Народна скупштина

НАРОДНА СКУШПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

СТРАНА 1366

иотиомогнут: да се другн став овога члана избрншо. Прво ћеио о томе »редлогу гласати: Које за то, да се другн став овога члана нзбрише, тај иека седн, а ко је нротнвае тај нека устаие? (Сви седе.) Објављујем да је други став чл. 59 отпао. Сад 1емо гласатн о целокупном члану 69 нзузев другн став, који је укивут. Дакле, ко је за то да се чл. 59 ирнмн са измеиом која је усвојена, иека изволи седетн а ко је иротиваи иека устаие? (Сви седе.) — Објављујем да је Скунштнна усвојнла чл. 59 са нзменом, коју је иредложно г. Дим. Катн)). Извеотилац нрочита, како се мен. ју чланови од 53 до СО закључно. А за тнм прочита да чл. 61 ностаје чл. 68 ч како он гласн. Јокоим Павловић — У старом нореском закону нма једав параграф, у коме. се говори о личиом норезу, но коме се ослобођавају људи личног пореза, који нмају два за њнм задругара. Том одредбом ншло се на то да се одрже задруге. Оном домаћнну, оном грађанину, који је добно два сина, Кчји илаНају данак, закои је хтео да учнин олакшнцу да га ослободи од данка у старим годинама, јер рачуна се да кад има два снна којп иорез нлаћају, да је он своју дужиост сирам отаџбнне исиунио. У новом закону, а иа пме у овом члану то је нзбрисано, и задругарн губе то нраво и новргавају се илаћању личног данка. С тога ја бих бно мишљења да би требала да уђе у овај члан одредба која би дошла иосле тачке, и која би гласпла, да се ослобођају личие порезе н онн, који имају внше од шесторо деце. Ја држнм да бн то са свим нраво било.јер један грађании ако има шесторо снтне дсце, он већ плаћа довољно данка, а ако су одрасли, онн корнсте држави и потномажу државу, и оии довољно илаћају порезу и за оца. За то бих бно мишљења да се ова одредба унесе у чл - 68 и да дође као тачка ј, после тачке и. Адекса Ратарад — 0 личном порезу ствар је свршеиа и нс треба о њој ин говоритн. И ја сам био у начеле мншљења да се усвојн чл. 35 по пројекту владнноч за го, што би он ншао на ојачање задруга; но кад Јокспм Иавловнћ нодноси један нредлог у том правцу и ја бпх имао нешто друго у гом иравцу да иоменем. Садашњим закоиом о порезу треба да пдемо на то, да задругама дамо неке повластице да се боље одрже. С тога ја бпх предложио, да се у задрузн, у којој већ два члана задруге илаћају лнчнп норез, да се осталн осаободе личне иорсзе. То би, држпм, било нравнлио н ншло би у ирилог ојачања наших задруга. Ја бнх молпо ако има 10 иосланнка да иотпомогну мој иредлог (11отиомажу га.) Известилац — Ја имам ово Скупштини да напоменем. Чд. 60 аакона о пореаи није измењен. По чдану 60. аадругари пдаћају подовину дичне порезе, колико пдаћа старешина аадруге. Чд. 60 онако гласи: Чдан 60. Где је имање аалружно, па с тога плаНање непосредних пореаа пада само на старешине аадруга, ту ће лични пореа плаћати чланови задруге у пода онолико, колико долази на старешину да плаћа у имо овог порсаа. Но ако је старешина ^адруге прешао 60 год. он неће пдаћати дични пореа, него ће у ту дужност ући по годинама најстарији чдан задруге, а остади м .1а (>и чданови ако^су прешди 21 год. плаћаће полонину оне суме, коју тај иајстарији чдан аадруге буде плаћао. Задруге постоје само где је смеша сродства и имања (ј. 507 грађ. закона). Према томе ортачка имања не сматрају се за задружна. Иауаетно од одредбе гра1>. зак. отац са снновима, коЈн аиједннчко имаи>е очево уживају, по овом аакону сматрају се као задругари. (Допуна од 22 аирида 1885 год). Дакле нема смисла предлогу г. Ратарца, што већ то посгоји у закону што он хоће а то није^ измењено. Задругари не л.шћају дичнн норез на цедокупно имање аадругв, него само подовнну. 11рема гоме нема места предлогу г. Ратарца.

