Народна скупштина

106 САОТАИАК - 26 МАРТА

ОТРАИА 1355

рима г. Алимпија Васиљевнћа , кад вели , да бн овим бнло преиречено сваио нрнтнкован>е ичијег рада, ако би се законом увела капоа за увреде нравннх гела , н личностн , које су овде наведене. Кад бнх н најмање вндео у овом члану да се иде ва сиречавање кришке , на еиречавање ирстресања рада поједпннх, јавиих полптпчкнх радннка , ја бих свом снагом гледао да отклоппм ту сметњу, н да све учпним те да се нзложн крнтици рад таквнх радннкп. Алн овде ннје говпр о раду њнховом, иего о увредн тнх лнца. Тражп се дакле да се отклоин увреда тнх раднпка, дал,е важнпх чипилаца у држави, краљевског намесннштва н Народпе Скуииггнне. Кад се то тражи , ја мислим да не треба мешатн јаван рад њихов, крнтнку тога рада са увредом. Г. Ћирић јако ме нзненађује својпм садашњнма ватреним застунањем ових вређања иосланнка иојединпх нарочнто изиенађује кад ово унореднм са скорашњим радом његовнм у овој нстој Скуиштинн. Сећам се, кад је изнесен нред Скунштину захтев властн, да ноједнне послаипке може узетн иа одговор; сећам се како сс тада г. 'Инрић свом снагом трудно, да докаже, како Скушнтииа треба да се ставп између власти п иосланнка у расправљању пајситннјнх нитања, као пгго је н. нр. ннтање кнрнјн кућној. Мпслнм то заштићаватн с једне страпе асдрЈге страие дозволнтн, да се свакн носланпк где год дође н стане, може грднти н безчасгитн то су две иротивности, апсурдвостн н ја не могу да се иоведем за предлогом г. Љ. 'Кнрнћа. Иалазнм дакле да је предложена редакцнја добра н нротнван сам иредложеној пзмснн. Ирнс1ао бн доиекле само иа Јцедлог госн. Лешјапина, т. ј. да се номене н иредседнпштво Скунштине оиде, где се говори о увредн целе Скунштине. ( 1 1ује се : то се разуме). Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — 0 нстоветном члану мп смо говорилп у закону о штамии. Тамо смо, н у одбору II у Скунштини, размпслилн о томе н дозволпли, да се може критнковатн рад. Ие иалазим да је иотребно, да се овде ставља друкча одредба, него што је у закоиу о штамни. Онако исто, како је решсно у закону о слободној штампп, треба да буде и у овом закону. Црпзнаћетс, да се иггамиом може внше увреда доиетн, и а је тамо остало онако, а сад оћетс овде да цеиидлачите. То ннје иотребио: усвојмо, дакле, исто опако, као што је у закоиу о штамии. (Чује се : да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштпна да се решн? (Јесте). Љуба П. Ђирић — Ие чуднм се Раику Петровићу, што бранн овакву редакцпју, јер ои је иаучно даувекбраин Адборсис редакцнје, алн хоћу да му одговорнм иа оио што налазп неке нелогнчностн нзмеђу оиога, шго сам ја застунао ноједние нослаипке у Нар. Скуиштнии нрилнком тражења нолицијских власти, да се пздаду суду, н овога што ја тра.-^пм да се не унесе у закои оно, што је предложеио о увредн ноједниих иссланпка. Кад је бнло речн о пздавању иар. носланпка суду, ја сам устао у одбрану нмупптета нослаиика, кад их полнцпја нознва, да им сгвара кривнце; ја мислпм да сам тада нашао одобрење код Нар. Скупшшне п која је усвојила моје мпшљсн.е. Међутнм ја бих хтсо да занитам Р. Цетровпћа да мн каже, у коме закопу о зборовима код другнх нанредннјпх народа с.тоји, да сс иазпи увреда, која је иаиесена нар. иосланнку на јавноме збору. Нар. носланик довољно је заштићен закопом. Ако он мисли да мује нанесена увреда од сгране говорнпка пајавном збору, он иек се иослужн оннм истнм нутем, којпм се служе и остали грађанн; нека не буде особига снла и величпна, па ако јс увређен суд ће му дати задовољења. Зашго њему дават.н као послаинку право, које може да се нзмегне у злоупогребу. Ја не кажем, да се увек иа јавиоме збору нсће сметп говорити, али може се с тпм доћи дотле, да се чак н крнгнка носланика подводи иод увреду и да иосланнк тужн због увреде некога, којн га Је иа збору крптнковао. У тој цељн, да се ие бн снречпло крнтпковање послаиика, а ја мпслнм да су на првом месту бирачи позваии да

