Народна скупштина

СТРАНА 136Ј

сиране и утррђене на основу аакона и оне се ие могу да прикрију, а стопу поре8е, пооећали сио на другу групу с тога, јер љихови приходи нису утврђени и нс могу се знати. Пстипа, бнр се ана, ади којико ст штеници моту имати прихода с друге стране који се нс могу тачно знати, ако се у истини не ианесу. У одбор порески може само да нагађа те приходе, али никако не може анати на сигурно колнки су. Дакле, кад сам рскао. да се свештеничка, апотенарсна и лекарска и адвоиатска зарада може да прикрије, ја сам онда кааао исгину, а не неистипу, јер то може да буде. Свчшеничка зарада дакле није утврђена и остаје одбору да цени и нагађа, а снештеннк може да каже вотину а може и да не каже. И према томо кад г, Арса Прокопијевић каже, дасамјахгео да обманом Скупштину. онда он говорн непстину, а ои има такав обичај да ме чешће напвда. Дакле, кажем вам, да је ово овако ооавлл-но тако, што се не може нинаквим закопом и одГ.ором да пронађе нраоа зарада, а ви знате и то, да има л>уди који неће увек да кажу праву исгину. С то^а дакле, кад сам ово казао нисам хтео д» обмаием Скупштину, него сам изнео праву истину. (Чује се: да се рсшн), Председник — Је ли пол.на Скупштина иа се реши ? (Јесте). Новак Милошевић — Кад је држа а у Финансијским неприликама, онда ће и свештенство ово примпти из л>убани и ножертвоваља према отаџГ.ини, и то пе само ми овдс, који смо у Скупштинн, него и они који су ван Скуиипине, те да и овом приликом делимо сие незгоде и ноприлике са нашнм народом. Ми знамо да је земља оптерећена и кад је парод оптерсћеи, онда ћемо и ми примитн ову нову жертну, која иам је неправедно наметнјта. према осталим сталежима. II ако се не може казати, да ово није дикгирало лично нерасположоње, оно се не може за цело казати, нн да је правда то шктирала. Али &ко је пожерт! овање, онда ћемо једногласно одобрити, један пример ово ћв објасниги. Чиновници, господо, који имају сигурну плату и који имају до 3000 дин. годишње плате, њима не сме 4>алити ни један динар н свакога месеца мора им ое изданатн плата, и никад и ни у ком случају не смс им Фалнти ни једна пара, па опет свештенкци дупло више од њпх плаћају, а у којој вишој сразмери стоје адвокати, апотекари и остали, с којима свештенике стапл>амо у једну категорију, а свештеник, ако нма сто домова и 1000 дин. бира он не може да покупи ни 800, па више пута ни 600 дин. бнра, а остало чу пропадне. Ми свештеницн овде у Скупшгнии не устајемо себе да бранимо, а и опи ван Скупштине нрнмпће ово као жертву, да заједно с народом , сносе у овчм тешким Финансијским приликама, али као> што рекох ова жертва која со од нас тражи, дошла је из личног не расположења, а не из разлога оправдпних, и према овоме нека свешгенство српско, како у Скупштини, тако и ван Скупштине внди и овом приликнм, да му дужност налаже, да нодносп и ове нове жертве, змједно са народом. То сам имао да кажем. Коота Динић — Госнодо, у ову групу долазе; доктори анотекари, ма сад су унрш1.енн н свештенпцн. Госнодо, ако ге оставп оваква стона, као што се предлаже; иатераће се •ги људи да нрикрнвају своје ирнходе, а фактичкн лекарч, аногекари н свештеиици могу да нрнкрнвају своје нрнходе као н трговцн. Ја, држни госиодо, да је у онште свнма овпм умним радннцнма ве.шка стоиа иорезе одређена; ја држнм да бн < па 1ребала да буде мања, а то би бнло н са свим |Јраведио, јер ако се ие смањи, вп ћете нросто иатераги те људе да фактички нрнкрију своје ирнходе. Био би за то да се на сталне ириходе иовиси стоиа норезе а за неодређене ириходс да се спустн. Ја сам нмао ррилике у нзвесиом округу да кажем да нмам внше но што у стварн нмам само за то, што не бн било срамота, да нлатпм иалу иорезу нрема прнходу којн б\: требао да имам а који у счвари нмао нисам — и ја саи платио више. Али, господо, нрема стоии, као што се сад нредлаже. учпинће се иеиравда, н људи ће нросто битн ирнмораии да прикрнвају своје ирпходе. I Председник — Гласаће се о другој груни чл. 57 са додатком да у ту груиу дођу и свештеиици. Ко је за то, да

