Народна скупштина

СТРАНА 1364

НАРОДНА СКУШПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

цовннцима? Нека каже шта ко хоће, јакажем: ако му је депо, нека седи, према овом повишеном, ако није, нека иде Тражим 10 посланика да ме потпомпгну, (Не потиомажу га). Фала што сте ме потпомогли. Известидац — Ја бих примио предлог г. Ђурђа "Боровића, јер ааиста јенезгодно да свештеници долазе у једаи ред са чиновницима, којима су плате <иксиране. Шго је ово овако ушло, то је било по предлогу Јоксима Панловића. Запста је са свим згодније да свештеници, дођу у другу групу, где долазе : лекари, адвокати, апотекари и т. д., где се аарада процењује. Кад дође тај други ред на решавање , ја ћу примити овај предлог. Јоксим Павдовић — У опај члан долазе они, који се постављају претписом, указом, а после тога опгатииски писари, и они, чија зарада није стална. За то јб овде место да се свештенаци ставе. Ако дођу свештеници у другу групу . где су адвскати, лекари, апотекари и т. 4. они бн онда морали да плаћају по 3°/ 0 као што плаћају адвокати, од којих по неки нма 15 — 20.000 д. год. прихода, и свештеници с тим л>удима да сс сравне, то никако не може да буде. С тога мислим да треба да остане, као што је на првом читању усвојено. Ведизар Кундовић — Дакле ^ ова Сиупшгина, као и све досадање, највећу пажњу обраћа чиновничком сталежу. Чиновник, који има снгурну зараду па и сигурну певзију, маље пдаћа од свештеника, апотекара и адв ката, који немају права на пензију, и који треба што у свом животу да иривреде, па да могу својој Фамилији оставити. Каква је то сл>едст"еност ? Ако Је дннар приход чиновиика, исти је динар и апотекару и адвокату, приход је приход, па био чиновнпка или другог ког сталежа, и ја мислим да треба сне изравнати, ако хоћете, да сви исти порез пдаћају, онда овде треба да стапимо и лекаре и свештенике и адиокате и т. д. Њих пе треба да издвајамо. За што да лекаре и адвокате, који нелају права на прнзију оптерећујемо више, него оне, који су оснгуралн себе и споје <&амилнЈе. Ја сам дакле за то, да овде дођу лица и из друге и треће групе, то предлажем, «ко има 10 посланнка да ме потпомогну. (Не потпомажу га). Председник — Објављујем да је претрес свршен. Нредлог г. ТВурђа Ђоровића. усвојио је известнлац и г. министар, н сад има да се гласа о првој групи чл. 5 7., са изменом, коју је предложио г. Ђурђе Ђоровић. Стављаи на гласање. Ко је за то, да се прва група чл. 57. прими са изменама г. Ђурђа Ђоровића, нека седи; ко је против нек устане? (Већина седн). Објављујем да је Скупштина успојила прву групу ч». 57. са изменама г. Ђурђа Ђоровића. Известидац чита другу групу чл. 57. која гласи : У други ред спадају : адвокати, лекари, апотекари и свештеници п т. д. Богосав Поповић — Г. Ђорђе Ђоровић погрсшио је што је предложио да у ову групу дођу и свештеници. Ја ћу поводом овога да кажем неколико речи, и то нсћу да говорчм у интересу свештенства , јер су они увек били жертва , него онако, како је право. Сви свештеници у брдским пределима, немају ни сто кућа, а према томе немају ни приход ве^и од 500 — 600 диаара и они на тај приход п»аћају З 0 //. Ја мислим, да је то не право, да они плаћају толики порез, док срески капетанн и пензионери плаћају 1 1 / г °/ Известидац — Господо, душност ми је да кажем, шга је руководило одбор Финансијски да чини разлику у стопи плаћања порззв између ове друге групе и оне прве. У прпу групу спадају чнновници којима су плате Фиксиране, законом и Уставом утпрђене и које не могу да се прикривају, већ се зна колика им је плата и према томе одређује им ее порез; у другу групу долазе људи, који имају зараду која се не може да констатује колика Је и не може да се потчини конгроли, те да се ана каква је та зарада у ствари и може да се прикрије. С тога разлога, дакле, она је јаче оптерећена а и с гога што има људи, који жмају лепу зараду, а међутим неће дд прпјаве колика им је зарада у ствари. Као што рекох овима у првој групи зна се сигурна зар<|да, јер је законом одређена и према томе се одређује пореза, док оВи који долазв у другој групп као. лекари, анотекари свештеници и т. д. љима се не може