Стојан Станковић — Сваки, који је потпомагао предлог г. Ратарца, он је рачунао да се овим преддогом иде на то да св нотпомогне задруга, Али ако би се усвојио предлог Раткрчев, онда би у задрузи, у којој има више од три члана, сви остали били ослобођени од пла'лања дичне порезе, а то нема никаквог оправданог раалога. И с тога нема ни смисла да се предлог г. Ратарца примн. ЈЈовак Милошевић — Мени се чини да ика места предлогу г. Ратарца, јер може исто онако да се он овде стави, као год што је било н пр. са чд. 51. који није био промењен, па је сад ириликом претреса лромењен, и измена његова усвојена. Задруге наше, господо, ниту ничим потпомогнуте 3 5. чданом пројетта министровог ишло се на то да се помогне сељацима пдаћањем 3 5 од сто н одржзњу аадруге. Али кад он ннјејПрнмл>ен, ако се хоће да помогне сељаку, ја држим да сад има потпуно оправданог раздога да се усвоји предлог г. Ратарца. Члан 171 Устава вели: пореа пдаћа се по имућности. Дакле нигде се не спомиње личност. Није истина да у том случају губиди би задругари прано гдаса, јер они по Устаау, као залругари имају права да бирају посданике и остале па ма колико пореае плаћали, а задругари имају права на непокретно нмање и на њега сви а нв један плаћају. Они који се ааконом осдободе од плаћања данка имају прако гласање као шго јо сдучај и са старцима који су прешли 6 0 годину. Нримимо оиај предлог а тим помоаимо задруге и задовољимо наређења^Уставна. Милош Богдановић — Предлог г. Ратарца умесан је, јер чл. 60, који поста.,е 67 гласи: „ту ће личну порезу плаћати чланови задруге у половину, колико порезе долази на старешину аадруге к , а чл. 61, који постаје чл. 68, каже: «Од порезе ослобођавају се они задругари у којоЈ има три лнца" а реч Је сада о овом члану дакле ту му је и место. Алекса Ратарац — Мени се чини да је г. известилац погрешио. Ја кад сам ово предложио, имао сам на уму и знам да кад старешина плаћа порезе 2 4 дин, да задругарн плаћају 12, па макар их било и 10 у задрузи. Има случајева где је у задрузи 6 лица и старешина плаћа 1 6 дин. онда задругари плаћају по 8. И то онда излази да долази на сто 200 и ја сам аа то хтео да се овај члан редигуЈе, па с тога бих био за то да се врати одбору, те да и ако има више задругара да они не плаћају ништа, Јер би иначе плаћали порезу на суво. Иавестилац — Доиста Ја г. Ратарца нисам разумео пре, док нисам прочитао његов предлог. Он предлсом његовим хоће да изузме од плаћања порезе, ако више аадругара има. Наравно, да Јо то кориснијс и ја нећу дт говорим о то.ме у начелу, јер је свакојако корисно да се те задруге одрже. Али ви би те људе који плаћају само 4 дин. порезе личне, р цнмо и 9 дин. лишили грађанског права — права гласања, Јер у закону стоји јасно да задругарн имају права гласа, ма колику личну порезу плаћали, а кад их ослободим са свим од плаћања порезе, онда смо их лишили тога права гласања. Међутим кад би те људе питали, они не би драгово.гно пристали. Овим бм учинили погрешку, коЈа би била штетна по државу а лишилн би те људе њиховог грађанског права. С тога ја мислим да је предлог Ратарчов неумесан. (Чује се : да со реши). Председник — Је ли вољна Скупштнпа да св реши ? (Јесте). Богосав Поиовић — Сви знамо да где год у задрузи нма више људи, ту је аадруга богатија и са стоком и са свим, н кад би се примио предлог Ратарчев, онда би било мање деобе иамеђу браће јер би се више устезали да се деле, јер знаЈу да као задругари плаћају мање порезе. С тога гледишта .предлог је његов умесан, а што се тиче онога да ће изгубити нраво гласања, ако се ослободе задругари са свим илаћања лнчне порезе, то ми можемо спустити пдаћање порезе на двојицу. н гако ће опн имати опет право гласања. Максим Сретеновић — И ја сам пријагел. ааДруга, али се ипак не могу сложити са предлогом г. Ратарца из ових разлога: начело Јо Устава, да лнчпу порезу укипе већ да се порез пДаћа по нмућносги, па кад је тако да ће се и ова што Још за неко време остаје укинути чим се нађу други извори, али