нроговоре о раду својих посланииа, ја сам иредложпо ову редакцпју, коју јс једаа вслики део иослапнка иредложио н усвојио. Ранко Потровић — Г. Ћнрнћ поменуо је, како ја браним ирсдложсну редакцпју н да ја то увек чиним. Тиме хоће да кажс како он то пе чпни увек, како је дакле он оиознционаран, а ја слсна присталица. Имам да кажем, да ја заиста увек браннм редакцнју, која се менп допада, п увек псказујем слободно свијс уверење о стварима, а жалим што се од иеког времена не слажу мојн назори с гос. 'Кирићевнм. Овака оноанцноиарност г. 'Лирића као да је од гко]>а, јер мепи иије бнла иозпата онда, кад је било тешко битн оиознцнопар, кадјсбнло гешко бити нротив нечсга што се с неким познатн.м тоном пе слаже. Тражпо јс да му номенем закон којс друге земље, у којој ,је забрањено вређатн н грднги иосланнке. А ја бих молно да он каже: где се дозвољава грдња иосланика? Ввл. Кундовић — Меии је жао, госиодо, што морам да наиоменем овде, да ми изгледа из говора г. 'Кнрића, да ои нпје познат са основним иојмовима о Уставу у једној земљп. Знаге еви да код нас пма два законодавна фактора, једап је краљ, а другн је Скунштниа. Краљ има ноловииу законодавне власгн и њега иргстављају краљев. намесницн за сад, а другу пол /впну нма иарод, њега преставља Иар. Скуиштина. И кад нмате на уму то, д.ч јс у Усгаву владалац неирикосновен, а гако нсго дато је нраво н Нар. Представвицнма — иосланпчки нмунптег, онда је пој.мљива ова редакција овде. Ако хоћете да дајете Краљу, као иоловинн закоиодавпе власти, нмунптет, онда га морате датп и другој иоловннн — Народу, нредстављеном у народним нослаинцима. Овде нпје у иитању да ли један човек може да критикује иосланнка; критнка је једно, а друго увреда. Кад ко нзађе на збор на јавпо каже: тај н тај носланнк дошао је 20 — 30 дуката да гласа за овај п овај предлог. Па зар то пе треба да се казни! С овнм се не вређа један посланнк нар. Велнзар Кундовнћ, иего се вређа доетојанство народно. 11рема томс мпслнм да треба ова редакција да остане, а да се одбаци нредлог г. Ћпрнћа. Ранко Тајсић - Цео овај говор води се о томе: да ли посланнци греба да добнју заштнту у закону о јавннм ј зборовнма. Ја мпслим да поједннн нослаинцн немају нрава иа ову заштиту, нптн то треба да добпју И у раннје доба, кад Скуиштнна ннје имала ираво законодавие властн, кад ннје пмала ирава да задужуЈе земљу п да скраја закопе како хоће и онда ве.шм поједнпи посланнци бнлн су одговорип за своја дела н требало пх је крптнковатн; а дапас их треба крнгпковатн I хнм ире, што Скунштнна сваке годнне учини ио којп зајмпћ на н друге врсте разин ногрешака п кад буде, јавпог збора, онда се сасгану људп, бпрачп да упигају послаиика да им да рачугга н обавештења шта је п како је бранпо иародне ннтересс, исто, дакле, оиако као што н адвокат мора да нокаже I свомс клнјету како га је зас1упао. И ноједнпи говоринци на збору. пзносећн мане и рђав рад нослаипка, може га н увредитп. Али го не треба да се сматра као увреда него као крнтика послова, које јс вр.нио у нме иарода а иеверно нрема народннм ннтереспма и кад се овико не бн с.мело кизатн пародном нослаиику, онда што би тај јаваи збор који бп био намењеа за даваље рачуна о раду иосланнчком. Иема, дакле,места разлозпма као да греба сачуватп од те кригике иојсдинс посланике; а што се тнче законодавиог тела у опшге, оно је обезбеђено од ногрда тпме, штоје овдв убројана п » Иародна Снуаштина " — као прва половппа законодав. тела, л друга ноловпна сачувапа је тнме што се овде убројава н „Краљ'\ — Дакле по мо.ме скромном схваћању, и ако нисам правнпв, ја узпмам да п аоједини намесинк, поједини иослаанк чреба да подлежи крптнцн, а у целиип — „Намссништво", „Народна Скупштина " и » Краљ а да не могу подлежатн критнцп.