тачно да одреди зарада и оно што зараде, они могу да прикрију, јер их нико нм може контролисати и знати колика им је зарада, и због тога је Финансијски одбор нашао да се они требају више да оптереге и у ствари, кад се све то узме у обзир, они не плаћају више, него прва група. То су дакле разлози, што су руководили одоор Финансијски, да код ове друге групе стопу порезе подигне и тиме ће се боље правда постићи коју желе г. Богосав и г. Кундовић. Велизар Кундовић — Баш ово, што је сад напоменуо поштовани известилац, то говори у прилог томе, како је хрђаво скала порезе распоређена. Он рече, да чиноиници имају Фиксиране плате, па се према тој плати одрећује пореза. Па то је баш разлог, да код ове друге греба да буде мања скала пореза. Што рече, да ће ови људи прикривати своју зараду и ирнход то не стоји, јер постоји порески одбор, који ће ценити, колико има прихода, па може да се замисли да порески одбор некоме од ових људи упише приход више, него што је у самој сгвари, а можда да неће имати ни половину тога прихода, који му је порески одбор уписао. Све то, дакле, иде у прилог томе, да ови људи требају да плаћају мање, него они прии. Сем тога, чнновннци имају пенсију и с тога не уорају да се брину за старост, не морају да мисле за своју Фамилију и т. д. Шта ови други имају ? Оки треба у животу од своје зараде да оставлају на страну и да се побрину за старост. Ја мислим да нема никаквог разлога, који би оправда.ш то гледнште, да би требало да плаћају више, него што би требало да плаћају чиновници. Ја сам дакле за то, да овој другој групи људи стопа порезе буде мања, али у најгорем случају да плаћају као и прва група. Арсеније Прокопијевић — Ми сви свештеници ћутали смо и пристајемо да плаћамо дупло већу порезу, него што смо до сада плаћали и нека у повишици наше порезе нредњачимо другим и томе изједначимо са људма из друге групе. Ми немамо ништа против тога, али имам само да одбијем оно ппо је г. известилац рекао, да ми хоћемо да прикријемо нашу за р^ду. Ја вам кажем да апотекари и адвокати могу то да чине, алн свештеници не могу никада да нрекрију и да обману порески одбор, за то што се зна колнко ко од свсштеника им» домова и колико прима бир у повцу из државне касе. Ту дакле, не може бити обмане, него мора да плаћа порезу онолику колику треба према закону. Изгледа ми, као да је одбор Финансијски а и Скупштина не расположена према реду свештеничком. Тако н. пр. Скупштина је дала свима удружењима бесплатпу поштарину, а удружењу свештеничком се та поштарина једногласно одбија, као да смо ми нека секта, друге народности, којој пе треба ништа учинити. Г. пзвестишц је хтео да обмане Скупштину својим говором тиме, што је рекао да свештенство може да прнкрије своју зараду те да протури не расположење појединих кроз саму Скупшгину. Ја сам, дакле, за то да останемо у овај ред и да плаћамо више, и ако нама држава није ништа помогла, док је на против онима у другој групи помогла и дала им доста хиљада динара у помоћ за пенснони фонд . Док нама, свештеницима то није дато и ово што смо фопд свештенички сад добили. не признајем да сте ви нама ишта помогли и дали јер ће то бити наш новац, који ћемо сами између себе улагати, за рад осигурања нашег и наше породице. Друге сте даклс потпомогли а свешгенике сте одбили. Изгледа ми, као да сте се некако окомили на црне мантијв, док сте према другима расположенн. Дакле, удрите порезе, колико хоћете на свештеиике, ми ћемо то све сносити у овим тешким Финансијским прнликама, али одбијам прекор г* извесшоца, као да ми хоћемо што да прекривамо те да ие дамо држави оно, што она тражи. То је неистина г. известиоче и то не постоји. Известилац — Ви сте чули, да ја нисам казао да свештенство хоће да прикрива и дозволите ми да кажем да не постојн оно, што је предговорник казао, да сам ја изнео разло1 е само да обманем Скупшгину. Ја сам казао кад смо у одбору Финансијском учннили разлику између радника прве групе и 1 аднмка друге групе, руконодило нас је једнно то, што су .стопе у прву групу ударене на чиновнике чије су плате фик-