислим. Дакле, ја мислим да томе питању овде није место. Овде је питање о увреди краљевског намесништва. Као шго сам већ једном казао, краљевско намеснишсво то је, апстрактан појам. Шта је то краљевско намесништво ? Краљевско намеоништво састоји се из 3-ице људи. И кад неко њих вређа, он неће казати, да је увредио краљевско намеснцшгво, него да је увредио некога од њих. И тако тај апстрактни нзраз „Намесништво" могао бн дати повода разном тумачењу и разумевању н изигравању и обилажењу саме те законске одредбе. Док су они у том положају, док су по Уставу овлашћени да заступају краља, дотле по самој природи свога ноложаја морају имати неку нзузетну заштиту. Кад сиђу с тог положаја, они постају обични грађани, који се могу претресати, критиковати и т. д. али док су они тамо на оном положају, не могу се опи издвајати Један од другог и критиковачи. Господо, они као намесници у сиоме раду, разуме се, морају да се крећу у оном кругу, у оним границама, које је Устав обележио. Задатак је Скупшгине — вааде да о томе води рачуна, а они сами свакојако нити хоће нити могу из гих гра-