се друга груна члана 57 нрими са додатком, који јо нредиожен, иска изволи седетн, а ко је иротнвин нека уотане? (Већииа седн.) , , , , Објивљујем до је Скупштниа усвојила другу груиу чл. 57. са додатком да у н,у долазе и своштеинци. Известилац нрочнта да чл. 52 ностаје чл. 58 и нрочнта измеиу чл. 58. Нредседник — Прнма ли Скунштниа чл. 58 (Црнла). Известилац нромига чл. 59 нов. Потпродседник — Има реч г. Димнтрпје КатнК. Димитрије Катић — Као што видите, госнодо, чланом 59 удара се мало веђи норез на телесие радиике, ако су у пебрачном сгању, за разлику од оиих, којн су у брачном стању. Меип сс чиии, госнодо, да бн та већа иореза на радпике нсжсњене, који физнчке нослове раде, била ненраведна, јер гакву иорезу ннсмо усвојнли код умних радннка. Кад игсмо праиили разлнку нзмсђу жењених и нежсњених код умнпх радинка, оида иалазпм да нема места тсреппн всћим иорезом радииие, који раде физичке нослове, а пнсу у брачном стању. С тога бнх прсдложно да се друга тачка изоставн н да нлаћају нодједиако норез бпли жењеии илп нежсњсин. Ја држим да то треба иримнти из разлога тог, што ннсмо ту рај.шку нравнлп код умних радипка. Ја бих молио ако 1.ма 10 иослаиика да ме иотиомогну. (Иотпомаже га већипа Скуиштине.) Три ун Милојевић — Кад је реч о пзменама н донуиама у закоиу о иеиосредиом иорезу, ја имам овде да учш.им једиу иинонеиу о једиом члаиу, који је у иројеиту владпиои био, а кога овде сада неиа. То је чл. 58 у закоиу о иогосредиом иорезу, у коме говори о лнчној норезн, а у иројскд втдпиом то је чл. 36 а о њему се сад у пзвештају одбирском ипшта ие говори. Овај је ч.ин и иређе рђаве сре!ш био, а 10 је 1885 год. кад је Скуиштина била у Нишу н иад је нас било само 10 - 12 иосланика у оиознцијн в,|адп тадањој. Оида сам нмао сре1.е да говорим о нстом члану који је бпо лисасг, на н сада морам казати ди би боље било без те лнчие пореза. Пређс је т. ј. 1885 год. редакцпја владина била добра а1п одбор је изменио. Сад је ова влада нодиела нзмеиу гога члаиа, која је врло сувремеиа. 11о том чл. 35 влада је иредложпла да се Личин порез плаћа 35 од сто од неиосредис норезе илајваз у руке госиодо, иослаиици, иа сваки иослаинк ложе нзрачуиагн, колико ће се лнчннм иорезим онтерсгити све класе. Шта је руководнло одбор да иреко топ! иредлога владниог нре1 )е лешмнце н да га п не номене, ја ие зиам. У.1МПМО оваЈ само нрнмер. Округ Београдски стари, који је имао 23.000 иореских глава рачуискн илагно би но 35 од сто дци. од иеиосредне но1 >езе 13.000 дниара више. А ко би го илагио? Платп.ш би онн што нмају новац нод шперес, који ннају дућаие, мехаие н т. д., док међутим од 11 класе лнчне порезе иа до пеге иеки равно а носледњн мање класа не бн гај исти иореа илатила за то, што има ирнличио задруга. С тога сам мишљења да треба усвојити чл. 35 ио пројекту владнНом. П1го је ово овако исиало, још лако је иогодити; — јср су у одбору фниансиском све богагаши, алн до годпие ие!.е гако бигп да себе чЈвају. Известилац — Г. Трнша Мплојевнћ чини нр> кор одбору да јо оп избрнсао чл. 35 ироЈекга владииог н да јо миипстарски иредлог бољн него одборски. Бн зиаге, госиодо, да је ово нредлог закоиски, којн Је прпиљеи и на првом читању, и г. Трифуи иема ирава да замера одбору ; Скуипггина је примн.1а овај нредлог какав је сад пред Скупшгином, н он није одборскн, а Скуиштина сад чоже да изиенн што год хоће. (Чујг се: да се решн.) Потпредседник — Је лп вољна Скупшпша да се решн? (Јесте). Новак Милошевић — Уаисга, госиодо, са свнм је уиесно опо што г. Триша предлаже. Ја се с њнме иотиуио слажем Ја бнх молно ако нма 10 иослаиика да ме ногиомогиу, да се усвоји чл. 35 цројекта владниог, да се удари по 35 од сти од иепосредие иорезе. (Не иогиомажу га). Потпредседникћ — Претрес је свршен. Као шго је иознато, код чл. 59 иостоји нредлог г. Дим. Кагића који је